Izvor: RTS, 31.Jan.2015, 17:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tasovac obišao predstavnika Srbije za Veneciju

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i delegacija istaknutih promotera kulture iz Italije posetili su atelje Ivana Grubanova gde su prisustvovali procesu rada na projektu "Ujedinjene mrtve nacije" kojim će se Srbija predstaviti na 56. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji. Započeti radovi na sanaciji Muzeja savremene umetnosti obavljaju se prema predviđenim planovima i rokovima, rekao je Tasovac.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Čini mi se da je Venecijansko bijenale za vizuelne umetnosti isto ono što je Vimbldon za tenis, pa je veoma bitno na koji način će se Srbija predstaviti, istakao je ministar Tasovac, prenosi Tanjug.

Podsetio da je Ministarstvo ove godine, u cilju jačanja institucija, vratilo potpune ingerencije za predstavljanje Srbije na toj značajnoj smotri Muzeju savremene umetnosti i ocenjuje da je to veoma važan korak.
"Kustos projekta Lidija Merenik je sa timom koji je birao radove je došla do izuzetno interesantnog rada", rekao je Tasovac i izrazio uverenje da će "Ujedinjene mrtve nacije" privući veliki broj posetilaca paviljonu Srbije i izazvati veliku pažnju javnosti.
Ministar smatra da je veoma važna poseta delegacije iz Italije, pošto će oni biti i pratiti Bijenale u Veneciji, i dodaje da su razmatrali kako povećati vidljivost Srbije u svetu, odnosno o predstavljanju naše zemlje na smotri umetnosti "Expo 2015" u Milanu.
Delegacija Italije je sastavljena od istaknutih promotera kulture i mecena, među kojima su Frančeska Monkada Traksler di Paterno - princeza di Paterno, članica UO za kulturnu baštinu Katoličke crkve i predsednica nekoliko italijanskih fondacija za promociju kulturnih aktivnosti, Pijero Ostali, vlasnik čuvene izdavačke kuće "Sonzonjo" iz Milana, Đuzepina Manin, urednica kulturne rubrike Korijere dela Sera i nekoliko rukovodilaca poznatih italijanskih kompanija.
"Ujedinjene mrtve nacije" su delo Ivana Grubanova i kustosa Lidije Merenik. U pitanju je podna instalacija koja će biti izvedena na čitavoj površini poda Paviljona i koju će činiti materijalni ostaci performativnog procesa izlaganja dejstvu mešavine hemikalija i boja 100 državnih zastava, zemalja koje su prestale da postoje u 120 godina dugoj istoriji Bijenala u Veneciji.

Instalacija podrazumeva izlaganje zastava i njihovih otisaka, grupisanih na podu tako da bude jasna njihova kauzalna veza.
Posetioci Paviljona će se slobodno kretati između tih podnih kompozicija, odnosno gaziće po islikanim površinama. Rad prikazuje kreiranje slika na sirovom platnu uz pomoć zastava koje ujedno služe kao modeli, oruđe i slikarski materijal.
Na belini unutrašnjih zidova Paviljona nalaziće se bela trodimenzionalna slova sa nazivima i navedenim godinama trajanja svake države, odnosno nacije čije su zastave i njihovi otisci obihvaćeni instalacijom, a po uzoru na natpis "Jugoslavia" na pročelju fasade sada Paviljona Republike Srbije.
Taj projekat se u formalnom, medijskom i konceptualnom smislu nadovezuje iz prethodnog projekta istog umetnika "Mrtve zastave" i problematizuje ne samo narative koje zastave, kao simboli, proizvode, već na autentičan način preispituje političke i ideološke propozicije Bijenala kao institucije.
Sanacija Muzeja savremene umetnosti po planu
Započeti radovi na sanaciji Muzeja savremene umetnosti obavljaju se prema predviđenim planovima i rokovima, rekao je ministar kulture Ivan Tasovac. 
Tasovac je precizirao da je ostalo još otprilike 10 odsto onoga što treba da se završi na krovu i da je u međuvremenu raspisan tender za unutrašnje radove, prenosi Tanjug.
"Kao što smo najavili sve će biti završeno do 20. oktobra ove godine", rekao je ministar.
MSU je zatvoren za javnost od 2007. godine, međutim njihova izlagačka delatnost time nije prestala, pošto dela koja baštine predstavljaju u Salonu MSU, Legatu Čolakovića, Kući Legata, Muzeju istorije Jugoslavije...
Delatnost MSU-a počela je 1958. godine, kada je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti 20. veka.
Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja je počela sa radom 1959. godine kasnije MSU-a, bio je slikar, teoretičar i umetnički kritičar Miodrag B. Protić (1922- 2014).
Iste godine Izvršno veće Srbije je odlučilo da za potrebe te galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave.
Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekta, a konkurs je završen 1960. godine. Izabrani autori su bili arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović, a zgrada je građena od 1960. do 1965. godine.
Savet Moderne galerije 1965. usvaja novi naziv - Muzej savremene umetnosti koji je te godine otvoren 20. oktobra, a danas fond MSU-a ima preko 8.000 dela i predstavlja najreprezentativniju kolekciju umetničkih dela 20. veka.

Nastavak na RTS...