Izvor: Politika, 04.Jun.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paori protiv nemačkog „Tenisa”
Ukoliko 3.000 hektara bude „rezervisano” za velikog proizvođača mesa, poljoprivrednicima u kikindskoj opštini neće preostati oranica za zakup
Kikinda – Za izgradnju svinjogojske farme sa 80.000 tovljenika u kikindskoj opštini, nemačka kompanija „Tenis”, sa kojom je republička vlada potpisala memorandum o razumevanju, traži 3.000 hektara državnog zemljišta boljeg kvaliteta, što je izazvalo oštre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reakcije poljoprivrednika koji strahuju da će ostati bez oranica koje su do sada zakupljivali. Iako najveća opština severnog Banata raspolaže sa preko 16.000 hektara državne zemlje, najveći deo izdaje se na osnovu prava prečeg zakupa velikim farmama i malim uzgajivačima stoke, a 1.500 hektara pripada rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje”.
Na sastanku, koji je organizovala opštinska komisija za izdavanje državnog zemljišta u zakup, paori su negodovali što nemački investitor traži toliku površinu. Oni su, kažu, poslušali državu, zadužili se i uložili u mehanizaciju, a sada neće imati šta da obrađuju.
– Šta da rade poljoprivrednici ako nemaju zemlju – pita Predrag Bajšanski, nezadovoljan što na sastanku nije bilo predstavnika republičke vlade. – Trebalo bi da štitite naše interese, a ne „Tenisa”, zamerio je Bajšanski predstavnicima opštinske komisije.
– Uzeće nam najbolju zemlju. Kažu, hoće da gaje svinje, pa ne znamo ni šta ćemo sa svojim svinjama. Imao sam ih 50-60 i prodao za 110 dinara po kilogramu. Katastrofa! Od čega će živeti moja porodica – ljuti se Kikinđanin Dragan Kockar, koji navodi da su savremene farme kompjuterizovane i da zapošljavaju minimalan broj radnika.
Primedbe imaju i predstavnici velikih farmi, koji smatraju da je nemački ulagač privilegovan. Nedeljko Berak iz „Matijević agrara” ukazuje da bi iste uslove rada trebalo obezbediti domaćim privrednicima. On tvrdi da zbog evropskih standarda u Nemačkoj ne postoje farme sa tolikim kapacitetom tovljenika, i pita „zašto da u Srbiji prolazi ono što ne valja”.
Direktor „Kozare” koja posluje u okviru „Delta agrara”, Vlado Krejić kaže da nije protiv dolaska „Tenisa”, ali da je „sporno da neko blanko dobije ogromnu površinu zemlje, a da isto to nije omogućeno ovdašnjim paorima”.
– Ne treba da grade farmu na prvoklasnom zemljištu, jer će to onda biti trajno izgubljeni resurs. Neka uzmu parcelu lošijeg kvaliteta. Poljoprivredne proizvode mogu da kupuju od naših ratara koji proizvode tržišne viškove – navodi Krejić.
Član opštinske komisije Imre Kabok, koji je i član Opštinskog veća, kaže da će zaključci sa sastanka sa paorima i predstavnicima domaćih firmi biti upućeni resornom ministarstvu.
– Zatražićemo odlaganje donošenja odluke o izdvajanju 3.000 hektara državne zemlje. Prema informacijama koje imamo, prva farma neće biti izgrađena pre 2016. godine. A do tada, plašim se, ukoliko ne dobiju korisnike imaćemo zaparložene njive, jer oni koji su lane zakupili zemlju trebalo bi da je oslobode do 10. oktobra – ističe Kabok.
Kikindski paori naglašavaju da žele da sa ostalim vojvođanskim poljoprivrednicima zauzmu jedinstven stav. Oni traže da se organizuje sastanak na koji će doći predstavnici vlade i Ministarstva poljoprivrede.
Traže skupštinsku raspravu
Pokrajinski poslanik Miloš Šibul (LSV), takođe poljoprivrednik, predlaže da se sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine AP Vojvodine čiji je član, održi u Kikindi. Da bi i lokalna skupština trebalo da razmatra najavljeno ulaganje „Tenisa” u Kikindi, kako bi se zaštitili individualni proizvođači, predložio je na prošlonedeljnoj sednici odbornik i pokrajinski poslanik Ladislav Tomić (SNS), ali njegov predlog nije dobio podršku većine.
Farme u 20 opština
Prema najavama, nemački proizvođač mesa „Tenis” planira da u Srbiji izgradi 20 farmi, prvih pet u banatskim opštinama među kojima je i Kikinda. U svaku farmu biće uloženo 20 miliona evra. Sa „Tenisom” je Vlada Srbije 27. aprila potpisala Memorandum o razumevanju.
