Izvor: Politika, 15.Nov.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi u „Bersiju” osedlali konje
Francuski teniski reprezentativci prikazali zavidnu igru na minulom turniru u Parizu i sada su potpuno posvećeni finalu Dejvisovog kupa protiv našeg tima u Beogradskoj areni (3-5. decembar), dok Đoković i Zimonjić prvo moraju u London
Dobro je da je onaj kanadski cirkus, kažu najveći na svetu, bio jedina briga naše teniske organizacije uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finala Dejvisovog kupa (3-5. decembar).
Kad fakir i artisti na žici odu iz našeg glavnog grada, ostaju slatke muke da se Beogradska arena za dan privede jednom od najznačajnijih događaja u istoriji sporta kod nas. Međunarodna teniska federacija je ispoljila blagonaklonost.
Dopustila je da se na poprištu velike bitke naše i francuske reprezentacije trenira od utorka, a ne od ponedeljka kakav je propis.
Ako je presudila reč Italijana Frančeska Ričija Bitija, njenog predsednika, da se ide mimo prakse, neka je, vala, često u poslednje vreme prelazio naš prag.
Još samo da i gosti sa sportskog bojnog polja razumno prihvate da je neposredno uoči njihovog dolaska tu bila šatra i da zbog toga prvi dan priprema za meč mora da se sprovede u drugoj dvorani na Novom Beogradu.
Bliži se, dakle, borba za grandioznu „salataru”, jedan od najuglednijih trofeja u sportu, koji će tri dana da blista pod svetlima Arene. Sreća je, eto, i što se naša selekcija poslednji put srela s francuskom na njenom tlu pa, shodno pravilu o naizmeničnom smenjivanju domaćeg terena u međusobnim duelima, nedosanjani san prethodnih generacija o pobedi u Dejvisovom kupu može da se pretvori u javu naočigled poklonika tenisa kod nas.
Sreća je i što baš danas, nadomak istorijskog uspeha, imamo Novaka Đokovića kao barjaktara u našem timu, onog junaka koji je kadar da na strašnom mestu ostvari obe pobede ma ko da mu je protivnik.
Zar da Đoković strepi od Monfisa i Lodre
Dobro je za tenis od klase, ali nije za strepnju, što su u predvečerje meča Gael Monfis i Mišel Lodra odlično igrali na minulom turniru u pariskom „Bersiju”, poslednjem od devet u sezoni iz takozvane masters serije, a ti su najjači mimo ona četiri za „gren-slem”. Da ne beše Robina Soderlinga, trofej bi otišao u ruke jednog ili drugog u domaćem finalu na radost 15.000 gledalaca, ali sjajni švedski teniser je dan za danom savladao obojicu – Lodru u polufinalu, a Monfisa u odlučujućem meču.
Posle Lodrine pobede u četvrtfinalu protiv Rusa Nikolaja Davidenka oglasio se proslavljeni Gi Forže, francuski selektor. Valjda je tada otklonjena i poslednja nedoumica među „galskim petlovima”. Tridesetogodišnji Lodra, koji je za francuski dubl ono što je njegov budući saigrač Nenad Zimonjić za naš, biće adut i u singlu.
Njegova nadahnutost u rodnom gradu, gde nije osetio slast pobede ni jednom u prethodnih pet učešća, nabujala je u pravi čas. Iako prekaljeni igrač, s dugogodišnjim stažom u profesionalnom tenisu, tek je, eto, na početku četvrte decenije života uspeo da postigne i najbolji plasman na svetskoj listi, pošto se pomakao s 34. mesta na 23. Pokazao je u „Bersiju”, povrh svega, i Đokoviću da nema šale s njegovim servisima i izbrušenim volejima koje izvodi veštinom leve ruke. Reklo bi se eto slutnji...
Svaka čast Lodri, koji i izgledom oživljava neko romantično tenisko vreme, što je igrao kako je igrao nošen domaćom publikom, ali kada naš najbolji teniser predviđa da će njihov susret u Beogradu da bude u drugačijim okolnostima, nagoveštavajući tako i drugčiji ishod, to nije prazna priča za umanjivanje značaja duela u Parizu i vrednosti Lodrine pobede nad njim.
Ceo naš tim je posvećen trijumfu za posebno mesto u karijerama. Motaće se finale Dejvisovog kupa neizbežno po Đokovićevoj i Zimonjićevoj glavi i na njihovom sledećem velikom iskušenju. Dok su se francuski reprezentativci potpuno okrenuli meču u Areni, njih dvojica od nedelje igraju na završnom turniru sezone, koji se drugu godinu uzastopno održava u londonskoj dvorani „O2”.
Đoković tamo, ako ne prođe dobro, rizikuje da izgubi treće mesto na svetskoj listi ukoliko sada njegov prvi pratilac Soderling, koji ima samo 255 bodova manje, ponovo oduševi. Opasnost te vrste je i sada petoplasirani Endi Marej, najbolji britanski teniser, od koga švedski igrač ima tek 20 poena više.
Može, dakle, naš as spletom okolnosti da padne na mesto na kojem nije bio već tri i po godine, može da izgubi i sva tri meča u grupi kao što mu se to desilo u Šangaju 2007, na njegovom debitantskom završnom turniru, ali ne treba da mu se zameri i ako podbaci u Londonu.
On je naša najveća nada za znamenje Dejvisovog kupa, a to što su Monfis i Lodra uzjahali otimarene konje u Parizu da na njima krenu za Beograd najbolja je pozivnica publici da i ona u punom broju podigne bedem preko koga francuski soldati neće moći. I neka se naoruža strpljenjem koje će da je zadrži u dvorani možda i do kasnih večernjih sati (prvog dana se igra od 14 časova, sutradan je dubl od 15 č, a sva je prilika dan odluke počinje u 13 č).
Sreća kad ima razloga za dvoumljenje
Vera u Đokovića, bez obzira na sve, ne treba da bude poljuljana, a on neka je potkrepi u prestonici Kraljevstva. Opšte je mišljenje da je francuski par bolji od našeg. Uostalom, Lodra je s Arnoom Klemanom bio vimbldonski šampion pre tri godine. Najveći teret tog duela pada naravno na Zimonjićeva pleća.
Naš najbolji igrač u dublu i Kanađanin Danijel Nestor već dugo ne blistaju. Iako su nedavno pobedili u dvorani u Beču, pod znakom pitanja je koliko mogu u Londonu, što će im biti poslednji zajednički turnir. Od kako je naša reprezentacija izrasla u moćan tim, kome je i on stub-nosač, Zimonjić je jedini put odigrao loše protiv Čeha Tomaša Berdiha i Radeka Štjepaneka u polufinalu u Beogradu.
Ali, ko god da mu bude saigrač protiv Francuza, Zimonjić, iako mu s Nestorom više ne cvetaju same ruže, možda bude bolji nego ikada. Previše je iskustva u njegovim rukama da bi sagoreo u želji da se iskupi za bledu igru protiv češkog dvojca i u snažnom motivu da kruniše karijeru. A kad kao lokomotiva povuče sa sobom svog saigrača, onda se i sitne pukotine u protivničkom dublu pretvaraju u rasede.
S kim će Zimonjić da bude u paru uvek je dilema našeg selektora Bogdana Obradovića i njegovog savetnika od velekog ugleda Nikole Pilića koliko i ko će na drugu „tablu”. Naš drugoplasirani teniser na listi Viktor Troicki (30. mesto), koga je onda veoma pogodio poraz protiv Štjepaneka u prvom meču, igra u kontinuitetu stabilnije nego ikada pre.
Treći „reket” Janko Tipsarević (49) odustao je zbog lakše povrede od izazova u „Bersiju” da bi bio potpuno spreman za susret s Francuzima.
Kome dati šansu? Ako je po formi, zaslužuje je Troicki. Ako je po sposobnosti da se načini podvig u iscrpljujućoj rovovskoj borbi koja traje i traje, što se i naslućuje, Tipsareviću, valjda, nema ravnog. Posle bitke svi možemo da budemo generali, a samo njih dvojica pukovnici ili ono drugo.
G. Anđelić
objavljeno: 16.11.2010.
