Izvor: Politika, 08.Mar.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Splitu možemo da imamo atmosferu kao u „Pioniru” 1985.
Selektor hrvatskih teniskih reprezentacija govori za „Politiku” o susretu s našim timom u četvrtfinalu Dejvisovog kupa (9-11. jul). – Srbija u blagoj prednosti zbog Zimonjića. – Teniski spektakl zaslužuje da bude odigran pred 12.000 ljudi
Goran Prpić (45), nekadašnji jugoslovenski teniski reprezentativac, danas je hrvatski Šamilj Tarpiščev. Od 2000. predvodi ženski nacionalni tim, a skoro četiri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i selektor muškog. Njegova reč u Hrvatskom teniskom savezu sigurno ima težinu, iako njegov autoritet nije neprikosnoven kao u alfe i omege ruskog tenisa.
Ovog puta, ipak, biće uvaženo mišljenje i Prpića i hrvatskih tenisera da meč sa Srbijom u četvrtfinalu Dejvisovog kupa (9-11. jul) treba da se igra u dvorani „Spaladijum” u Splitu, otvorenoj pretprošle godine. O susretu koji privlači pažnju kao da je megdan već sutra hrvatski selektor govori za „Politiku”.Zašto ste Vi i igrači jednodušni u želji da se igra u Splitu?
Split ne biramo zbog Srbije. Naša je želja bila da prošle godine u Splitu dočekamo i Amerikance u četvrtfinalu i Čehe u polufinalu, ali se oba puta igralo u Poreču. Posle susreta s Češkom bili smo razočarani i ogorčeni, ali ne zbog toga što smo izgubili, već zato što smo se kod kuće osećali kao u gostima. Tih 1.300 gostujućih navijača su stvorili atmosferu koja je bila snažan vetar u jedra njihovim teniserima, a dvorana ima oko 4.500 mesta. Naš savez je načinio propust, jer je dozvolio da Česi gro karata kupe preko interneta. Očigledno da je zarada od njihove posete bila glavni interes. E, zato što bismo želeli da kao domaćini imamo podršku kakvu Česi prave i u gostima, biramo Split. Pokazalo se da je taj grad bio sjajan izbor 2005, kada je Hrvatska na putu ka tituli tu dočekala Rumuniju u četvrtfinalu i Rusiju u polufinalu. Samo, sada se neće igrati u Gripama, već u novoj dvorani koja prima 12.000 ljudi. Mislim da Zagreb nije u opticaju i da neće biti lobiranja da se igra u našem glavnom gradu. Savez ima svoje uslove u pogledu finansijske nadoknade, ali sam siguran da je dogovor sa Splitom izvestan i zbog interesa naše reprezentacije i zbog interesa grada. Meč sa Srbijom je teniski spektakl i zaslužuje da bude odigran pred velikim brojem gledalaca.
Kao domaćini imate pravo da izaberete podlogu. Na čemu će se igrati?
Najrealnije je da to bude takozvana srednje brza podloga na kojoj smo minulog vikenda u Varaždinu pobedili Ekvador s 5:0. To odgovara svim našim igračima, ali porazmislićemo još.
Susret je od 9. do 11. jula, odmah posle Vimbldona. Da li je to dobar ili loš čas pošto se za kratko vreme s trave prelazi na drugu podlogu, a s otvorenog u dvoranu?
Kod svakog igrača je to pojedinačna stvar kako će da se prilagodi na nove okolnosti. Ali, svi su oni dugo profesionalci i to je potpuno uobičajeno. Na Međunarodnom prvenstvu Australije se dve nedelje igra na velikoj vrućini, a odmah zatim turniri se nastavljaju u dvoranama i sve teče svojim tokom. Sad, druga je stvar, na primer, što je Rodik prošle godine igrao onaj sjajni finale s Federerom na Vimbldonu u pet setova, pa je zbog premora, na našu sreću, morao da otkaže učešće u reprezentaciji i nije došao u Hrvatsku.
Koje su prednosti hrvatskog tima u odnosu na srpski?
Obe reprezentacije imaju želju da pobede i kalkulaciju kako to da učine. Možda su oba naša tenisera u singlu bolji od drugog igrača Srbije, a vaš tim sigurno računa na obe Đokovićeve pobede. Opet, drugi srpski reket je možda kadar da iznenadi našeg igrača, a mi sposobni da iznenadimo Đokovića. Kako sada stvari stoje, Srbija je u blagoj prednosti zbog Zimonjića koji je vođa u dublu. Odlučiće nijanse, trenutak nadahnuća, možda i raspored mečeva zavisno od žreba...
Protiv Ekvadora u paru su prvi put zajedno igrali Karlović i Čilić. Da li je to dugoročno rešenje?
Njih dvojica su odigrali dobro. Pobedili su s 3:0. Ipak, naš prvi izbor u dublu je Ančić koji je motivisan da se vrati u onu staru formu. Ima još četiri meseca do susreta, a ako on uspe da se nametne, biće sigurno jedan od dvojice u paru.
Može li jezičak na vagi da bude baš savetnik selektora Srbije Nikola Pilić, praktično Vaš prethodnik u hrvatskoj reprezentaciji ukoliko se ne računa 2006. kada je tim sticajem okolnosti vodio Ivan Ljubičić?
Situacija u vezi s njim je jako delikatna. Pilić dolazi u svoj rodni grad, kao čovek iz senke u srpskom timu, a protiv reprezentacije koju je 2005. doveo do trona. Zaista mi je nezahvalno da komentarišem njegovu poziciju. On, naravno, sve zna o našem timu, ali tu zapravo i nema tajni, jer svi o svima sve znamo.
Kada je reč o Dejvisovom kupu, u vezi s Vama je neizbežan sentimentalni izlet u prošlost, pogotovo zbog onih pobeda u jugoslovenskom timu protiv francuskih asova Noe i Lekonta 1985.
Rado se setim susreta s Francuskom u „Pioniru” i uvek zažalim što nemam snimke tih mečeva za svoju arhivu. To nije bio prvi put da igram u reprezentaciji, ali taj duel smatram svojim debijem iz snova. Načinili smo, mogu slobodno da tvrdim, neponovljivu senzaciju. Francuzi su došli s najjačim timom. Njihov četvrti igrač tada je bio 13. na listi, a ostali među deset najboljih na svetu. Atmosfera je bila fantastična. Takva podrška s tribina nam je i pomogla da načinimo podvig, a naročito meni. Publika je uvek bila najveća draž Dejvis kupa. Siguran sam da u Splitu možemo da imamo ambijent kakav je stvoren u Pioniru tog oktobra 1985.
Da li ste se čuli sa Slobodanom Živojinovićem, predsednikom Teniskog saveza Srbije, s kojim ste oborili Francuze na plećai izborili se za opstanak u Svetskoj grupi.
Još nismo podelili utiske, ali verujem da ćemo se čuti u najskorije vreme.
Goran Anđelić
[objavljeno: 09/03/2010]
.jpg)
