Izvor: Politika, 16.Jul.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pričam sa Nadalom, ali ne pijemo piće
Novinar, teniski trener i komentator priča o svojim počecima, Novaku i Federeru, sukobu sa Srđanom Đokovićem, bombardovanju Njujorka, ličnoj slobodi, spokojstvu...
Oni koji na televizijskim kanalima „Sport kluba” prate sportska zbivanja u Srbiji i svetu znaju Nebojšu Viškovića (41), novinara, teniskog trenera i komentatora, koji im svojim informacijama i pričama izoštrava TV sliku sa tih događaja.
Završio je višu školu za sportske trenere na odseku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za tenis. Prvi posao dobio je 1992. u „Sportskom žurnalu”. Na Treći kanal RTS-a prešao je 1995, a kad se taj kanal ugasio otišao je, 2006, na Prvi program RTS-a. Tu je ostao do otkaza koji je, zbog određenih intervencija Srđana Đokovića, Novakovog oca, dao u maju 2009. godine. I od tada je zaposlen na TV kanalu „Sport klub”.
U braku je s Ivanom, novinarkom TV Avala. Imaju sina Lava (7).
Kad ste se predali sportu?
Od sedme godine sam trenirao tenis. U tom sportu sam, sa velikim prekidima, ostao sve do 15. godine. Zatim sam tenis igrao rekreativno, a u međuvremenu sam završio školu za teniskog trenera. Četiri godine sam radio dva posla. Bio sam novinar i teniski učitelj.
I kako se to razvijalo?
Biti trener samo izgleda kao lagodan posao za velike pare. Ali, to je pogrešan utisak. Rudarski je to posao. Kad sam shvatio da ne mogu da budem trener, opredelio sam se za novinarstvo.
Ko Vam je bio učitelj u „Žurnalu”?
Sarađivao sam sa mnogima. Radio sam sve sportove. I to je, po meni, bila prava škola novinarstva. Ali, imao sam i sreću. Mentor mi je bio Voja Veličković, jedan od najboljih teniskih novinara na svetu, što nije samo moja procena.
Zašto je 2008. Srđan Đoković bio ljut na Vas?
Novak je igrao meč s Nadalom, a taj meč na RTS-u sam komentarisao iz studija. Novakov otac Srđan Đoković je došao do mene, u kabinu, i zamerio mi što ne navijam za Novaka. Čak mi je kazao da navijam protiv Novaka. Posle toga sam bio kod direktora RTS-a Aleksandra Tijanića i on me preklinjao da pređem preko toga. Kazao mi je da će on to da završi na svoj način. I sve sam to progutao. I sopstveni ponos. A kad je 2009. Srđan Đoković tražio da ne radim „Srbija open”, a Tijanić na to pristao, dao sam otkaz u RTS-u uprkos činjenici da mi je nuđena velika plata da, ipak, ostanem. Sad spavam mirno. Radim u kući koja ima kičmu.
A kako sad komentarišete Novaka?
Isto kao i ranije. Moj odnos prema njemu, a i njegov prema meni, ni u čemu se nije promenio kad je reč o igri. Evo sada, kad je osvojio Vimbldon, gotovo da nisam mogao da pričam na kraju meča. Grlo mi se steglo. Emocije su učinile svoje. Sve što mi se dogodilo u susretu sa Srđanom Đokovićem ne može da utiče na mene kad je reč o Novaku.
Kako Vas prihvataju Nadal, Federer?
Znaju me, jer sam radio intervjue sa njima. Velika je razlika u njihovom ponašanju sad i pre četiri-pet godina. Pre nismo imali igrače, a sad ih imamo: Novaka, Viktora, Janka, Jelenu, Anu, pa i nas prihvataju na drugi način. Na primer Rodžer Federer je posle finala Vimbldona 2007. godine bio obavezan da izađe na tri intervjua. Jedan je dao meni!
Kakvi su oni ljudi?
Rafael Nadal je ranije bio vrlo uzdržan i na distanci, jer nije znao dobro engleski i bio je dugo u Federerovoj senci, a sad mu ništa nije teško, sve čini s osmehom. Mogu s njima da pričam, ali ne i da popijem piće. Oni ne znaju za tu vrstu odnosa.
Koji Vam je drugi sport?
Posle tenisa najviše komentarišem fudbalske utakmice. Radim Premijer ligu. Kad sam 2006. radio na RTS-u pratio sam Šampionat sveta u fudbalu koji je organizovan u Nemačkoj.
Šta biste učinili da Vas pozove Bi-Bi-Si?
Ne bih to prihvatio! Vrlo sam vezan za Beograd. Nikad nigde ne bih otišao da živim van mog grada. Otac mi je 1990. godine bio predstavnik JAT-a u Beču. Mogao sam tamo da odem, a nisam, ni u to vreme raspada zemlje.
Koje uspomene imate sa putovanja?
Bio sam na aerodromu u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Čekao sam let za Budimpeštu. Vraćao sam se sa otvorenog šampionata Amerike u tenisu. Kad sam sleteo u Mađarsku mobilni telefon mi je zvonio 100 puta. Svi su mi govorili da je Njujork bombardovan. Imao sam sreću što avion kojim sam leteo nije bio predviđen za tu akciju. Poleteli smo deset sati pre „bombardovanja”.
Koja reč označava Vaš životni stav?
To mogu da budu i dve reči. Jedna je sloboda. Sloboda u kretanju i odlučivanju. A druga je spokoj. Ne težim velikim uzbuđenjima. Uživam u mirnim rešenjima svih životnih odnosa.
-----------------------------------------------------------
Prijateljstva sa sportistima držim u „fiokama”
Da li se i družite sa sportistima?
U početku je to lepo i s puno šarma, ali posle se ispostavi da to nije baš tako. Smatram da više dobijam nego što gubim u tim poznanstvima. Nailazio sam na problem kad sam pomislio da sam zaista prijatelj sa nekim sportistom i da imam sva prava na prvu vest. Ali, to ne postoji. Tu su i drugi novinari. Zato ta prijateljstva držim u „fiokama” i izvlačim ih kad mi je ta pomoć potrebna.
Slavko Trošelj
objavljeno: 17.07.2011
Pogledaj vesti o: Federer
