Izvor: Radio 021, 28.Mar.2016, 22:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prljavi ples Đokovićevih protivnika
Nije prošlo ni mesec dana od pokušaja da se vodeći svetski teniser dovede u vezu sa navodnim nameštanjem rezultata, a mediji su ponovo pokušali da psihološki destabilizuju našeg asa.
Posle turnira u Indijana Velsu izvesno je da će (od) ove sezone Novak Đoković imati jake protivnike na teniskim terenima, ali, ništa manje ambiciozne, i izvan terena. Bilo je dovoljno da se uobičajena protokolarna izjava nakon pobede na turniru ne poklopi u svakom detalju sa preovlađujućim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << stavom, pa da mediji izlože našeg asa pravoj medijskoj torturi.
Nagrade na turnirima
A prvi reket sveta je samo, nakon što je direktor turnira nespretno načeo temu o opravdanosti iste visine nagrada za igrače i igračice, na pitanje novinara odgovorio da "veoma ceni napore i dostignuća teniserki u borbi za svoja prava, ali da su zainteresovanost publike i posete uočljivo veće za tenisere, te bi stoga možda mogli imati nešto više nagrade". Dodao je Novak da mu je prvi trener bila žena i da poštuje specifične napore teniserki neophodne u ostvarivanju sportske karijere.
Mogao bi naš teniser izjavu sa ponosom okačiti na sajt koliko je izbalansirana, sa razumevanjem za sve aktere u "belom sportu", pa, ipak, reagovali su bivše vodeće igračice Bili Džin King i Martina Navratilova, najzaslužnije za, manje-više, ravnopravno nagrađivanje tenisera i teniserki. Teže je razumeti istup Mareja, a ponajteže Kris Evert, nekadašnje kraljice, i po igri i po izgledu, teniskih terena, koja je u Novakovoj izjavi videla "velike kulturošloške razlike i balkanski rezon promišljanja".
Priča o nagradama je stara decenijama, započeta iniciranjem Bili Džin King da osnuje WTO, udruženja teniskih profesionalki, te iste, 1973. godine pobedom nad 28 godina starijim Bobijem Rigsom, jednim od vodećih igrača između dva svetska rata, sa 6:4, 6:3 i 6:3. Turnir USA open je momentalno reagovao i izjednačio iznos nagrada za oba pola. Kasnije su to učinili četiri najača turnira, poslednji Vimbldon tek 2007. Godine.
Sve manje su uvažavani argumenti muške strane da igraju na tri dobijena seta (žene na dva), da je interes publike za njihova takmičenja neuporedivo veći... Teniserke su argumentaciju ugradile u od tih dana sve aktuelniju priču rodne ravnopravnosti i uspele da se izjednače, ali ne baš u svim turnirima. Jednostavno, takmičenjima koja su počela kao isključivo muška, a takva je znatna većina, nije lako naći i za ženski segment priredbe moćne sponzore, pri tome poštujući osnovno marketinško pravilo da novi ne remete marketinški motiv postojećim sponzorima muškog, osnovnog, segmenta nadmetanja.
Previše superioran
Zanimljivo je da su najveći Novakovi rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal bili odmereniji i realniji. Rodžer je ukazao na činjenicu da organizatorima turnira nije lako ostvariti tako striktno postavljen zahtev, te da igračice spram kolega po pravilu imaju više prihoda od sponzorskih ugovora. Španski teniser je, pak, ukazao na drugi razlog zašto Đokovića stavljaju na tapet. Desetak godina je snažno rivalstvo tri igrača dovodilo publiku na tribine, uvećavalo uplate na kladionicama, "ali je poslednjih sezona Novak superioran, možda i previše".
Ostavićemo po strani, bar ovom prilikom, idelogiju rodne ravnoprovnasti koja se sve više i sve uspešnije nameće, i to u prilično trivijalnoj verziji, do mere da postaje - formalno ili ne formalno - obavezujuća, a i minimalno neslaganje se doživljava kao jeres, te nesaglasni strigmatizuju. Nadalovo ukazivanje vodi nas direktnije do novca u tenisu, čija deoba je bitan razlog napada na svetskog, a našeg asa.
Stotine miliona dolara
Đoković je već 192 nedelje čelni na listi ATP, a prošle godine je samo od nagrada inkasirao 21,2 miliona dolara i sa ukupno 97,1 milion je na drugom mestu finansijske liste, zaostajući samo 700.000 za prvim, sedam godina starijim, Federerom, a nadmašujući Nadala za 21, četvrtog Mareja za čak 54 miliona evra.
Peti i šesti na listi su teniski penzioneri Sampras i Agasi, a treći, poslednji Amer među 20 najplaćenijih je Rodik na 13. poziciji, neposredno iza Hjuita, jedinog Australijanca. Na aktuelnoj bodovnoj rang listi Marej je treći, Izner je 13, dok aktivnih vrhunskih tenisera iz zemlje "kengura" nema ni na vidiku.
Nije tajna da Anglosakosonci, rodonačelnici tenisa, bolno doživljavaju težak pad. Nekada su bili toliko superiorni da su se smatrali teniskim svetom za sebe. Mi stariji se sećamo koliko su Lejver, Emerson, Rouč i Njukomb od 1960. do 1973. bili nadmoćni pa nije teško shvatiti frustraciju Australijanaca, u čijem Devis timu danas nema niti jednog igrača anglosaksonskog porekla.
Ameri su se duže održali, Konors, Agasi i Mekinro bili su dostojni takmaci Bjorgu, Lendlu i Bekeru, ključnoj trojci koja je prekinula dominaciji anglosaksonske aristrokratije, a Pit Sampras je dugo bio svetski lider, sa čak 302 nedelje na prvom mestu ATP liste. Ali, već petnaestak godina sa druge strane Atlantika stižu samo drugorazredni igrači, dok kolo vode i kajmak (novac) skidaju Federer, Nadal, Đoković...
Stoički izdržati udarce
Nije teško uočiti da je među svim pobrojanima jedino Đoković sa istoka Evrope. Lendl je i dok je igrao za Čehoslovačku živeo u SAD, potom je i promenio državljanstvo u američko. Drugi istočnjaci, tipa Kafeljnikova ili Safina, trajali su kratko i doživljavaju su se kao uspešni epizodisti.
Novak je prvi koji je korenito promenio geografsku mapu najboljih. Istina, kako dolazi iz ubogo siromašne zemlje, prihodi od sponzorstava mu nisu u skladu sa igračkim statusom, a daleko su od Federerovih, procenjenih na 450 miliona evra.
Ipak, i na ovom planu se stvari menjaju, pa je krajem 2012. godine Novak postao teniski adut njujorške kompanie MGI, specijalizovane za martketinško poziciniranje estradnih, sportskih i medijskih zvezda. Prve dve godine nije bilo očekivano, u poslednje dve sezone ima krupnijih pomaka nabolje. I to je, izgleda, bio signal da se na prvi reket posebno motivišu ne samo sportski rivali, već i mediji, pre svega britanski.
Počeli su prošle godine upornim zapitkivanjem o odnosima sa Federerom, potom aludiranjem da Boris Beker navodno nema pravo da pomaže Novaku. Nisu izostale ni pakosne izmišljotine da se najbolji svetski igrač loše odnosi prema dobavljačima lopti na turnirima. Pokazalo se da je u pitanju bilo tek pipkanje terena, traženja slabih tački.
Đoković je reagovao dostojanstveno i realno. Proređeni su dolasci oca i strica, čiji su stavovi mogli češće iritirati (zapadnu) javnost. Ipak, napadi nisu prestali, naprotiv, počeli su u Melburnu, nastavljeni su u Indijana Velsu. Nadal je i precizirao zašto.
Izvesno je da se ovde neće završiti. Biće sve žešći, intezivniji i prljaviji. Upravo na ove poslednje Novak mora biti najpripremljeniji, onoliko koliko i takmičarski za rivale motivisane da kidišu upravo na najboljeg. Takva je sudbina velikih; na njih se udara sa svih strana, često nedozvoljenim sredstvima, pa i ispod pojasa.
Posle Melburna i Indijana Velsa nema osnova očekivati da na većini drugih turnira ove sezone bude drugačije; svetski, a naš šampion mora biti spreman na teniske mečeve, ali i na podmetanja izvan sportskih terena.
Autor: Živan Lazić
.jpg)
