Izvor: MozzartSport.com, 12.Maj.2015, 11:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reportaža iz Rima: Nije dobro kad Olimpija ne raširi krila...

Novinar MOZZART Sporta Goran Božanović proteklog vikenda je boravio u Rimu, posetio trening Đokovića na mastersu u Večnom gradu, ali i osetio atmosferu sa utakmice Lacija i Intera

Šta sve možes da radiš pet dana u Rimu? Obiđeš Vatikan, baziliku Svetog Petra, Koloseum, španske stepenice, silne pjace… To je ono sto uradi svaki turista. Iz tog razloga sam se i obreo  u Večnom gradu. Ali ako imaš sreću i ubodeš pravi tajming, onda odmor možeš da dopuniš odlaskom >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << na teniski turnir Foro Italiko i derbi meč Serije A između Lacija i Intera na Olimpiku. Veliki broj srpskih sportista na jednom mestu – Novak Đoković, Viktor Troicki, Jelena Janković, Bojana Jovanovski, Dušan Basta, Filip Đordjević, Nemanja Vidić, Zdravko Kuzmanović – takva prilika nije smela da se propusti. Akreditovao sam se za oba događaja i avantura je mogla da počne.

Na centralnom terenu Foro Italika Đoković je odrađivao jedan od treninga pred solidnim brojem gledalaca. Prvi reket sveta i branilac trofeja je svakako prva zvezda u Rimu. Kao takav uvek je magnet za publiku, ali i za one koje traže svojih pet minuta slave. Takav jedan je odlučio da ga provocira, svašta dobacuje, ali Nole je pokazao smirenost i ušao u normalnu polemiku sa njim, a kada ni razgovor nije pomogao reagovalo je obezbeđenje i nevaspitani gospodin je izveden napolje. Đoković je nastavio trening kao da se ništa nije deslo, potom se slikao i davao autograme. Profesionalac od glave do pete.

Vreme je bilo da se preselim nekih 500 metara dalje – na Olimpiko – dom fudbalera Lacija i Rome. Navijači su sat i po pre meča uveliko dolazili na stadion, uglavnom motorima, svako je na sebi imao dres, šal i zabodenu zastavu Lacija. Sudeći prema imenima na dresovima ljubimci su Klose, Kandreva i Mauri, a bilo je i onih kojima je na ledjima pisalo Veron. Mihajlovića i Stankovića nije bilo ili ih barem nisam video… Zanimljivo da u blizini stadiona, iako ima dosta pogodnih mesta, nećete naći grafite poput Forza Lacio, Forza Roma, kao što je slučaj sa Zvezdom i Partizanom na koje u Beogradu možete da naletite na svakom koraku uz onaj neizbežni "Tole lopove".

Pre nego što uđete na sam stadion čeka vam nekoliko bezbednosnih prstenova koje prolazite tako što uz kartu pokazete i neki lični dokument, kartu, pasoš ili platnu karticu. Pretresa gotovo da nije ni bilo, dok je policije bilo u minimalnom broju. Verovatno kod njih sistem funkcioniše kad je u pitanju borba protiv huliganizma. Olimpiko blista u svom sjaju. Na prvi pogled postajete svesni koliko stadioni Zvezde i Partizana zaostaju u svemu - od izgleda, komfora do usluga. Za animaciju publike nekoliko minuta pre početka svakog meča zadužena je maskota, orao Olimpija, koja na poziv svog vlasnika-trenera poleti sa vrha tribina, napravi nekoliko krugova oko Olimpika na oduševljenje gledalaca i sleti na teren. Ovoga puta je bojkotovala. Kao da je predosetila nesreću.

"Ovo nije dobar znak", rekao je jedan italijanski kolega koji, za zaliku od mnogih, barem malo govori engleski jezik.

Orao je u taktu muzike kao iz Gladijatora tek iz trećeg pokušaja odradio zadatak, Olimpik je bio u transu, počela je himna Lacija, razvili su se šalovi, zastave i igrači su izlazili na teren. Utakmica je bila, što bi rekli naši treneri, prava prvenstvena. Tri gola, dva crvena kartona, odbranjen penal i zaglušujući zvižduci koji su bili upućeni sudiji, Inter je pobedio sa 2:1 i ušao u trku za mesto koje vodi u Ligu Evrope. Lacijali su, inače, tokom meča jednom pozdravili Interiste pevajuci njihovu pesmu "Ale, ale, ale, Inter, Inter", ovi su im uzvratili skandirajući pogrdno na račun Rome uz pljesak sa ostalih tribina. Meč je gledalo nekih skoro 40.000 navijača. Bilo bi ih i više, ali zbog važnosti meča karte su izgleda za neke bile preskupe.

Spuštam se u miks zonu. Igraci Lacija, zbog poraza, besno prolaze i ostavljaju novinare bez komentara. Zaustavljam Filipa Đorđevića i Dušana Bastu.

"Ne mogu da verujem. Umesto da iskoristimo kiks ostalih rivala…", nevoljno konstatuje Đorđević koji je trebalo da igra, ali zbog crvenih kartona ostao je na klupi.

"Kažu da penal nije bio", dodao je Basta i pozdravljamo se uz obećanje da se vidimo sutra-prekosutra…

Nailazi Nemanja Vidić. Uopšte ga nema u medijima, niti srpskim, niti italijanskim. Još nije poznato da li ostaje ili odlazi iz Intera, a u vazduhu i dalje lebdi pitanje vezano za onaj promašeni penal protiv Slovenije: Da li je istina da niko nije imao hrabrosti da ga izvede, pa se on uhvatio za loptu?

"Ne dajem izjave. Vidiš da nisam dao ni Italijanima", uzvratio je Vidić.

Nije pomogla ni konstatacija da sam došao čak iz Beograda.

"Pa i ja sam iz Srbije. Ne dajem izjave, niti intervjue. Izvini, nemoj da se ljutiš", poručio je i otišao u autobus.

Ni sa Samirom Handanovićem nismo imali sreće. Odgovorio je da ne daje izjave ni svojim Slovencima, a za intervju mora da se zove PR Intera.

U međuvremenu dvojica nemačkih kolega razgovarala su sa Podolskim, Kloseom i Šaćirijem. Lekcija iz profesionalnosti i kakav odnos imaju prema medijima.

Roberto Mančini…. Vredelo je pokušati. Na pomen Srbije, Vidića i Mihajlovića nasmejao se i odgovorio “No, no, skuza”, kao da mu je muka od Srba ili je možda u strahu od njih pošto njegov prijatelj Miha i dalje figurira za trenera Intera.

Čekajući, pre svega, da mi ne promakne zvezda Vidić, bilo mi je žao sto nisam zaustavio Matea Kovačića, koji bi sigurno rekao par rečenica na temu Intera, Hrvatske i Srbije.  Satisfakcija je, ipak, došla tek na kraju – slikanje sa legendom Intera Havijerom Zanetijem.

Piše: Goran Božanović.

Nastavak na MozzartSport.com...