Izvor: Story, 21.Feb.2015, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biljana i Janko Tipsarević: Voleli bismo da imamo troje dece
Dizajnerka i teniser proslavili su prvi rođendan svoje ćerke Emili u društvu šezdesetak zvanica, među kojima je bilo i dosta javnih ličnosti. Ovom zabavom zaokružili su godinu obeleženu radošću zbog rođenja naslednice, ali i zdravstvenim problemima sportiste.
Biljana i Janko Tipsarević sa ćerkom Emili, foto: Andreja Damnjanović, Nemanja Atanacković
Samo nekoliko sati pre nego što su prvi gosti stigli na zabavu upriličenu povodom proslave prvog rođendana >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << ćerke Emili, slavni teniser Janko Tipsarević (30) doleteo je u Beograd iz Nemačke gde poslednjih meseci boravi zbog terapija i treninga uoči povratka na teren. Za to vreme, njegova supruga, dizajnerka Biljana Tipsarević (31) organizovala je u rekordnom roku žurku kojoj je prisustvovalo šezdesetak prijatelja, među kojima i dosta javnih ličnosti s kojima se ovaj par intenzivno druži. Oni su proslavu, koju su okarakterisali kao intimnu, priredili u poslepodnevnim satima u jednom beogradskom restoranu, s tim što se žurka nastavila u večernjim časovima kad su mališani otišli na spavanje. Ono što je skrenulo pažnju bio je i odličan meni, zanimljivo dekorisan prostor, ali i interesantno osmišljena torta obogaćena kapkejkovima. Deca su uživala u kutku specijalno uređenom za njih, gde su sa svojim drugarima igrali razne igrice, dok su njihovi roditelji ćaskali sa svojim prijateljima. Di-džej u pratnji saksofoniste puštao je čitave noći popularne hitove koje supružnici Tipsarević rado slušaju, a oni su dodatno zagrejali atmosferu pa su gosti ostali do dva sata posle ponoći. Biljana i Janko veče su proveli u razgovorima sa gostima i nijednog trenutka nisu dozvolili da se bilo ko oseti zapostavljenim. Ekskluzivne fotografije s proslave, kao i zajednički intervju, Tipsarevići su dali magazinu Story, a pričali su o raznim temama, od čari roditeljstva, vaspitanja ćerke Emili, preko tajni bračnog života, sve do teškog perioda koji su proživeli poslednjih godinu dana zbog Jankovih konstantnih zdravstvenih tegoba koje mu ne dozvoljavaju da se vrati na teren. Međutim, proslavljeni teniser za Story otkriva kako su stvari konačno počele da se kreću u pravom smeru i da bi uskoro mogao da izađe na crtu svom protivniku.
Story: Ko je bio zadužen za organizaciju proslave?
Janko: Biljana je bila glavna za organizaciju rođendana, budući da sam ja konstantno na terapijama i treninzima u Nemačkoj.
Biljana: Sve sam organizovala vrlo brzo. Odličili smo da ne pravimo preveliku pompu oko slavlja, pozvali smo najuži krug prijatelja i s njima obeležili i proslavili Emilin rođendan. Neki dragi ljudi doveli su i svoju decu koja su se zabavljala i igrala dok nije došlo vreme da idu na spavanje. Sve je bilo vrlo jednostavno, večera s bliskim prijateljima i dobra muzika.
Story: Da li je nedostatak vremena uticao na to da ne pravite dečju zabavu?
Janko: Emili je još mala da bi uživala u igraonici s vršnjacima. Deca naših prijatelja starija su od nje, a većina njih još i nema potomke. Za nekoliko godina rođendani će sigurno biti drugačije koncipirani. Ovo je bio sjajan povod da na jednom mestu okupimo naše društvo i provedemo veče uz smeh i muziku.
Story: Šta vas je inspirisalo da ovako ukrasite prostor?
Biljana: Pozvala sam u pomoć prijateljicu Mariju koja se bavi dekoracijom. S obzirom na to da znam kako radi i da imamo sličan estetski senzibilitet, dogovorile smo se za pet minuta. Bilo mi je važno da prostor izgleda veselo i da deci bude zanimljivo.
Story: Pažljivo ste izabrali meni. Jeste li sami osmislili šta da servirate zvanicama ili ste poslušali savete profesionalaca?
Biljana: Proslava je bila koncipirana kao večera, uživanje u hrani, piću, stranoj muzici i druženju. Bilo nam je važno da jela budu ukusna, a znamo šta naši prijatelji vole, pa smo se time vodili.
Story: Niste želeli bend poput većine mladih parova?
Janko: Odabrali smo muziku koju nas dvoje privatno slušamo, a smatramo da je prikladna ovoj vrsti rođendana i proslave. Di-džej je bio odličan, uz podršku izvrsnog saksofoniste koji je atmosferu učinio posebnom.
Story: Šta ste svojoj mezimici poklonili za prvi rođendan?
Biljana: Na sam dan njenog rođenja, 17. januara, bili smo kod kuće s porodicom i rodbinom, a žurku smo priredili deset dana kasnije. Kupili smo joj knjige koje su primerene njenom uzrastu, a za svaki sledeći dobijaće takođe knjigu koju ćemo pažljivo birati.
Story: Čime se ona najradije igra?
Janko: Za sada praznim kutijama i flašama, mada voli da udara po dirkama klavira i sintisajzera, njišući se levo-desno, tako da pretpostavljam da će vrlo brzo krenuti u muzičku školu.
Story: Većina ljudi muči muku kada treba da izabere idealan dar za dete nekog svog prijatelja. Šta vi kao mlada majka savetujete kao najpraktičnije, a opet kreativno?
Biljana: Zavisi od uzrasta, ali uvek bih se opredelila za knjigu ili neku kreativnu igračku. Volim da personalizujem poklone, tako da to zavisi od deteta do deteta.
Story: Kako biste opisali Emili, kakva je ona?
Biljana: To je teško pitanje, jer trenutno ne možemo da budemo potpuno realni zbog toga što smo zaljubljeni u svoje dete i sve nam je kod nje najlepše, najdivnije i posebno. Ipak, uverena sam da će imati snažan karakter, intuicija joj je jako razvijena, vrlo je radoznala, uporna i veoma dobro zna šta želi, a šta ne.
Story: Na koga podseća likom, a na koga ponašanjem?
Biljana: Likom podseća na Janka. Sve je zanima, pomno prati svaki naš korak i razgovor, kao i ljudi oko nas. Vrlo je brza i aktivna pa zato planiramo uskoro da je upišemo na neki sport.
Story: Šta joj je najzanimljivije, s obzirom na to da je pre nekoliko meseci prohodala i da izgovara nekoliko reči?
Biljana: Izuzetno je aktivna, nema sekund mira, samo bi da hoda ili trči, veoma je brza i hitra.
Story: Šta će vam ostati najupečatljivije iz njene prve godine?
Janko: Mnogo toga, volimo da se igramo s njom, oduševljava nas svaka nova igra koju nauči i radujemo se tome kao da je postigla neko naučno otkriće. Prvi smeh, prvi koraci, prve reči... Sve su to stvari koje se zauvek pamte.
Story: Koliko je roditeljstvo zahtevno?
Janko: Svi roditelji znaju da je to najodgovorniji i najzahtevniji posao na svetu, ali isto tako i najlepši i najvažniji. Naročito sada kada je Emili prohodala i kada želi da trči, ali još nije potpuno stabilna, pa stalno pada. Vrlo brzo uči i upija sve što se zbiva u njenom vidokrugu, a odgovornost je na nama u kakvu će osobu izrasti.
Story: Jeste imali trenutaka kada ste mislili kako ne možete sve da izgurate?
Biljana: Jesam, ali zbog toga što sam se isuviše rano vratila poslu. To je greška koju sledeći put neću ponoviti. Međutim, zaista imamo veliku pomoć, pa se ne žalimo.
Story: Godina koja je za nama bila vam je s jedne strane divna zbog Emilinog dolaska na svet, ali s druge teška zbog Jankovih zdravstvenih problema. Kako ćete je zapamtiti?
Biljana: Kao najburniju i najtežu, ali s druge strane i najsrećniju. Život je napravio čudnu ravnotežu. U nekim momentima bili smo najsrećniji na svetu, a u drugim nismo mogli da se predamo tom osećanju do kraja zato što smo dane provodili u bolnici, bez dobrih prognoza.
Story: Zašto ste odabrali da ćerku nazovete Emili? Čija je bila presudna?
Biljana: Ja sam predlagala imena poput Lara, Klara, Aurora, ali Janko nije želeo da se tako zove, jer misli kako ne može da pravilno izgovori slovo R. Ipak, Emili joj najviše pristaje, milo je i nežno kao što je i ona.
Story: Kako se sećate prvih trenutaka provedenih s njom?
Biljana: Ah, bilo je predivno, tako nežna, krhka, tiha, ali svaki period ima svoje lepote. Najemotivniji trenutak u životu za mene bio je kada su mi je nakon porođaja doneli u sobu i kada smo ostale potpuno same.
Story: Koliko su se vaši životni prioriteti promenili?
Janko: Više vas ne dotiču stvari koje su vas ranije nervirale. Šta god da radite i kako god da postupate, mislite kako će to uticati na vaše dete. Shvatate svrhu života i bezuslovnu ljubav.
Story: Planirate li da u skorije vreme proširite porodicu?
Biljana: U skorije vreme ne, ali svakako da planiramo. Voleli bismo da imamo troje dece mada mnogi kažu da će nas pitati ponovo posle rađanja drugog. (Smeh)
Story: Kakvi su vam poslovni planovi, spremate li novu kolekciju?
Biljana: Pripremam prolećnu kolekciju i biće to nešto potpuno novo, ali ostajem dosledna svom stilu i modnom senzibilitetu.
Story: Dosta se u poslednje vreme polemiše na temu materijala s kojima domaći dizajneri rade. Gde ih vi nabavljate i koji su najprisutniji u vašim kreacijama?
Biljana: Nemam ništa protiv većine materijala, ali samo dok su cena i njihov kvalitet u pravilnoj srazmeri. Niko od nas nije svetski poznat brend da može na osnovu toga da postavlja cenu modela. Ona mora biti u skladu sa onim od čega je kreacija sačinjena. Od početka koristim prirodne i kvalitetne materijale koje donosim iz Italije, Njujorka i Londona. Radim sa svilom, čipkom, plišem, kašmirom, vunom, a odnedavno i kožom. Važan je i kroj, o kojem podjednako treba voditi računa kao i o izboru tkanine kako bi sve dobro i pravilno stajalo.
Story: Na poslednjoj reviji prikazali ste i nekoliko venčanica. Da li ćete više raditi na tom polju?
Biljana: Hoću, sigurno. Već sada radimo dosta haljina za venčanje namenjene mladama koje žele da izgledaju posebno, ali i da obuku tu kreaciju još koji put u životu. Naše devojke sve češće žele da im se iskroji unikatna haljina po meri od kvalitetnih materijala. Sve više odustaju od iznajmljivanja venčanica koje će morati da vrate i koje je pre njih nosilo mnogo devojaka. Žene su postale vrlo praktične.
Story: Janko, uželeli su vas se sportska javnost i publika. Kakva su vaša očekivanja za naredni period?
Janko: Ali ni približno koliko sam se ja uželeo tenisa. Prerano sam počeo da treniram posle druge operacije, što je samo odužilo moj povratak jer sam zbog toga na početku godine ponovo imao problema, kao i upalu pluća. Međutim, sada sve ide dobrim tokom, sporije nego što smo mislili, ali uveren sam da ću stići tamo kuda sam krenuo i da ću opravdati strpljenje svih ljudi koji čekaju da me ponovo vide na terenu.
Story: Kada su svi očekivali da se vratite, saopštili ste da ste dobili upalu pluća. Kako je do nje došlo?
Janko: Dugo nisam trenirao, pa sam krenuo jakim i brzim tempom, što mi je oslabilo imunitet.
Story: Koliko vam teško pada odvojenost od terena, ali i od porodice?
Janko: Teško je to opisati, tenis je moj život. Na sve te probleme, bio sam razdvojen i od porodice jer Biljana i Emili nisu mogle stalno da borave sa mnom u mestu gde sam na rehabilitaciji.
Story: Kažu da profesionalni sportisti najteže podnose mirovanje i nemogućnost kretanja. Na koji način ste vi izlazili na kraj s tim i da li ste imali psihičkih teškoća zbog toga?
Janko: Emili i Biljana spasle su me da ne potonem psihički. Veoma veliku snagu pronalazio sam u tome što sam postao otac. Najteže mi je palo mirovanje u krevetu nakon operacije i to što sam neko vreme morao da budem u invalidskim kolicima.
Story: Biljana je poslednjih godina uglavnom prisustvovala svakom vašem meču, koliku vi njoj podršku pružate kada je reč o njenom radu?
Janko: Biljana je već deset godina moja podrška, kao i ja njena, u svakom aspektu života. To je smisao svakog dobro braka i odnosa koji je ispunjen ljubavlju.
Story: Razumete li se u modu i da li vam Biljana pomaže pri izboru garderobe?
Janko: Dosta mi menja način oblačenja. Ja sam sportista i najviše volim da sam sportski obučen, ali pod njenim uticajem u poslednje vreme nosim košulju, odelo, cipele...
Story: Kako biste posle nekoliko godina braka opisali vaš zajednički život i svoju suprugu?
Janko: Biljana je deo mene, mi smo tim, veoma smo slični. Brak je nešto najbolje što mi se desilo. Nama je pre svega zabavno, volimo da se smejemo, da provodimo vreme kod kuće i uživamo u porodičnom životu. Biljana je odan, veliki prijatelj, vrlo je pažljiva i voli da brine o svima. Njena sestra Jovana i ja često se šalimo da je svima kao mama, a pre svega veoma je emotivna.
Story: A vi supruga?
Biljana: Janko je jedna čista duša, neko ko uvek zna da me nasmeje, ko u svakoj situaciji ima pravu reč za mene.
Story: Šta je ono što vas čini srećnim?
Janko: Porodica i tenis. Čini me radosnim kada vidim da su ljudi koje volim srećni i zdravi, i to je dovoljno. Sreća je u malim stvarima, u duševnom miru i spokoju.
Story: Delujete kao skladan par. Ima li u vašem odnosu trzavica? Oko čega se prepirete?
Biljana: U svakom odnosu ima razmirica, ali kod nas nikada nema velike svađe, grubih reči, povišenog tona. Uđemo u sukob i raspravu, naravno, ja sam osetljiva i perfekcionista, što uopšte nije laka kombinacija. Navikli smo od početka veze da imamo dobru komunikaciju, uvek jedno drugom kažemo šta nam smeta i šta nas muči, i dugim razgovorima rešimo situaciju. Odlično se poznajemo i razumemo, što olakšava naše sukobe.
Story: Ko se prvi povuče kada do njih dođe?
Biljana: Janko.
Story: Nedavno ste se preselili. Da li ste završili uređenje svog doma i ko je bio zadužen za nadzor radova?
Janko: Biljana je bila zadužena za uređenje prostora i nadzor radova, a na kraju i samu selidbu jer sam ja bio u Nemačkoj. Odlično je to uradila.
Story: Biljana, vaša sestra Jovana takođe se bavi modom. Jeste li zadovoljni kako se njena karijera razvija?
Biljana: Veoma sam ponosna na Jovanu, sve ide u dobrom pravcu, nadam se da ćemo jednog dana i zajedno raditi.
Story: Janko, za šta se opredelio vaš rođeni brat? Koliko ste vas dvojica bliski?
Janko: Izuzetno smo bliski, braća i sestre uvek su najbolji prijatelji. Brat Veljko je teniski trener i direktor našeg teniskog kluba na 11. aprilu koji zaista sjajno radi. Srce mi je puno kada odem tamo i vidim koliko dece uživa u tenisu, a imamo čak i takmičarski program.
Story: Ranije ste dosta putovali. Nedostaje li vam taj tempo i život u koferima?
Janko: Nedostaje mi teniski tempo života, putovanja, sportsko okruženje i ritam na koji sam navikao. Dnevna rutina ustajanja i treninga. Nadam se da će uskoro biti sve po starom, a uz našu Emili još lepše.
Razgovarala: Moni Marković
.jpg)
