Izvor: Politika, 09.Apr.2013, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobednički duh se ukorenjuje
Kako se naši teniseri bore za ekipu i zemlju i šta o porazu u Dejvis kupu misle Amerikanci
Nije biljka iz ovih krajeva, ali je počela da se prima u teškim vremenima. Posle još neobjašnjene 2008, često smo se pitali koliko će da traje srpsko tenisko čudo. Troje naših popelo se tada na vrhove, a četvrti je tu i ostao, od 2011. Rešena je jedna zagonetka – da li će Đoković da traje samo jedno leto – a sad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ukazuju odgovori i na još važnija pitanja – da li će srpski tenis da bude samo Đoković i može li pobednički duh da se vrati u čitav naš sport.
Odvikli smo se da imamo najbolje, ali se sećamo kako se kako su šahisti i košarkaši kretali na Sovjetski Savez, fudbaleri na Englesku, a odbojkaši na Italiju. Tako su teniseri doživeli borbu sa SAD, susret zemalja koje po veličini i moći imaju odnos broja titula u Dejvis kupu: jedna protiv 32. Neki su to smatrali susretom Davida i Golijata, toga su se držali i kladioničari, ali istina je da se odnosi menjaju i da ništa nije večito. Koliko traje naših pet minuta?
Američki selektor Džim Kurijer bio je impresioniran igrom Ilije Bozoljca: „Mnogi se ljudi uzdižu u Dejvis kupu. Gledate brojeve koji opisuju karijeru tog momka, pa gledate kako upravo igra – nešto se tu ne uklapa. Vidite jasno neko nadahnuće i nekakvu hemiju sa Nenadom, pa kažete sebi: ovo je suviše dobro!”
Za američkog komentatora Džona Verthajma, poraz braće Brajan je jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Dejvis kupa: „Nikad čuli za Bozoljca? Oprošteno vam je. On je 335. u singlu i 1.150 u dublu. Ali, u delu ovog meča igrao je kao Rodžer Federer, Rod Lejver i Danijel Nestor zajedno.”
Iako se smatramo nacijom ekipnih sportova, odavno nismo videli toliko požrtvovanja za ekipu i zemlju kao u Ajdahu. Nismo ni mogli da vidimo da jedan naš povređeni sportista ostane na terenu još dva i po sata, zbog tima. I to – najbolji na svetu.
Novak Đoković je odavno svestan cene uspeha i spreman da je plati, a ceh povreda stiže kad-tad. Razlika u odnosu na druge naše i svetske reprezentacije jeste i u tome što je Đoković znao za koga se žrtvuje. Istim žarom je bio i vođa navijača na tribinama u Bojsiju, kao da celom svetu govori: „mi smo prava ekipa!”. Tu poređenja sa nekim drugim zvezdama naših ekipnih sportova ne bi bila umesna.
„Njujork Tajms” zaključuje: „Naizgled, Đoković je potrebniji Dejvis kupu nego obrnuto. Već je osvojio tu titulu za svoju malu zemlju i na tom talasu stigao do prvog mesta u svetu i tri grend-slem titule u 2011. Ali, očigledno je uvideo da mu nešto nedostaje kada je prošlu godinu posvetio samo pojedinačnim nagradama. Viši cilj može da bude divan: nekoliko sati posle osvajanja Melburna uhvatio je dugi noćni let za Belgiju i stao uz svoju ekipu, da se pripremi za prvo kolo. Sada, uoči ključne sezone šljake, rizikovao je svoje nade u Parizu da bi uveo Srbiju u polufinale.”
Nisu teniseri ni bolji ljudi, niti spremniji na žrtvu od drugih sportista. Radi se samo o tome da u ovom trenutku imamo jednu neponovljivu generaciju i zadovoljstvo da pratimo premijere njenih podviga. I oni su pristigli niotkuda, kao i nekadašnji podvižnici fudbala, šaha, košarke, vaterpola, rukometa... Đoković je u svakom pogledu predvodnik, kao nekada Gligorić i Korać. Takvi se rađaju jednom u sto godina, na vrhu velikih talasa koje potom sami proširuju i podižu.
I Novak je rastao na nečijim ramenima. Učio se drugarstvu i požrtvovanju od Nenada Zimonjića, koji je od 1995. propustio u reprezentaciji samo godinu bombardovanja, kao i od Janka Tipsarevića, oslonca tima od 2000. Jelena Janković je u reprezentaciji od 2001, sa 48 odigranih mečeva. I od dvostruke dobitnice nagrade ITF „Srce”, koja i ove godine srcem nadoknađuje pad forme, mogao je da se uči požrtvovanju.
Zato je divan američki trenutak pravde i slave Nenada Zimonjića, često zaboravljanog skromnog velikana, sa 60 mečeva u Dejvis kupu. Zato ne treba ni Janku Tipsareviću da se zameri na predahu posle 13 neprekidnih godina i 55 mečeva, niti da se posumnja da će Viktor Troicki uvek da odigra dva puta bolje za reprezentaciju nego za sebe. Svaki član je dočekao da bar jednom bude glavni junak, oni su pravi tim.
Dočekali su, konačno, i naslednike na vidiku. Već su prispeli Nikola Milojević i Laslo Đere, a Jovana Jakšić upravo grunula na seniorsku scenu. Beli sport se, ipak, pomalo ukorenjuje kod nas, a sa njim proklijava i deo pobedničke svesti.
Marjan Kovačević
-----------------------------------------------------------
Povreda bez većih oštećenja
Jučerašnji pregledi su pokazali da je Đoković prošao bez većih oštećenja ligamenata i kaspule zgloba. Zbog jakog istegnuća sleduju mu terapija i strogo mirovanje, a odluka o učešću u Monte Karlu, iduće nedelje, još nije doneta.
objavljeno: 10.04.2013
