Izvor: Deutsche Welle, 19.Jun.2018, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrole na svakom koraku
Rusija je obećala da će Svetsko prvenstvo u fudbalu da bude bezbedno. Da bi se to postiglo, uvedene su stroge kontrole i opsežne mere obezbeđenja. Prvi incident je već zabeležen – pa onda demantovan.
Bio je to trenutak kada se mnogima sledila krv u žilama: jedan taksista se u subotu (16.6.) svojim autom nedaleko Crvenog trga zaleteo u masu pešaka koja je stajala uz ulicu. Povređeno je sedmoro ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << među njima i jedan navijač iz Meksika. Neposredno nakon toga stigla je vest da je vozač iz Kirgistana – srednjoazijske zemlje s većinskim muslimanskim stanovništvom. Mnogi u Rusiji odmah su pomislili da je reč o terorističkom napadu.
Neposredno posle toga ipak je došao demanti: moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin izjavio je da je vozač jednostavno izgubio kontrolu nad vozilom. Poruka je jasna: terorističkog napada nije bilo. Kasnije se saznalo i za neke nove detalje: vozač taksija zamenio je papučicu gasa sa kočnicom, bio je premoren. „Veoma mi je žao“, izjavio je vozač, „samo sam hteo da odem kući da spavam“. Prema navodima ruskih agencija, sud bi uskoro trebalo da odluči kako će taj postupak dalje teći.
Upozorenja na opasnost napada
Taj incident međutim pokazuje u kojoj je meri prisutan strah – među organizatorima, političarima ali i među žiteljima glavnog grada Rusije. Dodatnu zabrinutost izazvalo je saopštenje američkih službi koje su upozorile da postoji opasnost od terorističkih napada tokom Svetskog prvenstva. Prema tvrdnjama Amerikanaca, teroristi planiraju napade u Rusiji – u blizini turističkih ciljeva, u sredstvima javnog prevoza, odnosno svuda gde se okuplja veći broj ljudi istovremeno.
Nakon incidenta s taksijem, policija je blokirala ulicu
Početkom aprila prošle godine, jedan atentator-samoubica ubio je u metrou u Sankt Peterburgu 14 ljudi. Procenjuje se da se u redovima takozvane „Islamske države“ (IS) ili u drugim islamističkim grupama u Siriji i drugim zemljama Bliskog istoka, bori oko 9.000 ljudi s ruskim državljanstvom. Mnogi od njih poreklom su iz regiona severnog Kavkaza. Šta ako su se neki od njih vratili u Rusiju kako bi tokom Svetskog prvenstva tu izveli napad? Ruske vlasti su te opasnosti itekako svesne.
Slavlje navijača
Navijači za to vreme u centru Moskve slave, kao da se ništa ne događa. Posebno je bučno u ulici Nikoljskaja u centru, širokoj pešačkoj zoni koja vodi od sedišta tajne službe u Lubjanki, do Crvenog trga. Od podnevnih sati, pa sve do duboko u noć, navijači iz čitavog sveta tu plešu, pevaju i razdragano mašu zastavama.
Posebno su bučni navijači Argentine. Razočaravajući rezultat u utakmici s Islandom (1:1) njihovo raspoloženje nije narušio. Baš nasuprot. Bratimili su se sa Skandinavcima i svi zajedno pjevali „Spasiba Rasija“, na što su im ruski navijači delili flaše s votkom.
Svuda s pasošem
Policajci u uniformama drže se po strani, ali su vidljivo prisutni u gornjem delu pešačke zone. Uz njih, priča se, tu je i priličan broj policajaca u civilu. Svuda su postavljene kamere, na hiljade njih, a u pozadini su računari opremljeni specijalnim programima za prepoznavanje lica i identiteta.
Navijači nastavili slavlje kao da se ništa i nije dogodilo
Oko moskovskih stadiona Lužniki i Spartak formirane su posebne zone obezbeđenja. Saobraćaj regulišu policija i brojne novopostavljene ograde. Stanari zgrada u blizini imaju posebne dozvole kako bi mogli da dođu do svojih stanova. Supermarketi, kiosci i prodavnice pića, pre i tokom utakmica ne smeju da prodaju alkohol.
Kada se radi o navijačima koji izazivaju nered ili napadaju protivničke navijače, ruska policija ne zna za šalu. Moskva želi pošto-poto da spreči masovne tučne fudbalskih huligana – kao što je to bio slučaj u Francuskoj tokom Evropskog prvenstva. Ruske vlasti su se za to pripremile, vrlo rano su uspostavile kontakt i saradnju sa svojim kolegama iz drugih zemalja. Tako navijačima, koji su poznati po svom nasilnom ponašanju, nisu izdate vize za ulazak u Rusiju. Strani gosti uvek sa sobom moraju da imaju pasoš – onaj ko ga zaboravi u hotelskoj sobi, taj ima problem. Policija nema nimalo razumevanja. A na stadione navijači mogu da uđu samo nakon što pokažu svoj identifikacioni navijački broj i samo sa ulaznicom važećom za taj dan.
Nemci impresionirani
Ulicama gradova u kojima se održavaju utakmice patrolira veliki broj policajaca, vojnika, pripadnika posebnih jedinica i nacionalne garde, kao i tzv. Kozaci. Pred stadionima, u zonama rezervisanima za navijače, kao i u ulazima u stanice metroa, postavljeni su kontrolni punktovi. Rančevi i tašne proveravaju se kao na aerodromima, svaka torba u kojoj se nalazi foto-aparat ili kamera otvara se i posebno proverava. Uzduž ulica i puteva koji vode do stadiona, policijske kontrole izvlače pojedina vozila u stranu i proveravaju prtljažnike. Takođe se proverava unutrašnjost kamiona.
Izuzetno velike mere obezbeđenja tokom Svetskog prvenstva u fudbalu
O tome koliko je ljudi angažovano u obezbeđenju na Svetskom prvenstvu u fudbalu ne postoje zvanični podaci. Prema navodima stručnjaka, reč je o više od 100.000 policajaca, vojnika i pripadnika obezbeđenja, kao i oko 20.000 volontera.
Uz to, tu su i hiljade stručnjaka koji, skriveno od očiju javnosti rade i dan i noć. Mnogi od njih prečešljavaju društvene mreže kako bi na vreme saznali da li se nešto sprema. Telefoni na koje građani mogu da jave ako nešto sumnjivo primete, otvoreni su 24 sata na dan.
U Rusiji su i nemački stručnjaci za bezbednost. Oni usko sarađuju sa ruskim kolegama. Svoja imena u razgovoru s novinarima ne žele da otkriju, ali svi odreda impresionirani su merama obezbeđenja ruskih službi. Prema njihovom mišljenju, Rusi čine sve što je u njihovoj moći kako bi obezbedili bezbednost na utakmicama tokom čitavog Svetskog prvenstva.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Sa oko 10,4 miliona stanovnika, Moskva je najveći grad Evrope. Najpoznatija građevina je Kremlj, gde se nalazi sedište predsednika Vladimira Putina. Na teritoriji metropole nalazi se više od 600 crkava. Moskvu se zato često naziva „trećim Rimom“ (nakon pravog Rima i Konstantipolja/Carigrada). Moskva je jedini grad domaćin sa dva stadiona.
Svi učesnici Svetskog prvenstva želeli bi ovde da nastupe, i to po mogućnosti 15. jula, u finalnoj utakmici. Stadion je napravljen davne 1956. i bio je glavno poprište Letnjih olimpijskih igara 1980. Za Svetsko prvenstvo u fudbalu je renoviran i proširen, i sada tu ima mesta za 81.000 posetilaca. Ruska reprezentacija tu će otvoriti turnir 14. juna utakmicom protiv Saudijske Arabije.
Otkritije arena otvorena je 2014. To je novi stadion moskovskog Spartaka. Verovatno najpoznatiji ruski klub godinama je čekao da dobije svoj stadion. Na Kupu konfederacija tu je odigran susret za treće mesto. Na Svetskom prvenstvu tu se igraju četiri utakmice po grupama i jedna u osmini finala. Kapacitet je 45.000 gledalaca.
„Najlepši grad na kugli zemaljskoj“ – tako je o zapadnoruskoj metropoli govorio nobelovac Josif Brodski. Grad na Nevi zaista zaslužuje da se poseti. Čuveni car Petar Veliki osnovao je Sankt Peterburg u 18. stoleću kao „kapiju Zapada“. Tada je na brzinu izgradio veliki broj velelepnih palata i raskošnih dvoraca.
Novi stadion Zenita izgrađen je tačno na onom mestu na kojem se nalazio i stari stadion tog kluba. Mesta ima za 68.000 gledalaca. Tokom gradnje troškovi su stalno rasli i na kraju su iznosili 930 miliona evra. Nemačka reprezentacija ima lepe uspomene na taj stadion – oni su tu 2. jula 2017. osvojili Kup konfederacija.
Zaštitni znak najistočnijega grada domaćina Svetskog prvenstva je ovaj hram, poznat i kao „Hram na krvi“. Izgrađena je 2002. godine na mestu na kojem je 1918, godinu dana nakon Oktobarske revolucije, pogubljena carska porodica.
Stadion u Jekaterinburgu do sada bio suviše malog kapaciteta i nije ispunjavao uslove koje je FIFA postavila pred domaćine turnira. Rusi su jednostavno povećali kapacitet na 35.000 ljudi izgradnjom dodatne tribine na kojoj ima mesta za 12.000 posetilaca. Nakon turnira tribina će biti uklonjena. Na ovom stadioni inače nastupa drugoligaš FK Ural.
Arena u Rostovu podignuta je za potrebe Svetskog prvenstva 2018. Tu nastupa FK Rostov, ruski prvoligaš. Tokom građevinskih radova u tlu je pronađeno više neeksplodiranih bombi iz Drugog svetskog rata. U areni kapaciteta 45.000 gledalaca igraju se četiri utakmice u grupnoj fazi takmičenja i jedan meč osmine finala.
U glavnom gradu republike Tatarstan žive pripadnici raznih kultura i religija – mirno i zajedno. Džamije muslimanskih Tatara pored pravoslavnih crkava Slovena-hrišćana. Višestruki prvak Rubin najvažniji je sportski klub u gradu na Volgi.
Kamen-temeljac za ovaj stadion položio je lično Vladimir Putin u vreme kada je bio premijer Rusije. U Areni kapacitet 41.585 mesta, nastupa Rubin, fudbalski klub koji je proteklih godina u više navrata osvajao titulu prvaka Rusije.
Nad Volgogradom, gradom koji je stekao tužnu slavu pod svojim bivšim imenom Staljingrad, bdi statua „Majka otadžbina zove!“ Ona podseća na pobjedu Crvene armije nad nemačkim Vermahtom u Drugom svetskom ratu.
Ova arena jedan je od devet stadiona koji su kompletno izgrađeni za potrebe Svetskog prvenstva. Stadion ima kapacitet 45.000 gledalaca. Gradi ga se na poluostrvu, na mestu na kome se reka Oka uliva u Volgu. Tokom turnira, tu će se igrati utakmice u grupnoj fazi takmičenja, jedan meč osmine i jedan četvrtfinala.
Kalinjinigrad je najzapadniji grad domaćin Svetskog prvenstva 2018. Tokom turnira na tom stadionu će biti mesta za nešto više od 35.000 posetilaca, a nakon Prvenstva kapacitet će biti smanjen na 25.000. Razlog: lokalni klub FK Baltik ne može da napuni tribine jer „rotira“ između druge i treće lige.
Zaštitni znak grada je Katedralni hram Svetog Teodora Ušakova. Izgrađena u tradicionalnom stilu pravoslavnih crkava, ali je stara samo 13 godina. Stari hram srušen j 1930, a izgradnja novog otpočela je 2004. U njoj ima mesta za 3.000 vernika.
Arena u Saransku ima kapacitet od 44.000 mesta. Projektovao ju je nemački arhitekta Tim Hupe. Nakon Svetskog prvenstva u fudbalu njen kapacitet će biti smanjen na 28.000 mesta i ubuduće bi tu trebalo da nastupa lokalni klub Mordovija koji se trenutno takmiči u trećoj ruskoj ligi.
Ovaj stadion u Samari izvorno je bio planiran na jednom ostrvu na reci Volgi, ali nije bilo mosta. Zato je građevina „premeštena“ i, uprkos protestima lokalno stanovništva, nezaustavljivo je napredovala, poprimajući sve veće dimenzije – s izvorno planiranih 27 hektar na čak 930 hektara. U Areni bi trebalo da bude mesta za 44.000 gledalaca.
Soči, grad sa suptropskom klimom, postao je poznat širom sveta 2014. – kao domaćin Zimske olimpijade. Kritičari su se tada žalili na previsoke troškove spektakla na obali Crnog mora. Ulicama Sočija jednom godišnje voze se i trke Formule 1. Soči godišnje poseti oko četiri miliona turista, a tu često boravi i ruski predsednik Vladimir Putin.
Stadion kapaciteta 41.220 mesta izgrađen je za potrebe Olimpijade 2014. Ima krov i može da se pretvori i u dvoranu. Međutim, s obzirom na to da FIFA propisuje da stadioni na Svetskom prvenstvu moraju da budu otvoreni, jedan deo konstrukcije je uklonjen. Osim utakmica tokom grupne faze takmičenja, tu se igra i osmina finala, kao i jedna četvrtfinalna utakmica.
Autor: Andreas Šten-Cimons
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo
.jpg)
