Izvor: Politika, 07.Apr.2014, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gosti žele da čuju dobru priču
Milioni ljudi putuju svetom da bi jeli u spomen-kući Vilijema Šekspira, videli grob Elvisa Prislija ili Džima Morisona, ulovili vredan trofej, probali neko lokalno vino. Šta mi nudimo i gde grešimo?
Turizam nisu samo more i pesak, sunce i sneg, već i fudbalska utakmica Barselone i Čelsija, teniski duel Đokovića i Nadala, spremanje starih engleskih jela u Šekspirovoj rodnoj kući, pa čak i odlazak na grob Elvisa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prislija, Džima Morisona, u čuveni zatvor Alkatraz ili nacistički logor u Aušvicu. Sportski turizam, vinski, lovni, avanturistički, festivalski, mračni... sve se to danas može podvesti pod termin – tematski turizam. Pobornika ovog vida odmora sve je više u svetu, jer ljudi su se izgleda zasitili pijuckanja osvežavajućih pića na morskoj obali i skakanja u vodu. Noćni provodi, izlasci, sunčanje i plovidbe rekama uvek će biti aktuelne, ali današnji turista, pokazuju ozbiljna istraživanja turizmologa, želi i da nešto nauči, da se zabavi na nekonvencionalan način, nešto novo upozna, vidi...
Mr Milina Kosanović, turizmolog, istraživala je poseban vid tematskog turizma – posete rodnim kućama znamenitih pisaca i došla do zaključka da je ova „razonoda” vrlo zastupljena u Engleskoj. Vilijem Šekspir je prvi na top listi turista, u njegov dom godišnje uđe čak osamsto hiljada znatiželjnika, ali svoje obožavaoce imaju i Agata Kristi, Emili Bronte, pesnik Vilijam Vodsfort, sa brojem posetilaca od nekoliko desetina hiljada godišnje.
Turisti nisu samo bibliofili, svega 15 odsto ovih posetilaca interesuje književnost, ostalo su turisti koji žele nešto da nauče o svom kulturnom nasleđu i da se zabave na neobičan način. A Englezi su u smišljanju ovakvih paket aranžmana pravi majstori: posetioci u ovakvim prilikama mogu dosta da nauče o načinu života pod dinastijom Tjudora, da posete i rodne kuće Šekspirove majke, ćerke i zeta, da spremaju staroengleska jela u piščevoj kuhinji, pa čak i da se bave arheološkim istraživanjima na imanju pisca „Hamleta” i „Otela”.
Mr Milina Kosanović ističe da je prednost ovakve nekonvencionalne „ponude”, što se mnogo nauči o životu u Engleskoj u raznim njenim periodima uz zabavu, radionice i druge originalne sadržaje .
Kod nas se u rodne kuće znamenitih pisaca vode đaci na školskim ekskurzijama, ali ovakvih ponuda nema u programima turističkih agencija. Škole su zainteresovane za dom Desanke Maksimović u Brankovini, za Zmajevu kuću u Sremskoj kamenici, za kuću Dositeja Obradovića, Ive Andrića...
– Zemlja poput Srbije, budući da nema morsku obalu, ne može ni razvijati masovni turizam, kao što je letovanje na moru, pa je jedina opcija – upravo tematski turizam. Nažalost, vrlo malo potencijala je iskorišćeno. To se odnosi na takozvani urbani turizam koji je zastupljen samo u Beogradu i retke kulturne ture sa posetom manastirima, a tu su i zdravstveni turisti. Čak i u slučaju Beograda, sve se svodi na noćni život i provod, što je zanimljivo samo mladima. Drugi specifični oblici turizma sasvim su zapostavljeni – ističe profesor dr Branislav Rabotić.
On kaže da iako u Srbiji postoji takozvani turistički put „Tvrđave na Dunavu”, nema organizovanog obraćanja potencijalnim turistima kojima su upravo fortifikacije, bilo srednjovekovne bilo artiljerijske, strast. Slično je i sa ljubiteljima starih železnica kojih nije mali broj u svetu, a koji bi u Srbiji jednostavno uživali. Mislim, naravno, na Šargansku osmicu, ali se ovim turistima ne može podmetnuti dizel-lokomotiva umesto parnjače.
– Šteta je što ne koristimo ni interesovanje stranaca za komunističko nasleđe, što su, za razliku od nas, dobro unovčile Mađarska, Poljska i Rumunija. Takve i slične grupe potencijalnih potrošača treba informisati da svoja interesovanja i teme koje ih zanimaju mogu ostvariti u našoj zemlji. To znači da promocija mora biti usmerena na konkretne grupe potrošača – ističe profesor Rabotić.
– Velika je greška kada se, na primer, Beograd promoviše istim sadržajima i na isti način kao i bilo koji drugi evropski ili svetski grad. Domaće turističke agencije nude strancima više-manje iste sadržaje. Naglasak mora biti na drugosti, na različitosti, na onome što Beograd čini specifičnim upravo za tematske turiste. Na znam zbog čega, ali mi se često trudimo da strancima pokažemo ono što imaju i kod kuće, možda i veće i lepše – dodaje Rabotić..
Do sličnih zaključaka se došlo i na nedavno održanoj Međunarodnoj turističkoj konferenciji – BITKO 2014, u organizaciji Visoke turističke škole iz Beograda, kojoj su prisustvovali i specijalni gosti iz Velike Britanije i Austrije.
Zaključak je da takozvani tematski turizam postaje sve popularniji i to najviše u onim zemljama čiji građani imaju više novca i više se bave raznim hobijima. Mnogi danas više ne žele da budu pripadnici bezlične grupacije zvane masovni turisti, već pojedinci koji turističkim putovanjem zadovoljavaju lične potrebe, želje i interesovanja. I sam termin turista polako bledi, sve više njih se izjašnjava da su, zapravo, putnici koji ostvaruju aktivan, osmišljen i koristan turistički doživljaj. Što se tiče interesovanja, ona mogu biti vrlo različita, otuda i gotovo neiscrpni izbor turističkih aktivnosti.
Ono što će mnoge začuditi je svetska popularnost takozvanog mračnog ili čak kako se još naziva „grobljanskog” turizma. Ovi termini na prvi pogled izgledaju morbidno, ali zapravo više je reč o terminološkoj nezgrapnosti nego o čudnim ukusima i afinitetima. Recimo kada je reč o grobljanskom turizmu, najpoznatija „atrakcija” te vrste je čuveno parisko groblje Per La Šez koje je, 1804. godine, osnovao Napoleon Bonaparta. Tamo su sahranjene mnoge čuvene ličnosti, operska diva Marija Kalas, slikar Modiljani, muzičar Džim Morison, šansonjerka Edit Pjaf, kao i kompozitor Šopen. Iako je pevač „Dorsa” Morison sahranjen uz skromnu ceremoniju i bez ikakve pompe pre više od 40 godina i danas je njegov grob najposećenije mesto te vrste na svetu.
Memorijalni muzej holokausta u Vašingtonu otvoren je 1993. I od tada ga je razgledalo tridesetak miliona ljudi među kojima i više od osam miliona učenika na školskim izletima. Alkatraz, nekada vodeći američki zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem, gde su tamnovali i neki poznati kriminalci, poput gangstera Al Kaponea, danas je jedna od najpopularnijih atrakcija u San Francisku. Svake godine preko milion turista ukrca se na feribot za Alkatraz da bi razgledali nekadašnje ćelije i ostale delove kaznionice.
Poznata destinacije „mračnog turizma” jesu i mesta nuklearnih katastrofa, kao što su „Fukušima” i „Černobilj, pa „Polja smrti” u Kambodži, a među mračne atrakcije spada i Muzej terora u Budimpešti. Brojne svetske tamnice i zatvori, mesta ratnih sukoba – lokacije istorijskih bitaka, naročito iz Drugog svetskog rata, vojnih pobeda i poraza, predstavljaju „klasične” turističke atrakcije i imaju istorijski, obrazovni i komemorativni značaj.
Mesta genocida predstavljaju ekstrem i zauzimaju najmračniji deo u „spektru mračnog turizma”; radi se o mestima gde su izvršeni najteži zločini, to jest masovna ubijanja ljudi, kao što je slučaj sa koncentracionim logorima: Aušvic zauzima prvo mesto među ovakvim „atrakcijama”.
Najčuvenija nesreća na vodi nije samo mamac za filmofile, već i za turiste – potonuće „Titanika” bio je povod da se pretprošle godine organizuje memorijalna tura, što je podrazumevalo plovidbu putanjom kojom je pre 102 godine plovio ovaj brod. Naravno, karte za obilazak su planule.
Ričard Šarpli, profesor sa Univerziteta u Lankširu, učesnik Druge Beogradske međunarodne konferencije o tematskom turizmu, kaže za „Magazin” da je ovaj termin nastao pre dvadesetak godina. „Mračni turizam” obuhvata sva mesta koja su vezana za smrt, prirodne ili nasilne, tragedije, masovna ubistva iz političkih razloga... Ali profesor Šarpli istovremeno pokušava da objasni da termin nije najbolje skovan, jer asocira na nešto morbidno, kao da ljudi žele da zadovolje neke mračne potrebe. Zato on na svojim predavanjima ističe da turisti zapravo obilaze ovakva mesta iz pijeteta prema žrtvama i u nadi da se takve katastrofe neće više ponoviti.
Šta može biti dobra šansa za Srbiju?
– Naša zemlja kao destinacija je zanimljiva za ekološki turizam, ima zaštićena prirodna dobra, nacionalne parkove, rezervate prirode. Ono što bih ja izdvojio jeste posmatranje pica, omiljeni hobi turista, a za to su idealne Carksa i Obedska bara, pa i beogradsko Ratno ostrvo, dok se Golija nalazi pod zaštitom Unesko – ističe turizmolog Goran Jević i napominje da su naše perspektive i u vinskom turizmu, kroz takozvane vinske puteve: Oplenac, Vršac, Frušku goru, Negotin, Smederevo.
– Kroz svoje radove i istraživanja zalažem se da stranim gostima ponudimo ono što je prepoznatljivo naše. Jer oni kada dođu kod nas ne traže „merlo” ili „šardone”, već odmah pitaju šta je to što imamo autohtono, domaće. Turisti i putuju svetom u potrazi za autentičnim, dobrim pričama – zaključuje turizmolog.
------------------------------------------------------------------
Od festivala do festivala
Mi smo nekada bili kao zemlja jaki u lovnom turizmu, sedamdesetih godina prošlog veka zarađivali samo nekoliko desetina miliona tadašnjih maraka od naših lovišta, najpoznatija su bila ona u Moroviću i Karađorevu, gde su dolazili elitni gosti, diplomate, biznismeni i državnici.
I sportski turizam je bio nekada razvijeniji nego danas, setimo se mnogih evropskih i svetskih šampionata koji su održani u Beogradu u najrazličitijim sportovima, a danas smo održali kontinuitet tematskog turizma u oblasti muzičkog stvaralaštva i festivala. Najstarija kulturna manifestacija u Srbiji jeste Vukov sabor, koji se u Tršiću održava od 1933. godine, dugog veka je i Dragačevski sabor u Guči, Homoljski motivi postali su takođe tradicionalni, a prelaz između dva veka obeležio je novosadski „Egzit”, pa i niški „Nišvil” postaje sve popularniji.
Samo na Dragačevskom saboru trubača bilo je više od pola miliona posetilaca – nije malo onih koji su Srbiju euforično proglasili zemljom festivala.
Sabor trubača turizmolozi izdvajaju kao jedan od retkih muzičkih događaja koji gostima iz inostranstva nudi nešto drugačije od onoga čega kod kuće imaju u izobilju, jer je reč o manifestaciji zasnovanoj na folkloru, kakve na Zapadu nestaju.
------------------------------------------------------------------
Avanturisti i oni drugi
Među najatraktivnije turističke oblasti spadaju religija, kultura, muzika, ali i avanturizam, kajak na brzim vodama, prolazak kroz pećine i kanjone...
U poslednje vreme naročito se u popularizaciji tematskog turizma ističu društveni mediji, posebno društvene mreže „Fejsbuk” i „Tviter”, gde prijatelji jedni drugima preporučuju destinacije i opisuju šta sve mogu videti. Ljudi sve manje veruju reklamama, ali na društvenim mrežama možete istražiti i raspitati se o svemu što vas zanima, kaže Dimitrios Buhalis, profesor iz Velike Britanije.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 07.04.2014.
