Izvor: B92, 03.Jul.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolonja: na sajmu kozmetike
U italijanskom univerzitetskom centru otkrijte čari masaže bambusom i uživajte u sauni uređenoj poput pećine
Izvor: Gloria
Branka Vuković, kozmetičar i stručnjak za ajurvedsku masažu, u italijanskom univerzitetskom centru otkrila je čari masaže bambusom, uživala u sauni uređenoj poput pećine, divila se crkvi na čiji završetak se čeka već osam vekova, a probala je i kolač svetog Franje Asiškog
U Bolonju, italijanski univerzitetski centar, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otišla sam sa grupom kozmetičara i saradnika na 41. međunarodni sajam kozmetike, jedan od najvažnijih i najposećenijih u ovom delu Evrope. U nekoliko ogromnih hala imali smo prilike da se upoznamo s najnovijim dostignućima u ovoj oblasti.
Frizerski deo bio je najposećeniji, ali nimalo nisu zaostajale hale u kojima su predstavljeni spa centri, bazeni, najnovije tehnike masaža. Imali smo prilike da vidimo i masažu bambusovim štapom, što je za sve nas bila novina. Skoro čitava jedna hala bila je posvećena biljci andiroba, iz prašuma Amazonije, od koje se pripremaju preparati za negu kompletnog tela, pa smo bili veoma ponosni što se to već uveliko upotrebljava i kod nas, i što nimalo ne zaostajemo za svetom.
Beogradski planovi
Obišli smo i fabriku "Nactive" u Ćezeni, i videli kako se pripremaju preparati i kreme koje koristimo u svakodnevnom radu. Vlasnik Andrea Golonuči, koji planira da i u Beogradu napravi centar po ugledu na italijanski, gde bi objedinio sve tretmane i masaže za kompletnu negu tela i kose, nagovestio je da su italijanski biznismeni veoma zainteresovani za ulaganja u Srbiju i da planiraju da kupe beogradski Sajam, te da od Beograda, u naredne tri godine, žele da stvore regionalni kozmetički centar, kao što je to Bolonja za ovaj deo Evrope.
Bosi na mostu
Uživali smo u spa centru u mestu Kastrokare Terme, u blizini Bolonje. Sauna, napravljena u obliku pećine u podnožju hotela, pruža potpunu relaksaciju. Prijatna muzika, eterična ulja, zelene jabuke i zeleni čaj, uz neizbežni đakuzi, sve posetioce toliko okrepe da se po izlasku osećaju kao novi. Bila sam oduševljena fontanom, kao i drvenim mostićem preko koga smo prelazili bosi, dok su nam mlazevi vode ugodno milovali stopala.
Škola kao model
Uz veoma naporan program na sajmu nismo imali baš mnogo vremena za obilazak Bolonje i okoline, ali smo ipak uspeli da vidimo najvažnije znamenitosti. Grad je nastao od rimskog kampa, a u srednjem veku postao je veliki univerzitetski centar. Najstariji evropski univerzitet osnovan je upravo ovde, i to 1088. godine, a u dvanaestom veku postao je glavni centar za izučavanje crkvenog i građanskog prava. Medicinski i filozofski fakulteti osnovani su početkom trinaestog veka, a od sedamnaestog su i žene stekle pravo da studiraju, ali i predaju.
I univerzitetska biblioteka, oformljena 1741, ima bogatu zbirku knjiga i spisa. U gradu sad studira više od sto hiljada mladih, a po njihovom metodu obrazuju se studenti širom sveta, od pre nekoliko godina i na našim univerzitetima.
Nezavršena fasada
Centralni deo starog jezgra grada, koje pleni fantastičnom gotskom arhitekturom, jeste bazilika San Petronio, koja dominira glavnim trgom Pjaca Mađore. Ona je jedinstvena u svetu, pošto joj fasada ni do danas nije završena, iako je arhitekta Antonio di Vićenco počeo da je gradi još 1390, a privedena je kraju tek 1659.
Turistička atrakcija je svakako i Međunarodni muzej muzike, u čijem sastavu je i biblioteka muzike. U njima se, osim spisa i melodija, čuvaju slike i fotografije najpoznatijih svetskih muzičara i dirigenata.
Sajam špargli
Prepoznatljivom pejzažu grada doprinose i dva tornja u kojima su muzej i vidikovac, gde su smeštene kamere koje rade neprestano, a njihovi snimci panorame grada mogu se videti i preko interneta.
Bolonja je poznata i po jedinstvenom sajmu špargle, koji se održava takođe u aprilu.
Pokretne pijace
Smeštena između doline reke Po i Apeninskih planina, nalazi se na idealnoj nadmorskoj visini koja varira od pedeset četiri do trista metara. U neposrednoj blizini je i autodrom "Enco i Dino Ferari" u Imoli, veoma dobro poznat ljubiteljima trka formule jedan.
Bila sam oduševljena bolonjskim pokretnim pijacama: naime najrazličitije vrste voće i povrća dovoze se na glavne gradske trgove, i tu ostaju do dva popodne. Voće im je savršeno, svaka jabuka, kruška, breskva, deluje kao izložbeni primerak. Jedino tu, u pokrajini Emilija Romanja, čiji je glavni grad Bolonja, videla sam da se nepregledni voćnjaci na padinama štite mrežama gustim poput sita, koje sprečavaju da padavine oštete plod.
Rakija za varenje
Italijani su veliki gurmani, i imaju skoro neograničen izbor hladnih i toplih predjela, pasta, glavnih jela. Najviše sam uživala u parmskoj i drugim vrstama pršute, raznim sirevima, ali i u paradajzu punjenom povrćem, i tostu zapečenom u rerni, neočekivano zanimljivog ukusa. Nisam odolela ni njihovim picama, kao ni jagnjećem kareu mariniranom u specijalnom pacu, pripremljenom sa začinskim biljem. Nikad nisam probala nešto ukusnije. Prepoznatljivi tiramisu bio je idealan desert, a obed smo, mimo običaja, završavali rakijama. Nekom koja liči na našu šljivovicu i limunćinom, koji se služe veoma dobro rashlađeni i pospešuju varenje.
Popodnevna sijesta
Zanimljivo je da domaćini popularni espreso piju sa mlekom samo do podneva. Kasnije se pije isključivo čista kafa, a kad sam pitala za razlog, odgovorili su mi da mleko otežava varenje.
Žitelji Apeninskog poluostrva su majstori za uživanje u životu, što potvrđuje i podatak da im popodnevna sijesta traje i po tri sata. Radnje se ujutro otvaranju u devet, pola deset, rade do pola dvanaest, a onda je do pola tri ili čak pola četiri, popodnevna pauza, da bi se posle obilnog ručka svi odmorili. Kupuje se najkasnije do osam uveče.
Vešti trgovci
Italijani su opušteni, ništa ne ukazuje da im je politička situacija nestabilna, a baš dok smo boravili tamo, održavali su se parlamentarni izbori.
Slobodno vreme iskoristili smo i za obilazak Riminija, klasičnog letovališta na obali Jadrana, sa brojnim ekskluzivnim hotelima koji gostima pružaju neverovatan luksuz, zatim Ravene, Verone, Padove. U Veroni smo videli i čuveni Julijin balkon, na kome je stajala dok joj se udvarao Romeo, i njime nisam bila nimalo impresionirana. Tu sam, zapravo, shvatila kako su Italijani veoma sposobni trgovci, u stanju su da za sve smisle dobru priču i fasciniraju turiste.
U prilog tome svedoči i biznis u Padovi, gde je, u porti istoimene crkve, sahranjen sveti Franjo Asiški. On je za života pripremao hleb za siromašne i delio ga namernicima, a sad preduzimljivi trgovci turistima nude istoimeni kolač, kome retko ko odoli.
Pelerine u Veneciji
Šlag na torti bila je, kao i uvek prilikom obilaska Italije, poseta Veneciji. Nažalost, nismo imali baš mnogo sreće s vremenom, dočekala nas je kiša, pa smo u obilazak Trga svetog Marka krenuli sa neizbežnim pelerinama. Nisam mogla da odolim utisku da smo podsećali na slepe miševe, ali, bar smo bili suvi. Tu smo, naravno, nabavili i zanimljive suvenire, dok smo vožnju gondolom ovaj put preskočili.
