Izvor: RTS, 13.Jan.2013, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje ...
Skoro dva meseca smo se odmarali, pa smo imali malo zagrevanja, a sada sledi ono pravo. Počinje Australijen open. Za prvi turnir iz velike četvorke vezuju nas lepi trenuci poslednjih godina. Pre svih zahvaljujući maestralnom Đokoviću, ali i ostali naši teniseri i teniserke znali su da zablistaju u Melburnu.
Pre nego što nešto više kažemo o onome što nas čeka, da se osvrnemo i na nekoliko turnira koji su iza nas.
Pre svih, ne računajući Novaka, obradovao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nas je Janko Tipsarević. Već se ustalio kao igrač iz prvih deset, i kako stvari stoje, nema nameru da uskoro napušta to društvo. Najpre je dobio poziv da odigra egzibiciju u Abu Dabiju, u izuzetno jakoj konkurenciji. I odmah na startu je pokazao zbog čega uveliko troši drugu godinu u društvu najboljih. Prvi rival mu je bio Endi Mari. Janko ne samo da je pobedio, već je u tom meču potpuno dominirao i stavio svima do znanja da se maksimalno spremio tokom turnirske pauze. Izgubio je kasnije od Almagra, ali je onaj trijumf protiv trećeg tenisera sveta bio odličan pokazatelj gde je Tipsarević trenutno.
Potvrda je stigla u Indiji na prvom zvaničnom turniru. U Čenaju je, nakon što je godinu dana ranije izgubio finale, osvojio svoju četvrtu titulu. Započeo je još jednu egzibiciju u Melburnu, ali je predao meč Bagdatisu zbog povrede. Bez brige, ništa ozbiljno. Samo preventiva zbog prvog grend slema sezone na kojem će igrati sa velikim ambicijama.
Za razliku od Tipsarevića, Đoković nije igrao zvanične turnire. Ponovo je bio najbolji u Abu Dabiju, sa Anom Ivanović se zabavljao na Hopman kupu, ali je dobio i jednu "packu" od Bernarda Tomića, momka koji je u Sidneju upravo osvojio svoju prvu titulu u karijeri. Koliko god ovi turniri bili egzibicione prirode, protivnici poput Ferera, Almagra, Sepija, Hasa, Tomića i Verdaska dovoljni su da najbolji teniser današnjice oseti teren i udarce u mečevima, ali i da se privikne na samu Australiju u koju je doputovao još krajem decembra. A znamo koliko visoke temperature mogu da utiču na igru svakog, pa i najboljeg takmičara.
Treći naš predstavnik u singlu Viktor Troicki ove godine neće biti među nosiocima, a za to je sam kriv. Prošla godina je bila za zaborav. Gubitak samopouzdanja je uticao i na rezultate. U prvoj polovini sezone loše, u drugoj još gore. Dovoljan je podatak da je Troicki od Vimbldona odigrao 13 turnira, računajući i ovosezonski u Dohi, i da je samo u Sinsinatiju uspeo da zabeleži dve pobede. Viktor može i mora mnogo bolje, a prva šansa za povratak u svetski vrh je u Melburnu. Izabrao je teži put, ali ko zna zašto je to dobro.
Ženski tenis koji dolazi iz Srbije na prvom grend slemu imaće u glavnom žrebu četiri predstavnice. Pored Ane Ivanović, Jelene Janković i Bojane Jovanovski, tu je i Vesna Dolonc, koja se probila kroz kvalifikacije. Sam ulazak na glavni turnir već je ogroman uspeh, a sve preko toga biće bonus, i to veliki. Uz to, žreb je bio na njenoj strani, pa joj je rivalka devojka koja je dobila specijalnu pozivnicu, malo poznata Australijanka Olivija Rogovska. Posle nje bi tu mogla biti Bartolijeva ili Medina - Gerigesova, ali polako. Korak po korak.
I Bojana Jovanovski nije loše prošla u žrebu. Ona će na startu igrati sa teniserkom iz Španije, Marijom - Teresom Toro - Flor, koja je na svetskoj listi na 96. poziciji. Bojana je sa svojim 56. mestom favorit, ali samo blagi, jer u ovakvim mečevima zaista sve može da se očekuje.
Od svih naših dama, koliko god to čudno zvučalo, najveća nepoznanica je Jelena Janković. Zna kako je igrati na ovakvim turnirima, nema titulu, ali ima iskustvo iz završnica; ipak, nemoguće je bilo šta prognozirati. Protivnica na startu joj je Šveđanka Johana Larson, ali iako je Jelena među nosiocima, ne bi bilo iznenađenje ukoliko bi turnir završila već posle prvog meča. U ovom trenutku, sa formom i rezultatima koje ima već duže vreme, za Jankovićevu bi druga nedelja turnira bila premija.
Najveće nade polažemo u Anu Ivanović. I dalje to nije ona Ana koja je bila najbolja teniserka sveta, ali se vidi iskra koja je nedostajala. I ona je dugo u Australiji gde voli da provodi vreme, bez previše stresa se spremala igrajući Hopman kup sa Đokovićem i dolazi na turnir gde je 2008. igrala finale. Ana bi mogla u Melburnu ponovo da zablista. Turnir započinje protiv Mađarice Melinde Cink, a u nastavku mogla bi, ako gledamo projekciju žreba, u trećem kolu na Jelenu Janković, zatim Radvanjsku, pa u četvrtfinalu na Kineskinju Na Li. Da ne idemo dalje. Biće zadovoljstvo pisati novi tekst u drugoj nedelji, ako Ana bude tamo. Na žalost, neće obe naše devojke, koje su bile svetski broj jedan, moći tamo. Moraju jedna na drugu u trećem kolu, a taj meč, ako ga bude, igraće se u petak ili subotu.
Pre nego što se vratimo muškarcima, da pomenemo i one najveće favorite u lepšoj konkurenciji. Titulu brani trenutni broj jedan, Viktorija Azarenka, ali je najveći favorit po ko zna koji put Serena Vilijams. Serena ne ira često, ali kad zaigra, onda je to na najvećim turnirima i sa maksimalnim dometima. Uostalom, sve titule osvojene u Melburnu, a ima ih čak pet, daju joj za pravo da se nada još jednoj. Tako misle i kladionice koje joj prognoziraju najveće šanse. Slede, uz Azarenku, i Šarapova, Radvanjska, Li, Kerberova, Amanda Stosur... Zašto ne i Ana Ivanović, mada bi to bilo veliko iznenađenje. Ipak, treba imati na umu i to da se na „Ozi openu" po pravilu događa najveći broj iznenađenja.
Vratimo se momcima. Najpre nepravedno zapostavljenom Nenadu Zimonjiću. Skloni smo da pričamo samo o Novaku, Janku, Viktoru, Ani, Jeleni, a Ziki je godinama čovek koji realno može do titule. Uostalom, to nije jednom uradio, već ima tri „mejdžora" uz još četiri finala. Jedno je izgubio upravo u Melburnu, igrajući sa Nestorom pre tri godine. Posle te veoma plodne saradnje sa Kanađaninom rođenim u Beogradu, usledile su dve nešto sporije sezone u kojima je igrao sa Mikaelom Lodrom. Rešio je da to prekine, a igrač koji će sa Nenadom deliti istu polovinu terena biće odlični Šveđanin Robert Lindsted. Početak svake saradnje je težak, ali neće igrati prvi put. Da mogu imati vrhunskih dometa pokazali su krajem prošle godine nastupivši u finalu turnira u Stokholmu. Nisu se proslavili u Dohi i Sidneju, ali da mogu bolje u Melburnu, nema zbora. Počinju kao sedmi favoriti, a gde će završiti, to ćemo videti. Možda i sa peharom u rukama.
Muški singl je ipak ono što nam je najzanimljivije. Razumljivo, pre svih zbog Đokovića. Nole je već tri puta bio najbolji u Melburn parku (2008, 2011 i 2012) i ukoliko za dve nedelje donese novu radost svim ljubiteljima tenisa u Srbiji, pisaće se i nova istorija. Još jednom. Novak na ovom 101. izdanju Australijen opena ima šansu da postane prvi teniser u „Open eri" (od 1968) koji je tri puta zaredom osvajao titulu. Sa ukupno četiri, izjednačio bi se sa Federerom i Agasijem, koji su do sada najtrofejniji teniseri. Više titula od njih ima samo Roj Emerson (šest), ali su sve osvojene pre 1968.
Đoković je i sa žrebom dobro prošao. Nadal neće učestvovati, a ostatak velike četvorke je u drugoj polovini kostura, pa eventualni duel sa Federerom ili Marijem možemo videti samo u finalu. Dotle, prvi na crtu izlazi Francuz Matije, pa onda po projekciji Hiraldo, Štjepanek, Berdih, Ferer, možda i Tipsarević. Eventualni duel dvojice najboljih srpskih tenisera igrao bi se tek u polufinalu.
Janko nema nimalo lak zadatak. Igra protiv miljenika domaće publike, nekadašnjeg svetskog broja jedan Lejtona Hjuita. Iako je Hjuit daleko lošije rangiran od Tipsarevića, ima pozitivan skor u međusobnim duelima. Dobio je tri, dok se Janko radovao samo jednom. Ipak, poslednji njihov susret bio je pre tačno četiri godine. Ako prođe Hjuita, a svi se nadamo da hoće, sledili bi Lacko, Beneto, Almagro, Ferer. Niko nije nepobediv, pa bi Janka trebalo očekivati bar u drugoj nedelji.
I za kraj još nekoliko podataka koji mogu biti zanimljivi u narednim besanim noćima. Ovo je 101. izdanje Australijen opena. Do 1987. Godine igralo se na travi, pa se prešlo na beton. Ova podloga koja je danas u Melburn parku je „Plexicushion" i na njoj je prvi podigao pehar Đoković kada je savladao Tsongu pre pet godina.
Najveći stadion je Rod Lejver arena, koja može da primi 15.000 gledalaca. Drugi po veličini stadion, sa kapacitetom 10.500 je Hajsens arena i ova dva stadiona imaju pokretni krov koji se na ovom turniru ne zatvara zbog kiše, već zbog ekstremno visokih temperatura.
Treći po veličini, ali ne i po važnosti, je nekadašnji teren broj jedan, danas Margaret Kort arena sa 6.000 stolica. I, da ne preteramo, još samo novac. Lepu motivaciju imaju i na muškom i na ženskom turniru. Nagradni fond je isti, a pobednicima će pripasti „tričavih" 1.944.000 evra. Neka nam je svima srećno. Teniserima i teniserkama učešće, a nama neprospavane noći.
