Izvor: Mondo, 16.Okt.2015, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tipsa kao Bono: I still haven't found...
Sada već prekaljeni srpski teniser, nada se da će mu telo dozvoliti da u finišu karijere dođe do igre kakvu želi i za kakvu misli da je sposoban.
Profesionalna karijera Janka Tipsarevića može da se podeli na dva dela - pre i posle Australijan opena 2013, kada se posle trijumfa na turniru u Čenaju plasirao u osminu finala i u drugom setu predao meč Nikolasu Almagru.
Problem sa stopalom, koji je tada prvi put osetio, pratio ga je pune dve godine, da bi 2015, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << silnom nastojanju da se vrati na nekadašnji nivo, ušao u seriju drugih zdravstvenih problema. Posle kompletno propuštene 2014, praktično je "bacio u vetar" još jednu dragocenu sezonu.
S obzirom na to da je pre desetak dana u Nemačkoj operisao i koleno, kod nekih se javila i sumnja da je susret sa novinarima, u njegovoj teniskoj akademiji na Novom Beogradu, zakazao kako bi saopštio neželjenu vest... O završetku karijere.
Na sreću, pokazalo se da Janko u ovoj fazi oporavka i ne pomišlja na tako nešto. Ne samo da želi da igra profesionalno još nekoliko godina, nego i čvrsto veruje da će mu to poći za rukom!
"Sa većinom ljudi nisam u prethodnom periodu mogao ni da pričam otvoreno o ovim stvarima, jer ne bi mogli da me razumeju. Većina misli: 'Imao si sjajnu karijeru, zaradio si dovoljno novca za lagodan život, baš te briga i ako sada prekineš'. Ne razumeju kroz koje muke prolazim svakog dana, zato što ne mogu da radim ono što najviše volim", rekao je Tipsarević.
"Voleo bih da igram još 10, ali objektivno mislim na pet godina. Tenis je nešto što najviše volim da radim na svetu. Život profesionalca je za neke težak, ali ja sam se na njega ne navikao, nego 'navukao'. Ako uz to igraš dobro i imaš uspeha, ne bih ga menjao ni za šta na svetu".
Sve kroz šta je prolazio 2013. i 2014, može da se svede na izreku "bilo, ne ponovilo se".
Kako bi odigrao veći deo sezone 2013, lekove za ublažavanje bolove je uzimao "kao bombone" i zbog toga ozbiljno naškodio jetri. Koncentracija određenih enzima bila mu je sedam-osam puta veća od dozvoljene.
Od predaje meča Marselu Granoljersu na turniru u Valensiji (oktobar 2013) do prvog sledećeg zvaničnog nastupa, aprila 2015. u Hjustonu, prošlo je 17 meseci.
U tom periodu operisao je prvo benigni tumor na peti leve noge, pa mu je drugom prilikom odstranjeno "oko 80 odsto plantarne fascije".
"To je bila ozbiljnija operacija, sa mnogo većim rezom, nego prva. Plantarna fascija je kao žica u tabanu, koja drži stopalo u normalnom položaju. Zato mi je levo stopalo sada blago deformisano".
Oporavak posle drugog hirurškog zahvata stavio ga je na najveća mentalna iskušenja...
"Često umem da budem negativan, čak i kada je to potpuno nepotrebno, ali tada sam gledao da budem pozitivan i da stalno razmišljam kako će proći... Iako mi je doktor rekao da bi u slučaju treće operacije stopala morao da mi odstrani sve i da ne vidi način kako bih onda mogao da nastavim da se profesionalno bavim tenisom".
"Oporavak je išao kao prvi put - tri meseca bazena, homeopatičnih injekcija i tako dalje... I počelo je ponovo da me boli. Taj period od mesec i po dana je period najgoreg raspoloženja u mom životu. Imao sam ozbiljne probleme sa depresijom i dešavalo se da prođe dan, a da ne izustim ni reč. Čak ni sa najbližima".
"Na sreću, imao sam sjajnog fizioterapeuta, Nemca Klausa Edera, koji mi je govorio da bol koji osećam ne potiče od tumora, nego od formiranja novog tkiva. I da to mora da boli dva-tri meseca. To je bilo jedino što me je držalo da ne poludim... Posle tri meseca se pokazalo da je Klaus bio u pravu. Ožiljak je počeo da smekšava, ali ukupno je trebalo da prođe šest meseci od operacije, dok nisam bio u stanju da igram tenis dva-tri sata dnevno".
Kako to obično biva, sportista posle duge pauze počinje sve da radi kao nekad, nesvestan da više nije onaj stari i da su neophodna prilagođavanja.
"Od najmlađih dana sam naučio na 'staru školu', da za vredan rezultat mora da se trenira 6-7 sati dnevno. Problem je u tome što više nemam 23 godine i što moje telo ne može da podnese taj obim rada".
Početkom ove godine pokidao je mišić lista desne noge i to je bio uvod u novi težak period, tokom kojeg mu je pukla i prepona.
"Mentalno mi je bilo teže nego 2014, jer sam čas bio na terenu, čas van njega. Konačno - bilo je to dve nedelje pre meča protiv Argentine u Dejvis kupu - prvi put posle tri godine sam počeo da se na terenu osećam kao stari Janko. Rekao sam svom timu 'Dobro je, biću spreman za američku turneju'... Da bi mi se ovo sa kolenom desilo dan pred polazak za Argentinu".
HAS, ALMAGRO, NADAL
Povrede su sastavni deo sporta i mnogima zagorčaju život. Janko Tipsarević imao je priliku da razmeni iskustva sa nekoliko tenisera, sa kojima deli sličnu muku...
"Tomi Has je dosta stariji od mene, ali kad se sve sabere, zbog povreda je pet godina bio van terena. On ima taj nemački mentalitet i dao mi je dobar savet - da i ako tog dana ne mogu da igram tenis, da uzmem i radim bilo šta, umesto da ležim u krevetu i budem depresivan. Da izvučem koliko god mogu dobrog..."
"Pričao sam i sa Almagrom. Imao je jednu operaciju, sada će još jednu. I sam kaže da je malo 'prolupao'".
Nadal?
"Mislim da će do kraja karijere imati još jedan veliki nalet i to mislim da će se desiti sledeće godine. Ako Novak zadrži ovaj nivo, ili postane još bolji, to neće biti dovoljno da ga izazove za broj jedan, ali verujem da nismo videli poslednje od Nadala. On generalno igra u naletima. Kada uhvati zamah, ide kao voz, ali posle toga dođu povrede..."
"Pričao sam i sa njim, o tim injekcijama plazme u kolena. On je to primao i kaže da je čista lutrija. Može da pomogne, ali i ne mora".
