Izvor: Blic, 17.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je održati ozbiljnu vezu
Atraktivna, šarmantna i uspešna mlada zvezda popularnog belog sporta, teniserka Ana Ivanović za magazin „Hello" ispričala je sve tajne uspeha u tenisu, pričala o druženju sa kolegama i kakav muškarac može da je obori sa nogu. Druga teniserka sveta čije ime već odavno odzvanja na svim svetskim televizijama otkrila je da nije lako biti drugarica sa rivalkama, da joj je veoma teško da održi ozbiljnu ljubavnu vezu, te da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi po njenom mišljenju veza sa teniserom, sa takvim ritmom života, svakako mogla da uspe.
- Ponosna sam što na najlepši način predstavljamo svoju zemlju - rekla je na početku razgovora Ana, aludirajući i na odličnu igru svojih kolega Jelene Janković i Novaka Đokovića u poslednje vreme.
Da li se družite sa koleginicama?
- Teško je ostvariti blisko prijateljstvo. U dobrim sam odnosima sa svima, ali ne družimo se, jer kada izađemo na teren i pogledamo se u oči, mi smo ipak najljuće protivnice. Ima puno zavisti među devojkama pa je druženje gotovo nemoguće. Volela bih da je situacija drugačija jer se srećemo skoro svake nedelje. Češće viđam koleginice nego članove svoje porodice. Bilo bi lepo kada bismo mogle više da se družimo, da izlazimo zajedno, da pričamo o nekim ženskim stvarima, ali plašim se da je to nemoguće jer je svaka od nas zatvorena i drži se isključivo najbližih saradnika.
Znači li to da druženja nema ni u srpskom timu?
- Jelena i ja smo dobar tim kada branimo nacionalne boje, u šta ste mogli da se uverite tokom nastupa na Fed kupu, ali smo kao osobe prilično različite. Ipak smo, pre svega, rivalke. Na turnirima smo svi neprijatelji.
nKoliko je opšte stanje u zemlji uticalo na vaše prve teniske korake?
- Bila su to teška vremena, posebno tokom bombardovanja i posle njega. Prve nedelje sam bila malo uplašena jer nisam znala kako da reagujem i čemu da se nadam. Onda sam ipak odlučila da nastavim i pod pretnjom bombi, trenirajući od sedam do devet ujutru kada se nisu oglašavale sirene za opasnost. Nismo mogli nikud van zemlje, a kasnije, kada sam počela da putujem na turnire, trebalo je da u cik zore zauzmemo mesta ispred ambasade da bismo dobili vizu.
Koliko vas je to iskustvo izgradilo kao ličnost?
- Tokom bombardovanja nismo mogli da se takmičimo i često sam se pitala imaju li, uopšte, svi ti treninzi smisla. Ipak, bila sam previše zaljubljena u tenis, a udaranje loptice bio je i dobar način da skrenem misli od svega što se oko mene dešavalo. Prolazila sam kroz teške periode koje nikada neću zaboraviti, i veoma sam ponosna na sve što sam uradila da bih stigla do sadašnjih pozicija. Roditelji su me oduvek podržavali, ali me nisu ni na šta prisiljavali. Još pre nego što sam počela ozbiljno da treniram, stavili su mi do znanja da škola mora da mi bude na prvom mestu. Veoma sam im zahvalna na svemu što su učinili za mene.
Ima li u vašem životu mesta za mladiće?
- Stalno sam na putu, pa je teško da upoznam nekoga i održim ozbiljnu vezu. Bilo bi lepo da taj neko ima razumevanja za stalna odsustvovanja i da mi u svakom trenutku pruža svu podršku. Istovremeno, morao bi da mi veruje do neba, jer bismo više vremena provodili jedno bez drugog nego zajedno.
Da li kolege teniseri imaju neke šanse kod vas?
- Mislim da bi takva priča mogla da uspe, jer ljudima koji se bave istim poslom ne morate da se pravdate, pošto su i sami u istoj situaciji. Ali nema pravila, odgovarao bi mi svako ko bi imao dovoljno razumevanja.
Novinari vas često upoređuju sa Bruk Šilds ili vas nazivaju Ketrin Zitom Džons iz mlađih dana?
- Veoma sam polaskana, ali poput svake devojke, ne volim da me porede sa drugima. Negujem sopstveni imidž, imam svoju ličnost i stav i želim da me znaju samo kao Anu, jednu i jedinu. Primetno je da je teniserkama bitan izgled, i na terenu i van njega. Beli sport je postao izlog glamura i mnogo pažnje se poklanja imidžu. Meni više prijaju komplimenti na račun igre, jer vam izgled neće pomoći da osvojite poen.
.jpg)
