Izvor: Dzungla.org, 10.Apr.2011, 01:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napred, Nole!
Ovaj tekst neće ličiti na prethodne. Barem ne mnogo. Neću biti sarkastičan i satiričan. Možda vrlo malo. I neću biti 'mračan', da ne bih opet izazvao depresiju kod admina. Danas sam raspoložen za pisanje hvalospeva, naravno, zasluženih. Mogao sam o ovome da pišem još u nedelju uveče, ali sam rešio da malo sačekam. Da vidim reakcije drugih, da vidim koliko će se 'ramenotapšača' oglasiti. Bilo ih je, ali ne zaslužuju da se pominju, barem ne ovde, u istom kontekstu sa, trenutno, najboljim >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << teniserom sveta.
Dakle, prošle nedelje, naš Nole je nastavio sa terorom svojih nedužnih kolega. Stradao je Rafa po drugi put zaredom, osvojen je četvrti turnir ove godine i zabeležena 24. pobeda u 2011. Impresivan niz koji Noletu obezbeđuje mesto među teniskim besmrtnicima. Iza svih ovih rezultata stoje godine rada i odricanja, ne samo Novaka, već i svih njegovih najbližih. Puno muke, znoja i uloženih finansija. I puno omalovažavanja, vrlo često i od ljudi iz zemlje u kojoj je rođen. Često sam na internetu čitao komentare koji dovode u pitanje Novakov patriotizam, njegovo poštenje, kvalitet i želju za igranjem. Mogu da pretpostavim od kakvih ljudi stižu takvi komentari. Od onih koji tog istog Novaka redovno gledaju iz udobnih fotelja, i pritom, pored sebe imaju dve najteže stvari koje su u životu podigli, daljinski upravljač i flašu ili limenku piva. Zaboravljaju kako su naši teniseri počeli svoje karijere. U ispražnjenim bazenima. Možda zato Novaku nije dozvoljena gradnja teniskog centra. Zašto menjati oprobani recept? Pusti dete u bazen da se uči tenisu, i sigurno će postati zvezda. Uh, počeh ja sa sarkazmom. Evo, neću više. Zaboravljaju pojedini činjenicu, da je Novak pre 7-8 godina imao ponudu Britanaca da uzme njihovo državljanstvo, da igra i trenira sa svojim prijateljem iz detinjstva, Endijem Marejem, i da mu jedina briga bude tenis. Ali, ne, ta ponuda je glatko odbijena. Toliko o patriotizmu. I da ne pričam, još, o silnim pobedama za reprezentaciju u Dejvis kupu, o tome da na svaku dodelu pehara izlazi sa kapom na kojoj piše ime naše zemlje, o tome da nosi čak i patike u bojama naše zastave... Niz je dugačak. Zamerali su mu da prečesto predaje mečeve, nisu ih zanimali njegovi zdravstveni problemi. Sad, kad je fizički maksimalno spreman, ti isti ćute. Naravno da ćute, jer nemaju argumenata. I ćutaće još dugo, jer Nole igra najbolji tenis u svom životu. Sve je bliži ostvarenju svojih dečačkih snova, da bude najbolji teniser sveta. Njegov uspeh će biti utoliko veći, jer će ga ostvariti u eri, možda, najboljih tenisera ikada, Federera i Nadala. Takođe, njegov veliki uspeh, a i ostalih naših tenisera, je to što se naša zemlja, zahvaljujući njima, gleda drugačijim očima, i što svetu pokazuju drugačiju sliku o nama. Ostaje nam da nastavimo da im pružamo podršku, još veću nego do sada. Državi ostaje da gradi teniske i sportske terene, uopšte, jer teniseri i sportisti, predvođeni Novakom, predstavljaju idealan primer deci i omladini. Nole će nam se već odužiti, onako kako samo on to zna. Nastaviće da 'čisti' i 'melje' sve pred sobom, sve dok, i zvanično, ne postane broj 1.
P.S. Svi oni koji vole da čitaju o dešavanjima u Suburbijani, ne moraju da brinu. Biće toga još, jer, jednostavno, ima onih koji, bukvalno, 'mole' da se po njima 'oplete'...
Ivan Cikić
