Izvor: B92, 20.Avg.2015, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država piše zakon za nemački Tenis?
Završena javna rasprava o Nacrtu zakona o poljoprivrednom zemljištu, stručnjaci traže novi tekst.
Ni na koji način država u tekstu zakona o poljoprivrednom zemljištu, o kom se poslednjih nekoliko nedelja vodila javna rasprava, nije regulisala kako i pod kojim uslovima će stranci od septembra 2017. moći da postanu vlasnici zemlje u Srbiji, tvrde stručnjaci.
Osim toga, vrlo je problematična i odredba kojom se omogućava da svako ko ponudi investicioni program, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima prioritet pri zakupljivanju zemljišta na 30 godina.
“Najproblematičnija je odredba koja se odnosi na to pravo prioriteta koji se daje investitoru, a da pri tome nije rečeno ni ko to može da bude, ni kakav program nudi, ni ko će biti u komisiji koja će o tome da odlučuje. Potpuno netransparentno, jer ostavlja Vladi da favorizuje koga hoće, a sve liči na to da je ovo urađeno zbog nemačke kompanije Tenis sa kojom su uslovi verovatno već unapred dogovoreni”, kaže za Danas Đorđe Bugarin iz Udruženja poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine.
Da se između redova može pročitati namera tekstopisaca, potvrđuje i njihovo obrazloženje da država želi da izda u zakup gotovo 240.000 hektara državne zemlje koja se ne obrađuje.
“Nije tačno da im je samo to namera jer se zna da je Tenis već tražio određenu zemlju, ali ne onu koja se ne koristi. To znači da može da se desi da od 24.000 hektara kvalitetne državne zemlje u Zrenjaninu, investitori dobiju nekih 8.000 hektara, a oni koji su do sada bili zakupci ostanu bez nje”, napominje Bugarin.
On tvrdi da je još jedno neiskreno rešenje našlo mesto u tekstu zakona, ono kojim se svakom poljoprivredniku koji ima 30 hektara zemlje nudi da kupi 20 hektara na pet godina.
"Izračunajte, ako hektar košta 10.000 evra njemu je potrebno 40.000 godišnje da to otplati, što je nemoguće zaraditi sa 30 hektara zemlje", ističe Bugarin, dodajući da je očigledno ovo rešenje napravljeno kako bi se "seljaci ućutkali". Međutim, on ne veruje da će seljaci ćutati ukoliko ovakav zakon dođe do Skupštine u septembru.
Sporno u tekstu nacrta je, smatra Bugarin i to što država nije uredila uslove pod kojim se može sticati vlasništvo nad zemljom, i za strance i za domaće. Ovo je suštinska zamerka zakonu i agroekonomskog analitičara Milana Prostrana. On kaže za Danas da nam je potreban nov zakon, a ne izmene i dopune, kao i da se svi stručnjaci slažu da je najveća manjkavost u Nacrtu ta što se stranim investitorima omogućava da zakupe poljoprivredno zemljište na 30 godina, a domaćim samo na 25 godina.
"Najviše primedbi na javnim raspravama bilo je upravo na diskriminatorski odnos prema domaćim poljoprivrednicima", napominje Prostran i dodaje da je veliki problem i to što se Srbija SSP-om obavezala da će prodavati zemljište strancima.
“Apsolutno sam protiv prodaje zemljišta strancima. Naš zakon i ne dozvoljava to, međutim SSP kao međunarodni sporazum je iznad domaćih zakona, a prema njemu stranci će u Srbiji moći da kupe zemljište od 1. septembra 2017. Očekivao sam da će ovim zakonom država urediti tu oblast, odnosno da će precizirati odredbe koje se na to odnose, na primer da stranci moraju da budu rezidenti 10 godina pre nego što kupe zemlju, ili da se pet godina bave poljoprivredom ili da ne mogu da kupe više od jedne određene količine. Ništa od toga, međutim, nema u ovom nacrtu”, ističe sagovornik lista.
U vlasništvu države je 480.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, polovina se ne obrađuje, a gotovo 100.000 hektara će restitucijom biti vraćeno starim vlasnicima.
“Još uvek nije jasna slika koliko poljoprivrednog zemljišta ima, a ovaj zakon predviđa da njime upravljaju donekle lokalne samouprave, ali i pokrajina i republika, tako da sve to liči na podelu plena. Mislim da bi svim tim zemljištem trebalo da upravlja samo Ministarstvo poljoprivrede”, napominje Prostran.
Prema njegovim rečima, budući zakon mora da reguliše uslove korišćenja zemljišta, a jedino što je dobro u aktuelnom tekstu nacrta ovog zakona jeste kažnjavanje uzurpatora.
“Uzurpacija zemljišta u Srbiji traje od 2006. i kazne za one koji su uzurpirali državno zemljište treba da budu uvedene, čak da, ako je moguće, ova odredba važi retroaktivno”, naglašava Prostran.
Predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Miladin Ševarlić napominje da nacrtom zakona po drugi put predlagač pokušava da, umesto restituciji zemljišta, prednost daje ne samo zakupu, već i dugoročnom zakupu do 40 godina i čak prodaji državnog zemljišta, pod uslovima koji nisu definisani i transparentni, već izuzetno privilegovani samo odabranim investitorima i malobrojnim povlašćenim registrovanim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je nezaposleno čak 28.500 poljoprivrednih stručnjaka koje je Ministarstvo poljoprivrede, kako tvrdi Ševarlić, potpuno izopštilo iz nacrta kao potencijalne obrazovane korisnike državnog poljoprivrednog zemljišta koji bi na tom zemljištu značajno mogli da unaprede poljoprivrednu proizvodnju.
