Izvor: RTS, 30.Mar.2014, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teniski rat polova
Teniski teren je bio bojno polje gde su se do sada suočavali jači i lepši pol. "Rat polova" u tenisu do sada je imao četiri velike bitke. U muško-ženskim okršajima jedan meč je zauvek promenio sudbinu ženskog tenisa, dok su i ostali imali svoju težinu.
Malo je sportova u kojima su se muški i ženski sportisti takmičili jedni protiv drugih. Takozvana „borba polova", više je puta održana u tenisu. Dok su pojedini mečevi, poput onog u kojem je Novak Đoković igrao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << protiv Na Li, imali čisto egzibicioni karakter, drugi dueli su predstavljali pravi rat polova.
Sami počeci muško-ženskih okršaja leže u borbi da se ženski tenis zasluži poštovanje, makar približno onom kakav je imao muški tenis. Osoba koja je počela „rat polova" bivši teniski broj jedan, Bobi Rigs.
Rigs je pobednik Vimbldona iz 1939. godine, dok je 1942. godine postao svetski broj jedan. Zbog rata možda nije ostavio dublji trag u svetskom tenisu, ali svakako će ostati upamćen po priznanju da je veliki novac zarađivao klađenjem na sebe na određenim turnirima.
Američki teniser je po sopstvenom priznanju bio muški šovinista sa dugačkim jezikom. Nakon završetka karijere bez ustručavanja je govorio omalovažavajuće o ženskom tenisu i to u vreme kada su se teniserke borile da budu jednako plaćene kao njihove muške kolege.
Sa 55 godina, Rigs je osmislio način da još zarađuje od tenisa. On je javno govorio da je ženski tenis inferioran i da najbolje svetske teniserke ne bi mogle da ga dobiju ni sada kada je zagazio u šestu deceniju života. Rigs je prvi izazvao Bili Džin King, jednu od najboljih teniserki na planeti u tom trenutku i velikog borca za prava žena.
Kingova je odbila izazov, ali je umesto nje poziv na okršaj prihvatila Margaret Kort, i dalje najbolja teniserka svih vremena. Kortova je te godine već osvojila gren slemove i bila je u sjajnoj formi. Iako 25 godina mlađa i u sjajnoj formi, Kortova nije uspela da pobedi Rigsa. Štaviše, nije bila ni blizu trijumfa.
Meč je odigran 13. maja 1973. godine, na Dan majki u mestu Ramona u Kaliforniji. Rigs je igrao iskusno, koristio nervozu Kortove, koristio je drop šotove i lobove da izbaci protivnicu iz ravnoteže. Na kraju je Rigs bez problema meč dobio rezultatom 6:2, 6:1. Mediji su duel nazvali „Masakr za Dan majki", jer su očekivali daleko veći otopor, pa čak i trijumf najbolje igračice na planeti nad penzionisanim šampionom.
Kortova je meč shvatila kao egzibiciju i nije ni slutila kakve će posledice njen poraz imati za ženski tenis, koji je onda bio predmet još većeg nipodaštavanja. Australijska teniserka je zaradila 10.000 dolara, ali ženski tenis se vratio nekoliko koraka unazad, jer ako bivši vremešni teniser može da dobije najbolju teniserku na svetu, onda je to značilo da je i sam ženski tenis obična šala.
Ipak, pojedini mediji kasnije su naveli da je meč sa Kortovom bio samo mamac za mnogo veći plen. Rigs je želeo da isprovocira Bili Džin King na „okršaj polova", jer je Kingova bila najvatreniji zagovornik prava žena, ne samo u sportu, već uopšte.
Kingova je tada imala 29 godina i izuzetne rezultate iza sebe. Van terena uspela je da okupi najbolje teniserke i da zajedničkim pritiskom izdejstvuje jednake nagrade u muškoj i ženskoj konkurenciji na mnogim turnirima. Kortova je možda bila najbolji teniser, ali je kruna morala da se skine Kingovoj da bi Rigs dokazao svoju teoriju da je ženski tenis zaista inferioran.
Da bi je izazvao Rigs je koristio kombinaciju šovinističkih uvreda. Tako je jednom prilikom rekao: „Igraću sa njom na šljaci, travi, drvetu, betonu, kamenu ili na rošulama. Moramo da nastavimo sada sa ovom pričom oko polova. Ja sam sada stručnjak za žene".
Osim uvreda, da bi privukao Kortovu, Rigs je uspeo da zainteresuje i mnoge sponzore, tako da su bili spremni mnogo veći honorari za dvoje tenisera. Pobednik meča dobio bi 100.000 dolara, dok bi osnovni honorar iznosio po 75.000 dolara. Nakon što je Kingova pristala na meč, Rigs je nastavio sa uvredama koje su usijavale već podgrejanu atmosferu.
Tako je nakon pristanka Kingove Rigs rekao: „Reću ću vam zašto ću pobediti. Ona (Kingova) je žena, i one nemaju psihološku stabilnost", na šta je Kingova odgovorila da je Rigs „kreten".
Drugom prilikom Rigs je naveo: „Ženama je mesto u spavaćoj sobi, kuhinji, po tom redosledu". Ni tu nije bio kraj. Američki teniski veteran je i dalje pritiskao protivnicu verbalnim uvredama rekavši: „Teniserke igraju samo 25 odsto onoga što igraju muškarci, zato bi trebalo i da zarađuju 25 odsto od onoga što zarade teniseri". Rigs je medijima obećao da će, ako izgubi meč, skočiti sa mosta.
Mediji navode da se Rigs nije ni trudio da se spremi za meč, već je vreme provodio po žurkama konzumirajući alkohol i vodeći nezdrav život. Kingova je sa druge strane rutunski trenirala jer se ionako nalazila na turu.
Onda je došao 20. semtembar 1973. godine, kada je zakazana druga bitka u velikom „ratu polova" u tenisu. U hali Amsterdom u Hjustonu na tribinama se okupilo više od 30.000 gledalaca, dok je još 90 miliona ljudi širom sveta u direktnom prenosu pratilo okršaj.
Protivnici su za ovaj meč imali posebnu koreogragiju, tako je Kingova u stilu Kleopatre do terena je donesena na ležaljci koju su nosili „muški robovi", članovi atletskog tima. Bobi Rigs je do terena došao u rikši okružen lepoticama. Pred meč Kingova je Rigsu dala malo skvičeće prase, dok je Rigs uzvratio poklonivši joj lizalicu na kojoj je pisalo „Sugar daddy".
Kada je došao onaj najvažniji deo, sam meč, Rigs nije bio toliko siguran u sebe. Kingova je meč shvatila mnogo ozbiljnije od Margaret Kort i od početka je igrala odličan tenis. Prvi set Kingova je dobila rezultatom 6:4, dok je druga dva dobila rezultatom 6:3.
Pobedom nad Rigsom, Kingova je dobila najvažniju bitku za ženski tenis. Sama je priznala da bi poraz vratio ženski tenis 50 godina unazad. Ček od 100.000 dolara Kingovoj je uručio bokser Džordž Forman. Nakon trijumfa nad Rigsom, Bili Džin King je postala sportska zvezda, mnoge firme su joj ponudile unosne sponzorske ugovore. Ipak, važnije od toga, Kingova je postala heroj žena, pre svega onih koje se bave sportom. Sama je nekoliko puta rekla da joj je pobeda nad Rigsom najvažnija u karijeri.
Neposredno posle meča pojavile su se i teorije da je Bobi Rigs namerno izgubio meč, da bi na taj način otplatio kockarske dugove mafiji. Kao povod za takvo razmišljanje bila je Rigsova prošlost. Još dok je bio aktivan igrač on se na Vimbldonu 1939. godine kladio na sebe i tada je zaradio više od 100.000 dolara. Ipak ova teorija ne samo da nikada nije dokazana već je i odbačena od strane Rigsove porodice koja je navela da je Bobi bio u depresiji mesecima nakon meča.
Drugi koji su kritikovali meč naveli su da pobeda Kingove nad Rigsom ne dokazuje kvalitet ženskog tenisa. Zamerka je bila donekle na mestu, jedna od najboljih svetskih teniserki je samo dobila bivšeg tenisera koji je u vreme odigravanja meča imao 55 godina. Bez obzira na kritike, pobeda Kingove nad Rigsom zauvek je promenila poglede na žanski tenis.
Ipak, tu se ne završavaju teniski muško-ženski okršaji. Treću bitku u „ratu polova" vodili su Džimi Konors i Martina Navratilova koji su 1992. godine, sa 40 odnosno 35 godina bili teniski veterani. Navratilovu su prethodno izazvali Džon Mekinro i Ilie Nastase, ali ih je smatrala nedostojnim da odigra meč sa njima. Plan promotera je da se Džimi Konors susretne sa tada najboljom teniserkom Monikom Seleš, ali na kraju je odlučeno da se „bitka polova" vodi između Konorsa i Navratilove.
Za taj duel smišljena su „hibridna pravila" koja su predviđala da Konors ima pravo samo na jedan servis, dok je Navratilova mogla da gađa Konorsov deo terena sve do spoljnih linija koje se koriste u dubl mečevima. Konors je duel sa Navratilovom nazvao rat, dok je teniserka rekla da je to „borba dva ega".
Sam meč nije oduševio, imajući u vidu da je oboje tenisera bilo nervozno i pravilo dosta grešaka. Navratilova je napravila osam duplih i 36 neiznuđenih grešaka, tako da je meč Konors dobio rezultatom 7:5, 6:2. Honorari za meč iznosili su po 650.000 dolara dok je pobednik, u ovom slučaju Konors, dobio još pola miliona dolara za pobedu.
Poslednja bitka u „ratu polova" održana je 1998. godine na Australijan openu. Sestre Vilijams, Serena i Venus koje su tada imale 18, odnosno 17 godina, tek su tražile svoje mesto u teniskom svetu, ali već tada su imale veliku dozu samouverenosti da oprobaju teniske veštine protiv svojih kolega. Sestre su smatrale da bi mogle bez problema da savladaju tenisere koji su rangirani ispod 200. mesta na ATP listi.
Nije puno trebalo da se organizuje nezvaničan meč, a čast tenisera branio je 203. na ATP listi, Karsten Barš. Nemački teniser koji je tada imao 31 godinu nije imao vidljivije uspehe na turnirima, a bio je poznat kao strastveni pušač i čovek koji je obožavao hladno pivo. Trening navike mu nisu bile na zavidnom nivou, tako da je na turnirima imao manje više epizodnu ulogu.
Predviđeno je da Braš odigra po jedan set sa obe teniserke i da tako pokaže da li su Vilijamsove spremne da izazovu svoje kolege. Na teren broj 12 Melburn parka Baršu je na crtu prvo stala Serena koja je uspela da osvoji samo jedan gem. Nakon toga svoju sreću je oprobala i Venus koja je osvojila samo jedan gem više od svoje sestre. Maltene anonimni teniser uspeo je bez problema da u ukupnom rezultatu trijumfuje sa 6:1, 6:2.
Sestre Vilijams su posle toga priznale da su precenile svoje sposobnosti i da bi im više odgovarao da su izabrale nekog od protivnika koji se na ATP listi nalazi negde oko 350. mesta. Ironično, nakon Australijan opena, Braš je izgubio ogroman broj bodova i pao baš negde oko 350. mesta, što je značilo da je meč protiv Vilijamsovih odigran nedelju nada kasnije, one bi onda bile poražene, ne od 203. nego od mnogo lošije rangiranog tenisera.
Sam Braš je rekao da Vilijamsove ne bi mogle da pobede nikoga od prvih 500 tenisera na ATP listi, već da bi eventualno mogle trijumf da traže od igrača koji su rangirani ispod 600. pozicije. Ipak, on je rekao da sam meč sa sestrama Vilijams nije bio imao takmičarski karakter, već da su svi uživali u malo jačem sparingu.
„Rat polova" se više nije nastavljao. Egzibicione mečeve igrali su Novak Đoković i Na Li, Joakim Noa i Žastin Enan, ali ti mečevi nisu ni predviđeni da imaju bilo kakav takmičarski karakter.
Poslednji izazov prošle godine je uputio Endi Marej koji je na svom tviter profilu napisao da bi bio spreman da odigra meč sa Serenom Vilijams.
