Izvor: Politika, 07.Sep.2013, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uigran tim protiv neuigranog
Hrvati imaju standardan tim i sistem igre, a mi samo želju
Našim fudbalerima, u suštini, nema šta da se zameri. Ono što su mogli oni su pružili. Borili su se od početka do kraja da pobede, nisu pali posle primljenog gola...
Problem je što su protiv sebe imali vrlo uigran tim. Hrvatima je i bod bio dovoljan da ostanu u trci za odlazak na Svetsko prvenstvo i to su i postigli. Igrali su zatvorenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali su imali trojicu napadača (Mandžukić, Eduardo i Olić) zbog kojih je naša odbrana morala stalno da ima otvorene četvore oči.
Hrvati su imali jednu jedinu šansu i iskoristili su je. To je potvrda koliko su zreo tim.
A način kako su postigli taj gol je za nauk. Srna je pročitao da će Đuričić mlako da doda Markoviću. To je bilo na hrvatskoj polovini, blizu centra, a iskusni hrvatski kapiten je sa tog mesta stvorio idealnu šansu svom centarforu.
Presekao je našu akciju i oštro poslao loptu u brisani prostor pred našim šesnaestercem ka kome je hitao Mandžukić. Usledio je prijem lopte u punom trku, ulazak u kazneni prostor, pogled da se vidi gde je golman i plasiranje lopte u mrežu. Sve je izvedeno bez suvišnog poteza, pravovremeno i s jasnom namerom.
U našoj igri je bila uočljiva neuigranost. Iz igre gotovo da nismo ozbiljnije zapretili. Hrvatski golman je na najvećim mukama bio posle kornera ili ubacivanja iz slobodnih udaraca. Mogli smo i tako da dođemo do pobede, ali bi to prikrilo naš osnovni nedostatak.
Nije u pitanju mladost naših igrača, nego što već godinama nemamo koncepciju igre, koja bi se vremenom usavršavala. Nemamo standardni tim, pa ni igrače koji zbog toga imaju samopouzdanje, a ni sistem igre u kome nov igrač ne bi lutao.
Zbog neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo verovatno ćemo da promenimo selektora i onda će novi, kao i svi njegovi prethodnici, da počne sve ispočetka. Hrvati su promenili selektora, ali su sačuvani i igrači i igra.
Sudija se nije proslavio, ali o njemu ne bi trebalo ni da razmišljamo. Bilo bi to ne samo gubljenje vremena, nego i skretanje s glavne stvari.
Treba da vidimo šta možemo da popravimo kod sebe, a da suđenje i protivnikovu igru, čak i ako nam se ne sviđaju, ostavimo po strani, jer su to stvari na koje ne možemo da utičemo.
I. Cvetković
objavljeno: 08.09.2013.
