Izvor: Politika, 12.Dec.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plivanje za osnovce, klizanje za studente
Usvojene mere za poboljšanje nastave fizičkog vaspitanja, ali prvi uslov sređivanje i izgradnja sala u školama
Plivanje u mlađim razredima, skijanje u šestom, veslanje, vožnja rolera, stoni tenis, klizanje, obavezno fizičko vaspitanje na fakultetima, neke su od mera za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja u školama i visokoškolskim ustanovama u Srbiji, koje su upravo dobile „zeleno svetlo” Nacionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosvetnog saveta (NPS).
Inicijativu je još u decembru 2011. godine pokrenulo Društvo pedagoga fizičke kulture Srbije, posle čega je NPS formirao radnu grupu u kojoj su učestvovali i predstavnici Učiteljskog fakulteta, Saveza učitelja Srbije, različitih ministarstava i zavoda, gradova i opština.
Profesor dr Dušan Mitić, predsednik Komisije za unapređivanje nastave fizičkog vaspitanja NPS-a i nekadašnji dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja smatra da savremeni način života utiče na to da deca nemaju dovoljno redovne fizičke aktivnosti koja im je potrebna za rast i razvoj, što prouzrokuje nepravilan stav, loše držanje, višak kilograma.
Iako u nastavnom planu i programu piše da je fizičko obavezno, realnost u školama jeste da se masovno pišu opravdanja i dozvoljava izostajanje sa časova, a često i sami nastavnici otkazuju fizičko ili ga ustupaju kolegama koji drže „važnije časove”. Sve to na kraju prouzrokuje loš zdravstveni karton čitave nacije, zbog čega je ovo nacionalni problem, sa kojim se bore i sve druge zemlje.
Zato je ideja da se fizičko vaspitanje uvede još od predškolskog uzrasta, kao i da se deci sa određenim oboljenjima i slabijim fizičkim sposobnostima posebno organizuje program. Dok bi u mlađim razredima odnos obaveznog i izabranog sporta bio dva plus jedan čas, u srednjoj bi taj odnos bio obrnut u korist izabranog sporta, čime bi se srednjoškolci ponovo motivisali da se „vrate” fizičkom.
A da bi ovo zaživelo u praksi, neophodno je i da se ujednače prostorni i tehnički uslovi u školama za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja i da se po regionima formiraju timovi koji će da prate konkurse EU, namenjeni za izgradnju i opremanje školskih sportskih objekata.
Prema podacima Zavoda za statistiku, opremljenost škola je od 5 do 65 odsto, a čak 40 odsto škola nema fiskulturne sale, mokre čvorove, a u nekim slučajevima ni dvorišta.
Mirjana Ilić, član Nacionalnog prosvetnog saveta i generalni sekretar Saveza učitelja Srbije, priznaje da je ovo za sada spisak lepih želja kada su u pitanju škole, a pošto NPS nije nadležan za visoko obrazovanje – mera o vraćanju fizičkog vaspitanja je praktično samo preporuka za fakultete.
– Komisija nastavlja rad sa novim saradnicima, od lokalnih samouprava do raznih ministarstava, predstoji dalja razrada kroz akcione planove. Moramo biti realni i videti šta može brzo da se uradi, jer svi znamo kakva je infrastruktura po školama, ali možemo i učiteljima savetovati da budu inventivniji i da uprkos lošim uslovima rada ipak približe fizičko vaspitanje deci – objašnjava Ilić.
Stručnjaci smatraju da nijedno dete ne bi trebalo da bude potpuno oslobođeno nastave fizičkog, već da se daju preporuke koje bi vežbe učenik mogao da radi u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, to jest da, ukoliko vežbanje nije moguće, učenik sluša predavanja o zdravom načinu života i slično.
Sandra Gucijan
objavljeno: 13.12.2013.
