Izvor: Vesti-online.com, 02.Okt.2015, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljadu dana do Mondijala

Odbrojavanje je počelo. Do početka Svetskog šampionata u fudbalu ostalo je manje od 1.000 dana. Domaćin Rusija uveliko se sprema za ovaj veliki događaj. Ovo je prvi put da se Mondijal održava u Rusiji (uključujući i Sovjetski Savez) i prvi put u istoriji da se SP istovremeno održava na dva kontinenta - u Evropi i Aziji. Utakmice će se igrati na čak 12 stadiona, u 11 gradova: Moskvi, Sankt Peterburgu, Kaliljingradu, Nižnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Novgorodu, Jekaterinburgu, Saransku, Kazanju, Rostovu na Donu, Vologradu, Samari i Sočiju.

Šampionat startuje 14. juna 2018. godine na stadionu Lužniki u Moskvi, a finalna utakmica će se odigrati na istom mestu mesec dana kasnije - 15. jula. Rusija će ugostiti 32 reprezentacije. Odigraće se ukupno 64 utakmice, koje će uživo, s tribina, moći da prati više od 600.000 navijača.

Lužniki je najveći stadion u Rusiji, star skoro 60 godina. Pre dve godine je zatvoren zbog rekonstrukcije, a kako je najavljeno, kapacitet stadiona biće uvećan i imaće 81.000 mesta. Radi se na izgradnji specijalne nadstrešnice na krovu arene, postavljaju se nova vrata, a takođe se menja ugao tribina. U uglovima stadiona biće postavljena dva velika ekrana, a poznato je i da će tribine biti bordo boje sa zlatnim detaljima. Najvažnija odluka pri rekonstrukciji jeste da stadion zadrži svoj izvorni izgled. Specijalno za ovu priliku biće izgrađeno sedam novih stadiona i 10 terena za treninge, dok se ostali stadioni i tereni već uveliko rekonstruišu.

Organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu koštaće Rusiju 636 milijardi rubalja, što je oko 9,6 milijardi dolara. To je skoro tri puta više nego što je koštala organizacija Olimpijskih igara u Sočiju, ali znatno manje nego što je Brazil uložio u fudbalski šampionat 2014. godine. Brazilci su tada potrošili 12 milijardi dolara, a njihovoj ekonomiji se, zahvaljujući turistima, vratilo 7,2 milijarde. Zemlja je, međutim, dobila novi stadion i skoro milion radnih mesta. Poznato je da šampionati povoljno utiču na ekonomiju zemlje-domaćina. I u Nemačkoj 2006. i Južnoafričkoj Republici 2010. posle Mondijala zabeležen je rast BDP-a.

Organizatori SP u Rusiji posebnu pažnju posvećuju navijačima, omogućavajući im brojne olakšice, privilegije i udobnosti. Tako će kupljena karta za utakmicu imati funkciju vize za navijače koji dolaze iz zemalja koje imaju vizni režim s Rusijom. Građanima Srbije za turistički boravak do 30 dana nisu potrebne vize. Takođe, za navijače je planiran organizovan i besplatan prevoz do stadiona, a radiće i fan-zone, gde će preko video-bimova moći da se prate utakmice. Takva mesta pojaviće se u mnogim gradovima zemlje - od zapadnih granica Rusije do Sibira i Daljnjeg Istoka.

Sjedinjene Države i Velika Britanija su pokušale da fudbal pretvore u politički instrument. Kada je pre nekoliko meseci izbio korupcioni skandal u FIFA, nekoliko američkih senatora zatražilo je da se Rusiji oduzme pravo na organizaciju SP u fudbalu, a Britanci su izrazili spremnost da bojkotuju šampionat. I ukrajinski predsednik Petro Porošenko je iz sveg glasa pozivao na bojkot. Dobio je podršku dela britanskih i holandskih političara, ali i jasnu poruku predsednika FIFA Sepa Blatera da "od tog posla nema ništa". Rusi kažu da je SP u fudbalu prilika da svetu pokažu svoju otvorenost, gostoprimljivost i pouzdanost.

Rusija je velika zemlja i ima više od 140 miliona stanovnika. Više od polovine njih navija ili prati fudbal. Šampionat 2018. objediniće 190 različitih narodnosti koje žive u Rusiji i oko 2.000, koji žive u celom svetu. Sat u centru Moskve, na Trgu Manjež, pušten je u rad ovog meseca tokom svečanosti "Hiljadu dana do svetskog šampionata u fudbalu 2018. u Rusiji". On već odbrojava vreme do početka Mondijala. Svi nestrpljivo iščekuju.

A prve stranice istorije SP u fudbalu napisane su pre 85 godina u Urugvaju. To je bilo jedino prvenstvo u istoriji za koje nisu bile potrebne kvalifikacije. Odluka o održavanju prvog svetskog šampionata doneta je 26. maja 1928. godine, na kongresu FIFA u Amsterdamu. Godinu dana kasnije, u Barseloni, odlučeno je da se organizacija turnira poveri tadašnjem dvostrukom olimpijskom šampionu, Urugvaju, koji je ujedno trebalo da proslavi jedan vek postojanja nezavisne države.

Na prvom šampionatu takmičilo se samo 13 selekcija, od kojih su četiri bile iz Evrope, a devet iz Južne i Severne Amerike. Većina ekipa iz Evrope odbila je da učestvuje zbog udaljenosti i velikih troškova prevoza.

Evropljani - Jugosloveni, Belgijanci, Francuzi i Rumuni do dalekog Urugvaja stigli su brodom. Francuski fudbaler Lisjen Loran, strelac prvog pogotka na svetskim prvenstvima, opisao je svoje doživljaje s puta:

- Petnaest dana bili smo na brodu Konte Verde. Ukrcali smo se u Vilafranšu (Azurna obala). Osnovne fizičke vežbe i vežbe s loptom izvodili smo na palubi. Trener nijednom nije progovorio o taktici - ispričao je tada Loran.

Sve utakmice igrale su se u glavnom gradu Urugvaja, Montevideu. Jugoslovenska reprezentacija bila je sastavljena od igrača iz beogradskih klubova zbog toga što je fudbalski podsavez Zagreba zabranio hrvatskim fudbalerima da putuju u Montevideo i naredio da istupe iz selekcije. Odluku Srba da idu na šampionat zagrebačka štampa ocenila je kao tragičnu grešku i predskazivala je da će jugoslovenski reprezentativci tamo gladovati i loše proći. Međutim, prevarili su se.

Kraljevina Jugoslavija osvojila je treće mesto na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, što je i najveći uspeh jugoslovenskog (i srpskog) fudbala (ako izuzmemo mladu reprezentaciju Srbije, koja je prvak sveta) i bila je najbolje plasirani predstavnik Evrope.

Jugoslavija je igrala u grupi sa Brazilom i Bolivijom, a odigrala je ukupno tri utakmice. Strelac prvog gola na prvom SP u dresu Jugoslavije postigao je Aleksandar Tirnanić u 21 minutu igre, a čuveni Tirke je samo dan kasnije proslavio 19 rođendan. Ovaj šampionat ostaće upamćen po mnogo čemu. Pamtiće se po Urugvajcu Hektoru Kastru koji je imao samo jednu ruku, a bio je nezamenjiv član reprezentacije i strelac jednog od četiri gola za Urugvaj na finalnoj utakmici s Argentinom. Ostaće upamćen slučaj s trenerom američke selekcije, koji je pao u nesvest nakon što je slučajno razbio bočicu s hloroformom prilikom ukazivanja pomoći jednom svom igraču.

Zanimljivo je i to da je reprezentacija Rumunije učestvovala na Mondijalu na zahtev kralja Karolja Drugog. Rumunski vladar, koji je obožavao da gleda fudbalske mečeve, sam je odredio ekipu za nastup na Mondijalu, a od poslodavaca za koje su radili izabrani igrači zahtevao je da im obezbede plaćeno tromesečno odsustvo.

U to vreme, kažu upućeni, fudbal su igrali siromašni, a s tribina ga gledali bogati. Talenat se nije merio novcem, a fudbal je još uvek bio samo igra. Od tada do danas prošlo je osam i po decenija. Za to vreme, održano je 20 svetskih šampionata, a reprezentacija Brazila je rekorder po broju osvojenih prvenstava. Brazilci su čak pet puta trijumfovali kao svetski šampioni, dok Italijani i Nemci dele drugo mesto sa po četiri osvojene šampionske titule.

Nastavak na Vesti-online.com...