Izvor: Politika, 07.Dec.2010, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Salatara” možda daleko od očiju naroda
Čuvena „salatara”, jedno od najcenjenijih znamenja za timsko dostignuće u sportu, za više od sto godina postojanja primljena je bila i u Bakingemskoj palati i na Jelisejskim poljima i u Beloj kući i u podmoskovskoj rezidenciji ruskog predsednika... Sada je u našem domu, a Teniski savez Srbije i dalje ćuti o trofeju koji će tu da ostane najmanje do finala Dejvisovog kupa dogodine (2-4. decembar).
Nezvanično, njena sudbina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod nas je dvojaka: ili će biti čuvana u sefu Narodne banke, daleko od očiju naroda, ili će neprestano da bude izložena znatiželjnim pogledima u nekom prostoru pod neprobojnim staklom. S tim u vezi, različita su iskustva zemalja koje su upisale ime na neodoljivi srebrni pehar ili na ploče na njegovom podnožju. Kada je „salatara” pre osam godina prvi put bila u Rusiji, mogli su da je vide milioni poklonika teniske igre jer joj je priređena svojevrsna turneja po državi.
Španci su pre dve godine bili te sreće da su u Segoviji, dok se održavao manji turnir u tenisu, mogli da se ovekoveče pored trofeja Dejvisovog kupa i pehara za evropskog fudbalskog prvaka, postavljenih jedan do drugoga. Naši junaci i rukovodstvo Saveza sinoć su bili gosti predsednika Tadića. Možda je baš to bila prilika da se odredi sudbina „salatare” u Srbiji.
G. Anđelić
objavljeno: 08.12.2010.
