Izvor: Blic, 15.Sep.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MI u trećem licu
Ponavlja se to u beskraj, ne samo u vezi sa Đokovićem. I sad kad opet (nastavlja da) pobeđuje, ovde opet narasta neko iracionalno, ponosno MI, kao da bilo ko ima ikakve veze, osim njega samog, sa svim tim pobedama. Sve više njih, nas, će pomisliti i reći da „smo najbolji“, a nije teško čuti ni kako „smo MI prvaci u tenisu“.
Međutim, kad istovremeno s „našim” pobedama na „US openu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovde stigne frapantna vest o žalosnom stanju konkurentnosti i saobraćajne infrastrukture, onda to više nismo MI, to je u najboljem slučaju - neko treće lice. Srbija, na primer.
„Srbija je po konkurentnosti 95. u svetu, od 142 zemlje obuhvaćene Izveštajem o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Tako je Srbija po kvalitetu puteva svrstana na poražavajuće 131. mesto, a po kvalitetu infrastrukture u vazdušnom saobraćaju na 132, preobimnoj regulativi na 134"”
Ovako je glasila ta vest.
O prisvajanju tuđih, individualnih pobeda i uspeha i njihovom utapanju u to famozno i mitsko MI samo zato što je neko "naše gore list”, kao da smo zato svi mi kolektivno bolji, bilo je mnogo priče. Baš povodom Đokovića, a videli smo pre dva dana na javnom servisu i da je nedeljna pobeda košarkaša bila "osveta Turcima”.
Ne spaja vremenska podudarnost tenis i "poražavajuće 131. mesto”, nego baš ta pogrešna identifikacija. A ako se baš hoće neko kolektivno poređenje "prvog lica množine sa trećim jednine”, iskreni pristup bi ukazivao na nešto sasvim drugo: Đoković pokazuje mnogo toga što mi, kao kolektivitet, nemamo (radinost, upornost, temeljnost, odmerenost, pa uspeh). A 131. mesto po saobraćajnicama pokazuje ono što imamo. I što odista MI - jesmo.
