Izvor: S media, 22.Jun.2010, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene na fudbalizovanoj planeti
Ako se zna da je 67% srpskih muškaraca godišnji odmor i slobodne dane rezervisalo za Svetsko prvenstvo, i ako istraživanja dokazuju da jači pol u vreme velikih takmičenja uglavnom razgovara o fudbalu, šta rade dame tokom fudbalskih dana? Ako muški već uzimaju odmore i bolovanja, da li to znači da veći i teži teret kućnih poslova pada na žene? I šta rade one koje u kući imaju samo jedan televizor? Ako već ne mogu da je pobede - da li se priklanjaju fudbalskoj okupaciji ili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << joj pak i u 21. veku nepokorno objavljuju rat?
„Ljubavi, moraćeš sebi da nađeš zanimaciju do 11. jula“, mantra je koja je sa nebrojenih muških usana obišla fudbalizovanu planetu. I dok neke zanimaciju nisu ni tražile, jer sve je više žena koje prate fudbal, one koje su je ipak našle nisu baš tako očajne, kako se misli. Priča o njima i Svetskom prvenstvu možda najbolje govori o životnim stilovima savremenih žena.
Šta žene rade u vreme Mondijala dok muškarci gledaju fudbal?
Neki od ženskih odgovora ovih fudbalskih dana glase ovako:
„Sede u kafiću, pričaju i uživaju“.
„ Čuvaju decu i ako ugrabe vreme bave se sobom“.
„Čitaju knjige“.
„Gledaju fudbal s muškarcima“
„Idu na kurs grčkog“.
„Izlaze sa drugaricama“.
„Idu u šoping“.
„Vode decu u bioskop“.
"Vode decu na Adu".
„Malo gledaju fudbal, malo pobegnu od kuće“.
“Moj dečko ne gleda fudbal pa mu smeta što ja to radim“.
Trend sve većeg interesovanja žena za fudbal psiholozi vide kao ženski način da više vremena provedu sa svojim partnerom.
„To je jedna od aktivnosti koju bi žene provele zajedno sa svojim partnerom. Ovo Svetsko prvenstvo će dugo da potraje i ako se i jedni i drugi potuno isključe - imaju prilike da manje budu zajedno. To vidim kao jedan vid pridruživanja, uključivanja u zajedničke partnerske aktivnosti“, kaže psiholog Vera Despotović.
Ide li tome u prilog npr. i podatak da je prodaja kondoma u Južnoj Koreji povećana za pet puta posle velike pobede te reprezentacije nad Grčkom (2:0) u 1. kolu Svetskog prvenstva? A da li će učešće i igra naše reprezentacije na Mondijalu podići raspoloženje, nacionalni ponos i samopouzdanje, pa i natalitet sledećeg proleća, ostaje da vidimo? Suma sumarum, postoji veza između fudbala i testosterona. Da li preko piva ili ne? Tek samo Muškarci znaju zašto, je l' te?
Kulturolozi pak, sve veći broj žena zainteresovanih za fudbal, vide kao posledicu mas medija - od kako je fudbal sa stadiona putem tv-a postao masovna zabava, tj.spektakl- bez razlike ga konzumiraju i muškarci i žene.
Divna Vuksanović, filosof medija objašnjava: „Nekada je ritual vezivan za fudbalske utakmice imao veze sa odlaskom na stadione i navijanje uživo - specifičnu vrstu druženja muškog dela populacije. Ali kako je i fudbal i sport, i to vrhunski sport u poslednje vreme, postao masovna zabava koja se prenosi putem tv-a i masovnih medija, s obzirom da nema alternativnih programa za ove druge vrste potrošača/potrošačica u to vreme, čini mi se da onda i žene prilaze takvim sadržajima, kao i svaki drugi potrošači medijskog vremena. Dakle, ako vi imate tako strukturisan program da u udarnim terminima idu uglavnom utakmice sa Svetskog prvenstva, a između komentari i sve je u znaku fudbala - onda pretpostavljam da i žene koje u svoje slobodno vreme troše medijske sadržaje nemaju mnogo mogućnosti i ideja kako bi ih kompenzovale. Dakle, žene takođe počinju da prate fudbal, odnosno spektakl kao neku vrstu masovne zabave, i tu po mom osećaju nema bitne razlike s obzirom na to da uglavnom ne idu na stadione“, sigurna je Divna Vuksanović.
Žene koje se fudbalu ipak nisu priklonile imaju itekako debele razloge.
U brojnu kategoriju mrziteljica fudbala regrutuju se sve one koje na pitanje: Da li osećate mentalno neverstvo svog partnera zbog fudbala? manje ili više odgovaraju ovako:
“Svakako, i mentalno i emotivno. Mogao bi malo više da bude sa mnom, toliko se valjda istroši u fudbalu da mene zapostavlja“.
Često na tom tragu čujemo izjave tipa: „čuvam decu da ne smetaju“, a one radikalnije i odvažnije imaju keca u rukavu: „Bojkotujem sve kućne poslove dok traje Svetsko prvenstvo“.
Što je nekada bilo potpuno nezamislivo, seća se stogodišnja Beograđanka. Dok i danas sama gleda fudbal, u prošlom veku bila je to isključivo muška ezoterija.
„Žene nekada nisu toliko gledale tv. Imale su kuću, decu, nije bilo kao sada. Jednostavno - žena je radila sve. Nije bilo kao sada ni mašina, ni tehničke opreme." kaže Antonija Nikolić, najstarija Zvezdarka, koja je nedavno napunila sto jednu godinu!
Vera Despotović, psiholog, ovakvu diskrepanciju na ravni nekad i sad i zašto se sada žene samoorganizuju i možda i one gledaju fudbal nezavisno od svojih partnera objašnjava trendom ženske emancipacije:
„Čini mi se da su žene u poslednje vreme počele da kopiraju neke muške načine - i organizovanja, i postizanja uspeha, reagovanja u nekim situacijama, neke aktivnije i borbenije... Kao da misle da će ti borbeniji načini biti više priznati, da će dati bolje rezultate, pa se onda samoorganizuju na načine za koje bi pre rekli da su – muški.
To samoorganizovanje žena i njihovo uključivanje u neke aktivnosti koje su nam do skoro bile i nepoznate, možemo da povežemo sa trendom emancipacije žena. S obzirom da su žene danas samoostvarenije, nezavisnije onda nisu primarno upućene samo na partnerski odnos. Ranije je to više bio trend da budu pratioci partnera i da učestvuju u nekim zajedničkim aktivnostima. Često smo ranije imali prilike da čujemo: “Muž zna sam da se organizuje, ode na fudbal, sa prijateljima, a ja sam uglavnom kod kuće sama... E sada žene možda po uzoru na njihovu samoorganizovanost, s obzirom da su danas dosta nezavisnije i sigurnije tragaju za nekim načinima kako će i one same sebi isplanirati vreme, i isto tako uživati sa prijateljicama, koleginicama u aktivnostima koje njima odgovaraju“, objašnjava psiholog.
Tome im u pomoć skače prava industrija slobodnog vremena: „Ako ne gledaš fudbal, dođi sa drugaricom u bioskop“ festival romantičnih filmova u Sava Centru, Pozorište na Terazijama tokom Svetskog prvenstva ulaznicama u pola cene ženama pomaže očuvanju mira u kući i poručuje pripadnicama lepšeg pola da, umesto kupovine novog televizora ili otimanja oko daljinskog upravljača sa muškim ukućanima tokom Mundijala dođu u pozorište, a tržni centri napaćene žeske organizme opasno ugrožene fudbalskom groznicom leče svojim deliričnim šoping svetkovinama.
„Sport i zabava u ovom slučaju idu ujedno, jer je reč o jednoj industriji slobodnog vremena“, napominje filosof medija Divna Vuksanović. Tu možemo da se vratimo u šezdesete godine dvadesetog veka - situacionosti su kritikovali slobodno vreme kao porobljeno vreme u kome nemamo mnogo izbora. Zapravo - mi trošimo zabavu, bilo da je reč o sportu, modi, onome čemu se priklanjaju muškarci, odnosno žene. Dakle, u tom konglomeratu nazvanom industrija zabave vrhunski sport, naročito Svetska prvenstva, olimpijade itd, tradicionalno je rezervisan za muški rod, a ostali vidovi zabave – npr .zadovoljavanje kulturnih potreba su sažete u nešto što u slobodno vreme troše žene. Dakle, došlo je do specijalizacije, podele rada na muško - ženske modele potrošnje: muškarci troše uglavnom sportove, a žene ono što je prikladno za njihovu potrošnju, što će reći da svoje slobodno, odnosno porobljeno vreme realizuju kroz šoping u tržnim centrima, zatim u bioskopima, pozorištima... Čujem da su ovo Svetsko prvenstvo žene iskoristile da čitaju i da se knjige mnogo više kupuju ovih dana. Pitam se kakvo je to čitanje knjiga kao kompenzacija za odsustvo partnera? U svakom slučaju, industrija zabave pokazuje svoju adaptibilnu crtu i onoliko koliko ima životnih stilova, muških odnosno ženskih- toliko se ona prilagođava potrebama korisnika i za svakoga će pronaći ponešto.
Verovatno će cene sladoleda u nekim ugostiteljskim objektima biti snižene za žene koje vode decu na sladoled u vreme Mondijala. Ova pretpostavka deluje šaljivo, ali sa stanovišta tržišnih odnosa - to je realnost.
Dakle, svuda će se ugraditi neki popust za onaj deo populacije koja nije zarobljen tv ekranom, bilo da je ona u kući ili u nekom kafiću na otvorenom uz video zid. Dakle, reč je o tome da će se pronaći modus potrošnje i za ženu u takvim okolnostima, tj. ostatak porodice - ženu, dete, pa i širu familiju, a da ne spada u muškarce potrošače koji uz prenose fudbalskih utakmica troše ogromne količine piva, duvana, psovki, družeći se sa svbojim istomišljenicima, uglavnom istog roda“.
Bilo kako bilo, da li zato što su sebi našle zanimaciju, dobrano naplaćuju muškarcima Svetsko prvenstvo( Britanci će npr.potrošiti u proseku po 20 ili više funti samo na buket cveća kojim će pokušati da se iskupe za svoje mentalno i emotivno odsustvo tokom Mondijala, beleže engleske cvećare nazapamćeni broj narudžbina. A šta je tek sa poklonima i kreditnim karticama koje će do 11. jula, pa i kasnije, biti u diplomatskoj misiji očuvanja mira u kući?) ili pak zato što jednostavno i one same prate fudbal - tek žene više nisu tako dramatično očajne i usamljene za vreme "najmuškijeg od svih događaja" na planeti, kao što se misli/lo?
„Meni pada na pamet da je i sreća postala industrijski proizvod“, kaže Divna Vuksanović. Taj isti industrijski proizvod na različite načine usrećuje muški odnosno ženski rod. Dakle, ukoliko je muškarac danas srećan u muškom društvu gledajući fudbal, a žena je srećna dok čavrlja sa prijateljicom, u šopingu, bioskopu i rasterećuje se od svakodnevnih obaveza- onda možemo da kažemo da su na delu dva koncepta sreće koji više nisu konkurentni jedan drugom, jer- zašto bi sreća muškarca podrazumevala nesrećnu ženu koja sedi ili stoji pored sudopere, baca pikavce dok se usrećuju muškarci gledajući fudbal. Dakle, ovde i ona ima pravo i to je neki vid lažne emancipacije, da i ona ima pravo na svoj komadić sreće, tj.ima mogućnost da svoje slobodno vreme od partnerskih odnosa ili spremanja kuće i svega ostalog što uz to ide provede onako kako ona želi, a industrija zabave je tu da ponudi najraznovrsniji spektar mogućnosti potrošnje njenog slobodnog vremena i eventualnog usrećivanja“, napominje filosof medija.
Industrijski proizvod ili ne, o našem slobodnom ili porobljenom vremenu koje provodimo ili pak trošimo, o totalitarizmu tržišnih odnosa koji su se upleli i u one najintimnije, svakako treba razmišljati... Ali ima nečega u zelenom ekranu i dvadeset dvoje ljudi koji trče za loptom...
Izvor: S media; Smiljana Popov
