Izvor: Politika, 16.Apr.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bensedin i kreditni zahtev
Nisam nimalo siguran da bi se gospođici Sereni Vilijams dopao naslov teksta gospođe Danice Popović „Crnče među naprednjacima” u kome se pored ostalog poziva i na proslavljenu teniserku. Ono što je međutim sasvim izvesno jeste da diskurs kojim se u svom poslednjem članku, objavljenom na stranicama našeg najstarijeg lista, koristila profesorka Popović (da potpuno zanemarimo lične stilske afinitete) neće doprineti upravo onome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za šta se u svom tekstu deklarativno zalaže – odgovornosti za javno izgovorenu ili napisanu reč i viši nivo političke, i uopšte, javne komunikacije.
Šuma uvreda na račun Srpske napredne stranke („baš tako – napredne” kako kaže gđa Popović) i njenog vođstva, kroz koju čitalac mora da prođe da bi došao do smisla onoga što je pisac hteo da kaže, sasvim obesmišljava ono što bi trebalo da bude glavna poruka teksta. Britko pero ekonomske nauke, u zemlji koja po zvaničnim statistikama svakoga sata beleži pedeset i pet otkaza, usmerilo je, u pravedničkom gnevu, oštricu kritike prema opoziciji. Odvažno, nema šta. Zar bi uopšte i moglo drugačije sada kada je skoro pa postignut dogovor između predsednika, potpredsednika vlade i ministarke finansija o tome da li je zemlja u (kako neodgovorni i zli jezici tvrde) ekonomskoj krizi .
Ima li uopšte, za jednog cenjenog ekonomistu, prečeg posla od budnog lova na greške opozicije sada, kad se zahvaljujući dinarskim kreditima sprema konačni proizvodni bum u Srbiji. Ko to kvari idilu kada praktično samo što nisu počele pripreme – za početak priprema za izgradnju nove deonice autoputa u dužini od više hiljada metara (za šta nam valja neodložno zajmiti novac pod kamatom, jer ipak, pripreme su to...), i na čijoj izgradnji će biti angažovane stotine hiljada ljudi.
Zašto, i u čije ime, nepotrebno zamarati građane banalnim stvarima kao što su prodaja Telekoma, stalni pad izvoza, proizvodnje, zaposlenosti... Da nije tako nazadna i „vašarska” verovatno bi i opozicija do sada naučila da to nije nešto što treba očekivati od jednog nezavisnog intelektualca, pa još profesora univerziteta. Da je prava, i zaista napredna kako tvrdi, dakako da bi i opozicija umesto što nemilosrdno pljuje i kritikuje, dala svoj aktivan doprinos planu opšteg prosperiteta sa po nekom inovativnom i konstruktivnom idejom. Na primer, da se građanima uz kutiju bensedina, umesto lekarskog recepta, daje zahtev za novi dinarski kredit.
To bi bio konstruktivan, i multidisciplinarni pristup! I čemu uopšte sav taj opori cinizam... No, izbor teme bez obzira na trenutak predstavlja svakako stvar ukusa i slobode gospođe Popović. Sporan je i neprihvatljiv samo vokabular kojim se ova profesorka univerziteta (baš tako – profesorka) koristi da bi omalovažila one za koje smatra da su takav tretman u javnosti zaslužili. Nisu ljudi tamnije puti jedini kojima tekst gospođe Popović nije smešan. Profesorka Popović duguje nam odgovor na pitanje ko je crnče u njenoj priči.
Da li je to ministar Dinkić koji je poslanika opozicije, igrom slučaja koleginicu gospođe Popović, nakon iznetih kritika nazvao džukelom? Ili je to gospodin Tomislav Nikolić koji je u ovom tekstu brutalno oklevetan kao rasista, lažnom tvrdnjom da je svojevremeno rekao da su „crnci majmuni” (što je dovoljan razlog da se onaj ko je ove tvrdnje izneo krivično goni). Možda je u pitanju i gospodin Aleksandar Vučić, koji se u tekstu (valjda šaljivo) kvalifikuje kao osoba koja bi potencijalno „za šaku dolara” pisala govore Nataši Mićić.
Kakva god da je bila namera pisaca spornih redova žrtva uvrede u ovom tekstu jesu svi građani. U danima u kojima oštre reči pljušte sa svih strana, umerenost i pristojnost morala bi biti svakodobna lozinka onih kojima je posao obrazovanje drugih, mlađih.
Moguće je pak da i mi previše očekujemo, i šta uopšte ima veze što se gospođa Popović, poput onih koje prezire, malo opustila?
član Pravnog saveta Srpske napredne stranke
Marko Đurić
[objavljeno: 16/04/2010]
