Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaustaviti urušavanje našeg stonog tenisa
„Recept” ima iskusni stonoteniski stručnjak Dušan Osmanagić, novi predsednik Stonoteniskog saveza Beograda
Dve godine je prošlo od kad se Dušan Osmanagić povukao sa mesta šefa Stručnog štaba Stonoteniskog saveza Srbije, a to nije bio njegov prvi odlazak iz stonog tenisa kojem je posvetio ceo život, pa njegov izbor za predsednika Stonoteniskog saveza Beograda nije ni prvi povratak.
Pre dve godine napustio je mesto šefa struke jer je uvideo da sem „titule” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema ni jedan instrument koji bi mu omogućio da utiče na podizanje kvaliteta našeg stonog tenisa, pogotovo vrhunskog. Sada se vraća „ping-pongu” ne bi li, počevši od početka, podstakao stonotenisku organizaciju da se razmrda i popravi aktuelnu situaciju.
– Da su se za mesto predsednika kandidovali Kocić, Damjanović ili Karakašević, ne bih se kandidovao. Ovako prihvatio sam ideju grupe klubova da budem protivkandidat kandidatu Crvene zvezde, jer on nije, što bi se reklo „izvorni” stonoteniser, a smatram da je u našem sportu previše onih koji nisu prošli put od igrača do sportskih radnika i da je to razlog što nam ovako ide – kaže Dušan Osmanagić, koji je stonotenisko ime iskovao pre svega kao dugogodišnji savezni kapiten „plavih”.
Osmanagić nije želeo da njegov izbor bude rezultat preglasavanja klubova, a još manje da se „baci” u kampanju, ali izabran je ogromnom većinom članova Skupštine.
– Nisam pravio nikakav izborni program. Osnovna ideja je da zajednički zaustavimo urušavanje stonog tenisa i stonoteniske organizacije Beograda i Srbije. Zbog toga sam insistirao da se usvoji klauzula da smo svi mi izabrani na Skupštini dužni da damo ostavke ako u dve godine ne ostvarimo vidljiv napredak – kaže Osmanagić.
Stonoteniski savez Beograda obuhvata i klubove iz šireg regiona i ima ih ukupno 36, znatno manje nego Novosadski ili Niški region, pa stoga ima i manje delegata u Skupštini Stonoteniskog saveza Srbije u kojoj na svakih pet klubova region ima jednog delegata. To znači da se reč Beograda teško probija u stonoteniskoj Srbiji.
– Baš zbog toga usvojen je Statut Stonoteniskog saveza Srbije koji predviđa regionalizaciju po sistemu koji je nepoznat novom Zakonu o sportu. Od 36 naših klubova 11 nisu sa teritorije grada Beograda, već recimo iz Loznice, Šapca, Pančeva... Ideja regionalizacije je da klubovi sa teritorije Vojvodine, kao Pančevo, budu u Novosadskom regionu, a Loznica u Niškom. Time bi se samo smanjio uticaj Beograda, a ovi klubovi doveli u težak položaj, jer nije isto kada Lozničani idu da igraju u Beograd i kada idu u Pirot, a Pančevci umesto u Beograd u Sentu ili Čoku. To je, generalno gledano, odluka protiv interesa stonog tenisa – kategoričan je predsednik STSB.
Zbog zaštite stonog tenisa i klubova iz STSB Osmanagić će obaviti razgovore u sportskim savezima Beograda i Srbije, Ministarstvu omladine i sporta i Olimpijskom komitetu i zatražiti zaštitu.
– Mi želimo saradnju svih regiona i klubova u interesu stonog tenisa a ne međuregionske igre u kojem dva regiona „kao nadmudre” trećeg, a sve na štetu samog sporta i sportista – objašnjava Osmanagić.
A ogromna šteta već je načinjena nekad jednom od naših najtrofejnijih sportova u kojem je kao „poslednji Mohikanac” ostao još samo Aleksandar Karakašević.
– Naš stoni tenis je u svim segmentima, od organizacije do kvaliteta, u izuzetno teškom položaju. Naše ekipe su na stalnoj klackalici između prve i druge kvalitetne divizije, jedini igrač visokog međunarodnog ranga je Karakašević, koji je to prošle godine potvrdio dvema evropskim medaljama, ali koji ima 36 godina. Iza njega imamo dosta veoma dobrih igrača, ali nama su neophodni „top igrači”. Zatim, motivacija igrača i trenera je na najnižem nivou od kada pamtim, a pamtim mnogo – nabraja Osmanagić.
Iskusni stručnjak će se zalagati da se sav potencijal organizacije, ljudski i materijalni uloži u reprezentativce, kadete, juniore i seniore, ne bi li što pre naš stoni tenis dobio novog Karakaševića:
– Za to je potrebno šest do osam godina krvavog rada, a organizacija mora konsenzusom da to proglasi za prioritet, jer stvaranje jednog vrhunskog igrača može da povuče napred celu organizaciju. Tako je stariji Sejv povukao napred belgijski stoni tenis, Gasjen francuski, Samsonov beloruski, Kreanga grčki... U protivnom i dalje ćemo biti na klackalici između prve i druge lige na evropskim i svetskim prvenstvima, a mastersi i ostali veliki turniri biće bez naših igrača.
Ž. B.
objavljeno: 07.02.2012.
