Izvor: B92, 08.Jul.2020, 16:41
"Šta ako budem morao da do kraja života živim u ovom paklu?"
Bivši švedski teniser Robin Soderling poslao je otvoreno pismo javnosti zbog problema sa kojima se suočavao.
Soderling je nedavno prvi put progovorio o borbi protiv anskioznosti i depresije.
Nekada četvrti teniser planete i dvostruki finalista Rolan Garosa je otkrio da mu slava i uspeh u svojoj struci nisu pomogli da prebrodi psihičke probleme.
Otvoreno pismo Robina Soderlinga vam prenosimo u celosti:
"Kao što je slučaj sa mnom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogi profesionalni sportisti koji postižu dobre rezultate su perfekcionisti koji posvećuju ceo život sportu. Biti sportista može da bude puno izazova za vaše mentalno zdravlje, a mene su moja želja za perfekcionizmom i konstantan pritisak koji sam staviljao na sebe umalo ubili.
Tanka je linija kojom hodate kao profesionalni sportista. Sa jedne strane je linija po kojoj radite sve kako treba – naporno radite, telo dovodite do ekstremnosti, posvećeni ste, fokusirani i pravite rezultate – i uspeh koji ostvarite vas proslavi. Pritisak koji sebi stavite i naporan rad mogu da budu veoma nagrađeni. Ali, ako pređete tu tanku liniju, ako ne slušate svoje telo i date mu vremena da se oporavi, onda možete da uništite svoju karijeru, kao i život. U sportu, mentalni trening vam daje način da se bolje pokažete i da maksimalno iskoristite vaš potencijal u određenim delovima vaše sturke - u mom slučaju to je bio tenis.
Niko vam ne daje informacije i načine za to kako da se izborite sa pritiskom na terenu i van njega. Kako da se brinete o svom psihičkom stanju kao što se brinete i o vašem telu. Ja sam 2011. bio u najboljoj fizičkoj formi svog života - ali odjednom nisam mogao da napravim nijedan korak unapred. Nisam mogao da dišem, samo sam hteo da iskočim iz sopstvene kože.
Srećan sam i imao sam sreće što sam sada na drugoj strani. Posle borbe sa anksioznosti i napadima panike od jula 2011. ja sam svom telu i umu davao vremena da se oporave i sada konačno - devet godina kasnije - ponovo se osećam dobro, možda bolje nego ikada ranije.
Ljudi kojima sam bio okružen su me naterali da progovorim o svom doživljaju sa zdravljem još i ranije, ali ja sam morao da sačekam dok ne budem spreman i potpuno oporavljen. Prvih nekoliko godina nakon što me je sopstveno telo sprečilo da igram tenis bio sam veoma zabrinut da neću nikada više moći da se osećam dobro i da živim normalan život. To je bila jedna od stvari koje su pokrenule moju anksioznost - šta ako budem morao da živim u ovom paklu do kraja života?
Voleo bih da postoji više informacija i da sam mogao da imam način da se borim sa time što sam osećao - i ranije, dok sam igrao na Turu, i kasnije, kada mi se ceo svet srušio. Imao sam sreće što su moja žena i prijatelji brinuli o meni i pomogli mi. To je usamljeno i užasno mesto i verujem da bi mi bilo nemoguće da kroz sve ovo prođem bez ičije pomoći.
Ovo je vreme da se bavimo psihičkim bolestima kod profesionalnih sportista i da nešto uradimo povodom toga. Podaci kažu da jedan od troje sportista ima mentalne probleme koji mogu da se manifestuju kroz stres, probleme sa ishranom, depresijom i anksioznosti. Moramo da krenemo da diskutujemo o tome i da se pobrinemo da naredna generacija sportista bude bolje pripremljena nego što sam ja bio. Da im pomognemo da imaju dugačku i zdravu karijeru i da ne moraju da dožive ono što smo ja i mnogi drugi sportisti koje znam.
Moramo da naučimo ljude - trenere, roditelje i posebno same sportiste. Moramo da izbacimo stigmu da je to pokazatelj slabosti. Mentalne bolesti se dešavaju sportistima na koledžu, najvećim zvezdama, u svakom sportu. Ako mogu da pokrenem ovu konverzaciju i možda pomognem samo jednoj osobi kroz svoju priču, biću srećan.
Robin Soderling".
