Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2015, 07:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đoković – Spartanac koji je utišao "Veliku jabuku!
Publika u tenisu je nešto specifično, nema vikanja, pevanja, neverovatnih koreografija ni sličnih stvari kao recimo na fudbalu ili košarci, ali postoji jedna veoma bitna stavka – poštovanje. Opšte je poznata kultura navijanja na Vimbldonu gde gotovo da ne sme da se čuje „ni muva“. A, isto tako je poznato i da je na Ju-Es openu potpuno drugačije, da je postoji bolja atmosfera, ali isto tako postoji i linija koja ne bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << smela da se pređe. Linija koja razdvaja normalne navijače od onih koji definitivno nisu došli tu da bi podržavali svog ljubimca, već su tu da bi omalovažavali njegovog protivnika. Nažalost, upravo to smo mogli da vidimo na meču između Novaka Đokovića i Rodžera Federera. Jedno je podržavati svog miljenika, zvao se on Novak, Rodžer, Rafael, Endi ili bilo kako, a drugo je pokazati toliku dozu nepoštovanja.BEZ ZAHVALNOSTI Obično u govorima posle meča teniseri manje-više ponavljaju istu priču, zahvaljuju se svima, a ponajviše publici. E, pa, ovog puta Nole nije progovorio ni reč o publici tom prilikom, jer realno i nije imao na čemu da im se zahvali. Ipak, treba i dodati da je na tribinama bilo i srpskih navijača, ali su bili brojčano nadjačani. Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se to događa u „Velikoj jabuci“, ali je to nešto što zaista ne bi smelo da se ponavlja. Tokom celog meča je publika bila protiv Novaka, dobacivali su tokom celog meča, aplaudirali kada god bi promašio prvi servis, kada bi napravio duplu servis grešku ili kada bi poslao lopticu u aut ili u mrežu. Čak su i prilikom izbacivanja loptice kod servisa imali šta da dobace... Ne bi bio problem da se to dogilo jednom, ili dva puta, ali kada provedete 200 minuta na terenu i kada sa druge strane mreže imate Rodžera Federera, ali i više od 20.000 ljudi na njegovoj strani, onda je to pravi izazov. Pokušavala je Eva Azderaki-Mur da ih smiri, molila je za tišinu više puta, ali jednostavno ni ona nije mogla ništa da uradi i ne krivi je niko za to. A, kako bi mnogi to rešili. Verovatno bi dobacivali publici, pokušali da se obračunaju sa nekima, neki teniseri bi verovatno i izgubili meč, a kako je to rešio Novak Đoković? Onako kako samo on to ume. Džentlmenski, sportski, fer i korektno. Ćutao je, radio svoj posao na terenu, pobedio Federera i ućutkao neprijateljski nastrojenu publiku. Ali, pogotovo onim što je uradio na kraju. Popeo se do svoje lože, proslavio sa stručnim štabom, trenerima, prijateljima, a onda zajedno sa njima u glas uzviknuo „Sparta“! Uzvik koji je inspirisan sjajnim filmom „300“ koji je urađen na osnovu čuvene Termopilske bitke (glavnu ulogu igra Džerard Batler koji je gledao finale). E, upravo tako je Novak sve rešio, na sportski, ali ujedno i spartanski način i svaka mu čast na tome. Kapa dole majstore!
Pogledaj vesti o: Košarka
Nastavak na Večernje novosti...
