Izvor: Blic, 16.Okt.2015, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TIPSAREVIĆ SE IZBRORIO SA TUMOROM Plakao sam tako mi je bilo lakše
Biljana me je trpela pesimističnog i govorila mi je: “Jeste, sve je užasno, ajde plači!” Pa sam tako i radio, kaže teniser Janko Tipsarević.
Ovim rečima teniser Janko Tipsarević počeo je svoju ispovest.
- Od 2013. prolazim pakao, zbog operacija i bolesti sam imao izuzetno teške periode. Prolazio sam kroz periode neizvesnosti i unutrašnje borbe. Nakon druge operacije pete lekari su mi dali prognozu da možda više nikada neću moći da se bavim tenisom na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onom nivou na kojem želim. Rekli su mi: “Janko, ukoliko ti se po treći put vrati tumor, ti ćeš moći normalno da živiš, ali nećeš više moći da igraš tenis”. To je bila agonija. Upadao sam u depresiju i povlačio se. Prolazilo je i po nekoliko dana da ni sa kim nisam ni reč progovorio. Jednostavno nisam imao volju da pričam jer nisam video izlaz. Nikada nisam mislio da okončam karijeru, ali jeste mi bilo preteško. Onda bih se naterao da odem u teretanu i odradim kondicioni trening koliko mogu. Čitao sam, gledao tenis, radio nešto korisno. Rad mi je najviše pomogao da prevaziđem krize - priča Janko.
Pre samo devet dana, Tipsarević je treći put u poslednjih dve godine morao na operaciju. Prve dve su bile na peti na kojoj mu je odstranjeno 80 posto plantarne flascije zbog tumora koji se dva puta vraćao, a poslednja intervencija bila je na kolenu.
Prošlo je dosta od kada je poslednji put stao pred novinare u Srbiji i pričao o bolnom periodu za koji se svi iskreno nadamo da je kraj. Sa osmehom na licu, doduše i štakom u rukama, Tipsarević se pojavio na svojoj Akademiji na 11.aprilu.
- Prvo želim da vam se izvinim. Svima. Zato što vam se nisam javljao na telefon, nisam odgovarao na poruke, ali stvarno nisam imao šta da kažem. Nisam ja neki nadrndani uobraženi kreten koji prima po dvadeset poziva dnevno od vas novinara, pa me onda mrzi da vam se javim. Ne, vi mene retko i zovete, ali stvarno nisam imao šta da vam kažem. Nisam više bio spreman da odgovaram na pitanje: “E, Janko, kako si?” Verujte mi poslednje na pameti mi je bilo da javnost u Srbiji čita u kakvom stanju se nalazim - rekao je Janko.
Nijednog trenutka u protekle tri godine nije mu bilo lako. I najobičnije pitanje “kako si?” nerviralo ga je.
- Nisam mogao da podnesem ničije interesovanje. Kada bi me prijatelji pitali kako sam to me je dodatno poražavalo. Jer nisam znao šta da im kažem. Zato su i oni počeli da mi šalju poruke: “Ej, ne pitam te kako si, nego samo da vidim šta radiš, je l ti treba nešto, šta ima novo”. Potražio sam i pomoć psihologa i psihijatra. Pomagalo je.
Pitamo ga, da li je u teškoj situaciji shvatio ko su mu pravi prijatelji, a ko ne.
- Nisam baš socijalna osoba i nemam preveliki krug ljudi oko sebe, ali sam prezadovoljan sto me nijedan prijatelj nije razočarao. Viktor, Nole, Ziki, Duci me zovu svakog drugog ili treceg dana da pricamo ili mi bar pišu poruke - kaže on.
Ipak, najveća podrška mu je bila porodica. Uz suprugu Biljanu, ćerkicu Emili i roditelje je sve bilo malo lakše.
- Biljana je mnogo pozitivnija osoba od mene i generalno stvari vidi mnogo lepše nego ja. Upoznala me je vremenom i zna šta volim, a šta ne. Kad sve vidim crno, ona zna kako da mi priđe i šta da kaže. Dešavalo se da joj istresem užasne stvari i izjadam se jer ne vidim izlaz. A bilo je i situacija kad me je ubeđivala da nisam u pravu - rekao je Janko.
Teško mu je pala odvojenost od ćerkice Emili kada je morao da ide na operaciju i oporavak u Nemačku.
- Pogled na Emili, koja uz Biljanu najviše može da me usreci je bila najpozitivnija stvar u poslednje dve godine. Ona je mala i njoj je samo bitno da vidi svog tatu uživo ili na skajpu i da bude srećna. Biljana je u nekoliko navrata putovala sa mnom i bila uz mene, ali preteško su joj pala odvajanja od ćerke. Bude tu i kuknjave i svega.
Cilj je naravno vratiti se na teren. Australijan open se bliži.
- Ima još dosta tenisa u meni. Zaboravio sam kako je igrati bez bola. A to je ono što je moj cilj. Imao sam probleme i sa jetrom. Od jačine lekova koje sam pio, jetra mi nije bila u redu. Tablete su bile baš jake, a ja sam ih pio kao bombone, samo da me bol prestane. Cilj je da zaigram u Melburnu. Čenaj počinje 4. januara, možda bi to bilo prerano da se vratim, ali videću. Ovoga puta neću žuriti - rekao je Janko.
Kada je Janko u Hjustonu tog 7. aprila izašao na teren, njegovi drugovi su mu poslali podršku putem društvenih mreža. Prednjačio je, naravno, Viktor Troicki, koji je Tipsarevićev najbolji drug.
Moj brat igra prvi meč posle 17 meseci! Veliki dan, a svi ćemo da budemo uz njega! Ajmoooo, Jankela! - napisao je Vića na Tviteru.
Pogađate, veliki as je u prvom meču pobedio. Skalp je uzeo Kolumbijcu Hiraldu. Pobedu mu je čestitao Nenad Zimonjić.
Odlično urađeno, Janko! Srećan sam zbog tvog prvog trijumfa. Sjajno je videti te ponovo na terenu kako pobeđuješ! Idemo, Janko!
Podrška Novaka Đokovića naravno bila je nemerljiva. Baš u paru sa Noletom Janko je odigrao meč u dublu u Majamiju.
Veoma sam srećan što Janko igra prvi meč posle 17 meseci! Idemo Jankela! - napisao je Nole.
Viktor mi je satisfakcija
Troicki je jednom prilikom rekao: “Ja jesam borac, ali veći od mene je Janko”.
- Nije istina. To što je on uradio je sjajno. Viktor mi je satisfakcija da cu i ja kad se oporavim moći da napravim veliki kambek. On je postigao preveliki uspeh i ušao u 20 najboljih na svetu posle godinu dana pauze zbog nepravedne osude - kazao je Janko.
Oko 5% stanovništva je depresivna
Nikola Krstić, psihoterapeut, najpre je definisao depresiju.
- To je poremećaj raspoloženja koji se manifestuje sa raznim simptomima kao što je smanjenje zadovoljstva u onim stvarima koji nas čine zadovoljnim i srećnim, osećaj bespomoćnosti, gubitak energije.
Šta može biti okidač da se depresija javi?
- Bilo koji događaj. Razvija se lagano. Kod sportista se može javiti usled nerealnih očekivanja koja pred sobom postave, a i povrede mogu naročito da utiču da postanu depresivni. Imam iskustvo u radu sa sportistima koji su morali da prekinu karijere jer su povređeni. Tada padaju u depresivne epizode, a nekada se može desiti da to budu i kliničke depresije. Tada se nalaze na jednoj prekretnici života, moraju da pronađu druge ciljeve, da ožale svoje snove i okrenu se nečemu potpuno novom - kaže Krstić i ističe da je oko 5 procenata stanovništva u Srbiji sklona depresiji.
Obradović: Janko je emotivac
Bogdan Obradović, selektor Dejvis kup tima Srbije, istakao je da je cela reprezentacija bila uz Janka.
- Mi smo porodica. Igrače gledam kao svoje. Kada ga zovem ne pričamo o tenisu, želim da mu skrenem pažnju na nešto drugo. Svi se interesujemo za njega i njegovo zdravlje. On je veliki emotivac i drži sve u sebi, sakriva u sebi bol i tugu, ali kada ga zovem ja mu kažem: “Moraš nekome nešto da kažeš!”. Bogu hvala sada se već sve završilo i svi se nadamo da će on biti spreman za Australijski open. Češto mu sada kažem da dođe kod mene da ga spremim za neki polu maraton, da istrči 21 kilometar. Neću odmah da ga opterećujem da trči sva 42 kilometra. Sada se više smeje, pa mi uzvrati: “Uvek si imao lagane zahteve za mene.”
.jpg)
