Izvor: Politika, 04.Nov.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispunio sam cilj za ovu godinu
Naš teniser, koji se drugi put uzastopce plasirao na završni turnir sezone u Londonu, govori kako se rešio oscilacija i pripisuje zasluge za to treneru Hordorfu i supruzi Biljani
Janku Tipsareviću je dugo trebalo da dokaže da nije slučajno bio juniorski šampion Otvorenog prvenstva Australije 2001, ali danas niko ne može da kaže da je samo svratio u svetski vrh.
Drugim uzastopnim plasmanom na završni turnir sezone u Londonu (5-12. novembar), rezervisanom za osmoricu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najboljih u godini, potvrdio je da je sazreo kao teniser i oživeo svoje dečačke snove, da može u karijeri i do nekog od četiri najvrednija pehara.
Prekjučerašnji poraz u četvrtfinalu mastersa u Parizu od Čeha Jeržija Janoviča, kome je u trećem setu predao meč zbog vrtoglavice, nije umanjio zadovoljstvo zbog plasmana u London.
O tome, ali i o nekim drugim stvarima, govori u intervjuu „Politici“ dok odlazi u Englesku gde će se od sutra boriti sa Đokovićem, Federerom, Marejom, Fererom, Berdihom, Del Potrom i Congom. Nagradni fond je 5,5 miliona funti (oko sedam miliona evra).
Šta je bilo presudno za plasman u London i kakve su sada ambicije?
London je bio moj glavni cilj na početku sezone i veoma mi je drago što sam ga ispunio. Ogroman rad, trud i želja su se na kraju isplatili. Imam neko iskustvo, pošto je ovo moja druga godina na završnom turniru i idem da napravim korak dalje, da prođem grupu.
Ustalili ste se među deset najboljih, došli i do osmog mesta, ali šta je neophodno za korak napred i koliko daleko možete da stignete?
Da bih napredovao na listi moram da napredujem kao teniser. Svestan sam toga, iako je sezona blizu kraja jako sam motivisan i jedva čekam da radim na svojim nedostacima u pripremnom periodu za 2013. godinu.
Koji su ciljevi za narednu godinu i u karijeri?
Voleo bih da napravim barem korak više. Iako nekima zvuči neverovatno, voleo bih da do kraja karijere osvojim barem jednu masters seriju i jedan grend slem. Čak i ako se to nikada ne ostvari, radiću i činiću sve za taj cilj.
Koliko znači trener Dirk Hordorf i ko je sve imao uticaj da se probijete u vrh svetskog tenisa?
Dirk mi je neverovatno pomogao, naučio me je mnogim stvarima i izuzetno sam zadovoljan našom saradnjom. Najveću podršku imam od supruge Biljane koja je uz mene od samog početka moje profesionalne karijere.
Vaš prijatelj, stonoteniser Aleksandar Karakašević, jednom je rekao da ste vi „Zemunci takvi, da možete da pobedite svakoga i da izgubite od svagoga“. Kako ste uspeli da se otrgnete od toga?
Sale je dobar prijatelj i verovatno je aludirao na to da on i ja, kad imamo „žute minute“ zaista možemo da pobedimo bilo koga. Jako mi je drago što sam u protekle dve godine uspeo da na taj kvalitet dodam i konstantnost i to je jedan od glavnih razloga što već drugu godinu uzastopno igram na završnom turniru u Londonu.
Da li je moguće ostati „običan čovek“ kada postaneš teniska zvezda?
Naravno da jeste. I dalje imam iste vrednosti, iste prijatelje i moj život se u principu nije mnogo promenio. Jednostavno, igram bolji tenis i ne mogu biti srećniji zbog toga.
Danas se u sportu potencira borba protiv rasizma. Imajući u vidu da ste se na najvećoj teniskoj sceni pojavili u vreme kad Srbija nije „bila popularna“, da li ste ikada, kao Srbin, osetili da smo i mi u neku ruku žrtve nekakvog „rasizma“?
Ne, rasizam je nešto apsolutno neprihvatljivo. Mogu da vam garantujem da za njega nema mesta na ATP turu.
Poznato je da volite da čitate. Šta je najdragocenije što ste naučili iz knjiga?
Ne postoji jedna stvar koja je najdragocenija. Čitanje knjige u različitim vremenskim periodima donosi drugačiji osećaj i doživljaj stvari. Literatura je oduvek bila sastavni deo mog života i veliko intelektualno bogatstvo.
Kada biste u Srbiji ugostili Federera, Nadala, Mareja, Šarapovu i sestre Vilijams, gde biste ih prvo odveli, šta biste im pokazali?
Verovatno bismo prvo otišli u neki odličan restoran sa srpskom kuhinjom, a kasnije na živu muziku.
Kakav je vaš stav u vezi s nastupanjem u Dejvis kup reprezentaciji?
Od svih singl igrača na ATP turu, koji još igraju, ja sam jedan od vodećih po broju nastupa za nacionalni tim. Dejvis kup igram 13 godina i nisam propustio nijedan meč. Čak i ove sezone, kada je raspored turnira izmenjen zbog Olimpijskih igara, gde smo bukvalno putovali s turnira na turnir, napravio sam takav raspored da svaki put kada je bilo potrebno nastupim za Srbiju. To je iziskivalo neverovatno veliku količinu energije, pogotovo protiv Češke, gde sam u dva dana proveo duže od devet sati na terenu. Ali, Dejvis kup je nešto za šta sam emotivno vezan i uvek mi je čast da nastupam za svoju zemlju. Titulu prvaka sveta koju smo 2010. doneli Srbiji i dalje smatram najvećim uspehom u svojoj profesionalnoj karijeri.
Deset godina profesionalac
Datum rođenja: 22. jun 1984.
Mesto rođenja: Beograd
Prebivalište: Beograd
Obrazovanje: diploma Fakulteta za menadžment u sportu
Visina: 180 cm
Težina: 82 kg
Plasman na ATP listi: 9
Osvojeni ATP turniri: 3
Zarada u karijeri: 6,1 milion dolara
Ruka kojom igra: desna
Omiljeni grend slem turnir: Vimbldon
Omiljeni ATP turnir: Majami
Omiljena podgloga: trava
Profesionalac: od 2002.
Trener: Dirk Hordorf
Prvi koraci u tenisu: sa šest godina
Uzori: Agasi i Kafeljnikov
Porodica: supruga Biljana(diplomirani inžinjer industrijskog menadžmenta - master), majka Vesna (domaćica), otac Pavle (profesor), brat Veljko (26 godina, teniski trener)
Strani jezici: engleski, ruski
Interesovanja: čitanje knjiga (omiljeni autori: Niče, Dostojevski, Šopenhauer)
Hobi: snoubord, haus muzika, knjige
Aleksandar Miletić
objavljeno: 04.11.2012.
