Izvor: Vesti.rs, 12.Mar.2012, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tenis ima novog kralja!

Finale Australijan Opena 2012. se završilo u 1,37 posle ponoći. Novak Đoković je są Rafaelom Nadalom igrao skoro šest sati. Mediji se nisu oduševili samo činjenicom da je meč trajao toliko dugo. Pisali su takođe, da se radi o meču koji je izmenio istoriju tenisa. Pobednik se vratio u hotel są pobedničkim peharom, čekom na 2,3 miliona australijskih dolara i plišanim vombat-medom. Osim toga je imao previjene prste na nogama, jer su prilično krvarili.
Nije zaspao. Adrenalin je u venama kružio još prilično dugo. Uključio je televizor i video sebe na Rod Lejver Areni. Počeo je da gleda meč. - Bile se interesantne neke razmene lopti – govorio je kasnije. Zadremao je u osam sati ujutro.
Tri sata kasnije već ponovo bio u Melburn Parku, da bi se susreo sa novinarima. Pitali su da li će osvojiti „Veliki Slem” (sva četiri Grend Slema u sezoni), a možda Zlatni Slem – da pobedama na četiri turnira u Melburnu, Parizu, Londonu i Njujorku, doda i onu na Olimpijskim igrama, poput Štefi Graf 1988. godine. Sve je moguće. Ovo je vrhunac moje karijere. Osećam se snažno, imam motivaciju i želim naredne pobede. Sve je moguće, ponavljao.

General Jelena Genčić

Prvi put je samog sebe proglasio za pobednika Vimbldona, kada je imao šest godina. Pre toga je gledao final na televiziji, u kome je Pit Sampras pobedio Džima Kurijera, a zatim uzeo iz kuhinje lonac, skočio na stolicu i viknuo ukućanima: Novak Đoković, šampion, šampion, šampion!
Roditelji su bili vlasnici radnje są sportskom opremom i piceriju na Kopaoniku, popularnom planinskom turističkom centru, 250 km od Beograda. Picerija Red Bul i danas postoji tamo. Preko puta ulice su bila izdrađena tri teniska terena. Mali Novak je često tamo trčao, stajaop pored ograde i gledao kako deca udaraju loptice. Gospođa koja je trenirala ga je videla, prišla mu i rekla: - Mali, ako hoćeš, dođi i to kod nas.
Došao je rano ujutro sledećeg dana. Poneo je są sobom torbu, teniski reket, flašu vode, bananu, dodatnu majicu i traku. Trener je pohvalila mamu za opremu koju je doneo, a dečak se iznervirao: Ja sam se sam spakovao! Ja hoću da igram tenis, ne mama!
Trener se zvala Jelena Genčić. Godinama je radila kao reditelj u TV Beograd, mali ju je Jugoslavija, a kasnije i Srbija, znala pre svega kao rukometnu reprezentativku, zatim teniserku, možda ne izuzetnu, ali vrlo dobru – igrala je u mečevima Kupa Federacije. Posle ratova 90. dobila je čin generala. Ali je bila najpoznatija kao osoba koja je oktrila teniski talenat Monike Seleš. A, zatim je na Kopaoniku srela Novaka. Genčić ,u je pokazala kako da drži reket, kako da se kreće po terenu, i kako da dočekuje lopticu. Tri dana kasnije je tražila da se vidi są njegovim roditeljima. - Rekla sam im da imaju zlatno dete. Bila sam sigurna da će biti u prvoj petorci sveta u juniorskoj konkurenciji. Zanemeli su – priseća se danas. Počeo je da intenzivno trenira u beogradskom klubu Partizan. - Skoro sve što znam o tenisu, naučio sam od Jelene Genčić – kaže Novak Đoković. Ona mu je pružila još više. U pauzama mu je čitala poeziju, terala ga da sluša Betovena i Šopena.

Povratak na sprat

Novak se dobro seća datuma prvog dana kada je NATO počeo da bombarduje Srbiju. Teško bi moglo biti drugačije – 22. maja 1999. je proslavljao 12. rođendan. Roditelji su planirali proslavu na terenima Partizana, tačno u podne. Baš su počeli da mu pevaju rođendansku pesmu, kada su se začule sirene. - Ugledali smo bombardere, leteli su nad našim glavama, negde u daljini su se začule eksplozije. Isključena je struja. - Bio sam užasnut – priseća se teniser.
Dva dana i dve noći je porodica Đoković presedela u podrumu, ali, kada je prvi strah prošao, roditelji su odlučili da se sa tri sina vrate na svoj drugi sprat i žive kao da se ništa nije dogodilo. Bombardovanje Beograda je trajalo 78 dana. Jelena Genčić je izmislila sledeći plan: kada su NATO avioni bombardovali okolinu mosta na Dunavu, dan kasnije je Novak trenirao u klubu na obali Dunava. Kada su bombe padale na Banjicu, u južnom delu Beograda, sledećeg dana smo išli baš tamo, u lokalni klub Voždovac. Pretpostavljali smo da neće bombardovati isto mesto dva dana zaredom.
Sestra Jelene Genčić je poginula u Beogradu, kada ju je vazdušni dalas posle pada bombe bacio na zid zgrade.
Pola godine kasnije trener je rekla svom učeniku da je već previše dobar da mi mogao da trenira kod nje i da mora da pređe kod boljeg stručnjaka. Telefonirala je Nikoli Piliću, nekadašnjem teniskom profesionalcu, koji je u emigraciji, u Oberšlajshajmu kod Minhena, osnovao tenisku školu. Pilić je takođe bio kapiten teniske reprezentacije Nemačke, tri puta je są njom osvojio Dejvis kup i imao autoritet.
Pristao je, ponudio je čak popust, ali 5000 maraka mesečno 1999. godine je bilo za porodicu Đoković pravo malo bogatstvo. Srđan, Novakov otac, počeo je da traži sponzore, podršku u teniskom savezu, ali je nije dobio. Na kraju je pozajmio novac, sa kamatom od 10-15 %.
Pilić je kasnije priznao da su ga mučile sumnje. - Rat samo što se završio, on je bio Srbin, ja Hrvat. Jedna pogrešna reč i naša saradnja je mogla da se završi katastrofom. Ali sam pomislio da tako ne može da se razmišlja. Pa, mja žena je Srpkinja... Novak je bio simpatičan momak. Pokušajmo... - priseća se.
Đoković je u okolini Minhena proveo četiri godine. Svedoci su govorili da nisu videli dečaka koji je više želeo da nauči. Na treninge je dolazio 20 minuta ranije. - Način kako je vežbao je povremeno izgledao kao opsesija. Pitao sam ga, zašto je toliko uporan, a on je odgovorio, da ne želi da ugrozi svoju karijeru – kaže Pilić.
2003. godine je dobio prvi profesionalni meč. Dve godine kasnije je prošao u kvalifikacijama na Australijan Openu, Rolan Garosu i Vimbldonu. Na Ju-Es Openu se odmah našao u glavnom žrebu, a pošto je dospeo do trećeg kola, našao se u prvih sto igrača svetske klasifikacije. Bio je najmlađi. - Jelena Genčić nikada ne greši – često je ponavljao Srđan Đoković.

Bela zastava

Sve je to bilo lepo, ali je trebalo vraćati dugove. Novakov otac je ponovo zamolio za podršku srpsku tenisku federaciju, ali opet są negativnim rezultatom. U najtežim trenucima, Đokovićevi roditelji su čak imali plan da im sin promeni državljanstvo. Danas o tome ne žele da govore, ali je mama Dijana čak bila na razgovoru u Loan Tenis Asocijaciji, britanskoj teniskoj federaciji, koja je, usled nedostatka mladih talenata, ulazila u takve aranžmane. Poslednju reč je imao Novak. Odlučio je da do promene državljanstva ne dođe.
Igrao je sve bolje, iako je svet najpre otkrio da ume sjajno da parodira gestove i izraze lica Marije Šarapove, Endija Rodika i Rafaela Nadala. 2007. godine je snimljen kratak film, u kome se on zabavlja na takav način na terenima Ju-Es Opena.
Prvu grend slem titulu je osvojio 2008. godine u Australiji. Stručnjaci su ga hvalili, ali su među pohvalama govorili i ovo: „Igra dobro, poseduje talenat, ali są velikim šampionima ipak ne može da se meri. Nedostaje mu čvrstine, nesalomivosti pobednika, i izgleda da je fizički preslab, nije u stanju da podnese napore u dugim mečevima”.
Grešili su, ali su imali razloga da tada tako govore. Novak je zaista nekoliko puta kačio belu zastavu – u trenucima kada je počelo da mu ponestaje daha.
U sledeće dve godine je ipak potvrdio da poseduje ogromne mogućnosti. 2009. godinu je završio na trećem mestu svetske rang-liste, a sledeće je bio drugi, odmah iza Rafaela Nadala. Sam tvrdi, da je prelomni momenat bio finale Dejvis kupa u decembru 2010. godine. Finale je Srbija dobila protiv Francuske, są rezultatom 3:2, kao i ranije pobede nad SAD, Hrvatskom i Češkom. - Tada sam poverovao da mogu da pobedim svuda i svakoga, tada se pojavio taj impuls – prisećao se u intervjuima.

Kapsula doktora Igora

Đoković je vodio mrtvu trku są Nadalom i Rodžerom Federerom, čiji su uspesi izgledali kao nedostižni, ali je 2011. godina sve promenila. Serija od 41 pobede, deset osvojenih turnira, tri grend slem titule, a posle druge – u Vimbldonu – prvo mesto na ATP listi. Osim toga i osvojenih 12,9 miliona dolara, samo od tenisa. Taj skok se danas čini najneverovatnijim u istoriji tenisa.
Svet traži objašnjenje i nalazi ga ne samo u psihičkoj zrelosti Đokovića, jer je vidljivo da je prošao takođe kroz fizičku transformaciju. Iscrpeti ga danas na terenu – čini se da je gotovo nemoguće.
Zasluge se pripisuju pre svega doktoru Igoru Četojeviću. To je pomalo tajanstvena i kontroverzna ličnost. On poseduje diplomu indijskog Instituta za magnetoterapiju iz Delhija i viših škola koje se bave tradicionalnom medicinom. Četojević je otkrio da Đokovićev organizam ne podnosi gluten, pa je radikalno izmenio njegovu ishranu. Osim toga ga je ubedio da koristi regenerativnu kapsulu, poznatu kao CVAC Pod. Taj uređaj, koji je izmislio američki naučnik, deluje poput simulatora boravka na velikim visinama i vrši intenzivnu masažu mišića sportiste koja popravlja cirkulaciju u organizmu.
Naučnici ne mogu da se slože da li je kapsula zaista korisna, kako tvrdi reklama, ali ostaje činjenica: Đoković je koristi. - To je nešto slično kosmičkoj šetnji. Vrlo interesantna stvar – tvrdi Novak. Druge metode dr Igora, koji sebe predstavlja kao „iskusnog međunarodnog instruktora za mekvantne tehnologije”, su meditativne sesije šampiona, koje su i dalje obavijene velom tajne.
Na delu je takođe i naporni rad na terenu, koji već godinama vodi są velikom pažnjom Slovak, Marijan Vajda. Nekada osrednji teniser, 118. na svetu, danas nedostižni ideal svakog tenisera. Sastavni deo velike ekipe srpskog tenisera su roditelji, fizioterapeut i, od pre nekoliko godina, devojka Jelena Ristić, čija su strast i podrška veoma primetni. Ove godine bi trebalo da dođe do venčanja.
U Srbiji Novak predstavlja nešto poput nacionalnog blaga, a neki se šale da bi mogao da bude i budući predsednik, što uopšte ne mora da bude šala. Tome mogu da doprinesu ne samo sportski uspesi. Novakov otac se rodio na Kosovu, kao i brojni ujaci. Posle pobede na Australijan Openu, 2008. godine, teniser je poslao video u Beograd, koji je pokazivan za vreme demonstracije protiv nezavisnosti Kosova, pred oko 150 000 ljudi. Govorio je ono što su Srbi i hteli da čuju: Kosovo je Srbija. Zatim je masa krenula da kamenjem obasipa ambasade Hrvatske, Nemačke i Bosne i da pokuša da zapali američku ambasadu. - Ne žalim zbog toga što sam rekao – izjavio je nemačkim novinarima. U Kosovskoj Mitrovici, nedaleko od očevog rodnog mesta, tamošnjim Srbima je rekao, da im posvećuje pobedu u Australiji. Dobio je Orden sv. Save za pomoć namenjenu Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. U očevom kabinetu, na šestom spratu zgrade u centru Beograda, visi slika Novaka są pokojnim patrijarhom SPC – Pavlom. Istovremeno, Novak radi dosta i za sebe samog. Prvi restoran u mreži Novak Cafe & Restaurant, porodica je otvorila 2008. godine. Nalazi su u Beogradu, u ulici Tadeuša Košćuška broj 63a. Danas ima još četiri, u Beogradu, na Dorćolu, Novm Sadu i Kragujevcu. Od pre godinu dana, u meniju se nalaze bezglutenska jela. Izgradio je teniski centar, SPA-centar, konferencijski centar. Sa ocem organizuje ATP turnir u Beogradu. Ne mora da brine za svoju budućnost posle prestanka karijere.
Domovina mu uzvraća, kako može. Nalazi se na plakatima, poštanskim markama, bombonama i privescima. Deca hoće da budu kao Novak Đoković, tenis-klubovi imaju na hiljade članova. Dečaci se šišaju „kao Novak”. Pomalo u tome ima i propagande iz neke druge epohe, ali nije lako se suočiti są veličinom šampiona.
Angažovao ga je i Holivud. Silvester Stalone ga je angažovao u snimanju „Neuništivih 2”, gde igra sebe samog, pored režisera i scenariste, Arnolda Švarcenegera, Brusa Vilisa, Čaka Norisa i Žan-Kloda Van Dama. Snimanje je završeno u Bugarskoj, a premijera će biti u avgustu.

Unija čeka

Zapad još uvek nije u stanju da klasifikuje Đokovića. Ne odgovara nijednom klišeu. Odavno predstavlja neformalnog ambasadroa Srbije u svetu – i to takvim, koji ne diže samo pehare, već za vreme intervjua za američku televiziju, igra pred kamerama srpsku narodnu igru. Daje svetu očiti dokaz, da postoje i drugačiji Srbi, da Balkan ne asocira samo ubijanje, masovne grobnice, istorijske nepravde i moralni pad. Uradio je za zemlju više nego bilo koji političar – tvrdi Jelena Genčić. Janko Tipsarević, Đokovićev kolega iz reprezentacije, drugi reket Srbije, često mu govori: - Novak, još jedna tvoja pobeda i bićemo u Evropskoj Uniji.

Autor: Krzysztof Rawa, poljski časopis „Uspeh” broj 3/259 mart 2012.
Prevođenje: djokovic.pl – poljski sajt Novaka Đokovića

Pogledaj vesti o: Novak Đoković finale,   Novak Đoković,   Rafael Nadal