Izvor: Politika, 19.Jul.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gromke najave i muk sa klupe
Ako su naši teniseri poverovali u neosnovani optimizam selektora Bogdana Obradovića, ne čudi da su potcenili argentinski tim, jedan od najboljih na svetu i uz to naoružan najjačom podrškom
Nije u pitanju poraz, nego način na koji su naši teniseri izgubili od argentinskih, u četvrtfinalu Dejvis kupa. Filip Krajinović je delovao spremno za Leonarda Majera sve do gema u kojem se odlučivao prvi set. Od tada pa do kraja meča, činilo se da ga niko nije pripremao za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ono što argentinska publika i klupa mogu da prirede u ključnim momentima.
A, u beogradskoj areni 2011, mogli smo da vidimo kako stotinak gostiju u plavo-belim majicama, sa svim potrebnim instrumentima i bezgraničnim poverenjem u svoj tim, zaglušuju hiljade naših. Videli smo tada i povredu Novaka Đokovića, kojom je prekinuo dotle najblistaviju sezonu i ostavio za sobom dva pitanja: koliko vredi reprezentacija Srbije bez njega, i da li je trebalo da rizikuje tu povredu?
Na vreloj šljaci Buenos Ajresa faktor publike je bio poslednje što je naš stručni štab smeo da zaboravi. Da li su gledaoci prelazili granicu dozvoljenog nije presudno. Krajinović je tonuo bez kočnice, kako unutrašnje, tako i sa klupe. Viktor Troicki je u prva dva seta protiv Federika Delbonisa (6:2, 6:2) igrao na nivou 20. tenisera sveta, pa i bolje od toga: kao sjajni povratnik u svetski vrh, možda čvršći i smireniji nego ikada. Onda je počela da mu se ponavlja osmina finala Vimbldona. Iako je Delbonis mnogo slabiji od Pospišila, na isti način je Argentinac digao nivo, a Troicki ostao nespreman na promenu, na terenu i oko njega (4:6, 4:6, 2:6). Ključna razlika, da na Vimbldonu nije bilo stručnog štaba da ga trgne, a u Buenos Ajresu jeste, nije se nimalo primetila!
Drugog, odlučujućeg dana, selektor Bogdan Obradović uvodi u tim razočaranog Troickog, umesto Dušana Lajovića, za par sa Nenadom Zimonjićem. Na sve ili ništa. I, ništa od šampionske hemije, ni od kočenja na nizbrdici. Berlok i Majer dobijaju meč brže nego Majer Krajinovića – 6:2, 6:4, 6:1. Da li su i selektor i igrači potpuno potcenili Argentince?
Nije ovaj poraz bitan za status Srbije u Dejvis kupu. Boriće se u baražu za opstanak u Svetskoj grupi, uzdajući se opet u Đokovićevu pomoć. Druga pitanja su aktuelna, posebno uloga Obradovića u porazu. Šta god da je govorio igračima u trenucima sunovrata, to nije pomoglo da se suoče sa iskušenjima, a još manje ono što je izjavljivao pre meča:
– Ipak je ovo tim kome će sledeća godina da bude deseta u Svetskoj grupi. Imamo ogromno iskustvo i energiju jer nam je cilj da i ove sezone osvojimo Dejvis kup. Ovo je samo jedan od zadataka koji moramo da ispunimo na tom putu.
Svesno ili nesvesno, selektor je javno potcenio prvu džombu na putu. Ako nam iduća godina i bude deseta u Svetskoj grupi, Argentini je ovo već 12. četvrtfinale u 13 godina, a deseti ulazak u polufinale! Neosnovani selektorov optimizam dosegao je vrhunac u poređenju sa Đokovićevim rezultatima:
– Ono što on radi, mi isto moramo da ispunimo, a to je da osvojimo nasjajnije odličje. Nema diskusije, u najtežim trenucima pravili smo rezultate koji se od nas očekuju, tim je naštimovan za najveće uspehe.
Kada je ekipa u najjačem sastavu, kao u finalu 2010, verovatno je dovoljno i samo prisustvo selektora, kao dugogodišnjeg, dragog prijatelja, ali u Buenos Ajresu se korist od njegovog prisustva nije videla, a moguća šteta – jeste. Ako su mu igrači poverovali da su svi oni Đokovići, puni energije i šampionski naštimovani, nije ni čudo da su posrnuli u prvim susretima sa realnošću.
Selektor je izbegao izjave i pitanja posle poraza, a jedno od njih ticaće se njegovog ranijeg komentara – neočekivano slobodnog – da je za Đokovićev poraz u finalu Rolan Garosa kriv trener Boris Beker, jer mu nije davao podršku sa klupe... Sada treba na svom primeru da objasni kako je podržavao pulene u Buenos Ajresu, na jedinom teniskom takmičenju gde je dozvoljena komunikacija sa igračima.
Možda su selektora zaveli uspesi Saše Đorđevića i Veljka Paunovića, pa je poželeo da i on širi optimizam, iako za to nije imao osnova. Ili je mislio da je druženje sa Đokovićem dovoljno za pobednički duh, nasuprot procenama drugih, uključujući i kladionice.
Blogeri sada mogu da upiru prstom u Đokovićevo odsustvo u Buenos Ajresu, zaboravljajući kako je igrao povređen protiv iste Argentine 2011, ili protiv SAD 2013, te kako ni njegove pobede protiv Berdiha i Štepaneka, u finalu 2013, nisu bile dovoljne. Realnost je da, ni sedam godina od proboja u svetski vrh, zlatna generacije nema naslednike i da Srbija u međuvremenu nije postala teniska nacija.
Naučili smo još nešto. Argentinski tim je bio jači od našeg i zbog moćnije publike. Jedino u Dejvis kupu se dozvoljava tako jednostrano navijanje i maksimalno se koristi. Naša tradicija je još tanka u odnosu na argentinsku, a publika nenaviknuta. I neće se navići, ako naš tenis ostane sveden na jedno ime.
Pogledaj vesti o: Dejvis kup
