Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Principi za Kosmet
Koštunica: Moguć svaki kompromis ako se ne krnji teritorijalni integritet Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 12. jula – Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica završio je danas razgovore s visokim zvaničnicima u Vašingtonu isticanjem da rešenje za kosmetski problem mora da se zasniva na opštevažećim principima međunarodnog prava. Spremni smo na svaki kompromis kojim se ne krnji teritorijalni integritet Srbije, stav je, u najkraćem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je danas obrazložio u Beloj kući potpredsedniku Ričardu Čejniju, kao što je to juče učinio i prilikom susreta sa šeficom američke diplomatije Kondolizom Rajs i u prethodnoj seriji susreta s liderima evropskih članica Kontakt grupe.
Već sutra će premijer takvu poruku Beograda predočiti i članovima Saveta bezbednosti UN, na sednici tog sastava, zatvorenoj za javnost. U njenom drugom delu će se razmotriti izveštaj specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o dosadašnjem toku razgovora o budućem statusu Kosova i njegovim predlozima za sledeće faze tog delikatnog procesa.
Razgovor s Čejnijem Koštunica je novinarima – po kiši na otvorenom prostoru, na platou ispred Bele kuće određenom za susret sa predstavnicima medija – ocenio kao "zanimljiv i konstruktivan". I Čejniju je, kako kaže, istakao značaj kompromisnog rešenja za koje se zalaže Beograd, predočivši da je dodatna vrednost koncepta suštinske autonomije u tome što može da se "proverava, koriguje i menja", dok druga strana "ekspresno i radikalno zahteva nezavisnost koja ne trpi ispravke".
Prihvatljivo za SAD
Koštunica je i ovom prilikom govorio o značaju suštinske autonomije Kosova unutar Srbije za stabilnost regiona. "To je vrlo važno i veoma prihvatljivo za američke sagovornike, kao i potpredsednika Čejnija, koji su mnogo brige uložili u stabilnost regiona".
Pre odlaska u Belu kuću, premijer je održao konferenciju za novinare u Nacionalnom pres klubu, gde je odgovorio na niz pitanja. Nekolicina mlađih osoba, koje su se predstavile kao kosovski Albanci koji su ovde na studijama, zatražila je razjašnjenja o beogradskom viđenju budućnosti pokrajine. Jedno od njihovih pitanja glasilo je: "Šta ćete reći Srbima na Kosovu, kada krajem ove godine, ili početkom sledeće, Kosovo postane nezavisno?" Koštunica je, kao i u više navrata ovde, odgovorio da veruje da do nezavisnosti ipak neće doći i da se "nada da će se u pregovorima ispoljiti više tolerancije, strpljenja i spremnosti na kompromis".
Na tom skupu, nijednog trenutka nije bilo povišenih tonova. Čak ni kada su izražavana vrlo visoka i suprotstavljena očekivanja.
Premijer se danas sreo i sa dvojicom uticajnih senatora – Ričardom Lugarom i Džordžom Vojnovičem.
Jedna od karakteristika Koštuničinog nastupa u dva glavna centra moći, juče i danas u Vašingtonu, a sutra na sastanku Saveta bezbednosti UN, jeste uveravanje da je najbolje da se pri odlučivanju o jednom lokalnom problemu (status Kosmeta) primene osnovne norme na kojima počiva globalni poredak.
"U borbi za Kosovo Srbija se bori i za fundamentalne principe međunarodne pravde i poretka. I braneći neotuđivi deo svoje teritorije, Srbija možda čak brani budućnost demokratije kao načina života i mišljenja u svetu", naglasio je Koštunica u autorskom napisu koji je danas, pod naslovom "Pravda za Srbiju", objavio "Vašington post".
Nezavisnost Kosova, za šta se zalaže Priština, a za koju pokazuju sklonost i neki spoljni faktori, bila bi višestruko kontraproduktivna, predočava premijer Srbije. Takav eventualni budući status pokrajine Srbije pod međunarodnom upravom bi po njemu izazvao niz krupnih poremećaja, uz ostalo: prekršile bi se norme o nepovredivosti državnih granica, a time i stvorio presedan za slične separatizme širom sveta, povećala bi se regionalna nestabilnost i – ugrozila mlada demokratija u Srbiji.
Pitanje bez odgovora
Razgovarajući s dopisnicima ovde, Koštunica je sinoć rekao da su ga mnogi zvanični sagovornici često već pitali o detaljima plana Srbije za suštinsku autonomiju Kosmeta, da je na to odgovarao, ali da nije ni od koga od njih dobio odgovor na njegovo pitanje "koji bi bio vaš razlog za nezavisnost Kosova?" Dodao je da je on u svim tim prilikama "o kompromisu, donekle zaboravljenom na papiru Kontakt grupe, govorio više od sagovornika".
A kompromisni pristup Beograda za rešavanje kosmetskog pitanja, kako je precizirao u članku za "Post", ukratko je ovakav: "Srbija je spremna da prihvati bilo koji vid kompromisa koji ne obuhvata nezavisnost, a koji nudi kosovskim Albancima najveću mogućnu autonomiju, uključujući svu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, očekujući zauzvrat samo nepovredivost granica i bezbednost za nealbansko stanovništvo u pokrajini".
Premijer je preneo da je njegova argumentacija u Vašingtonu saslušana, ne navodeći da li je bilo neke reakcije – pozitivne, negativne, ili neutralne. Zvanični američki prilaz dosad je izražavan u nekoliko stavova: da se rešenje za Kosovo ne prejudicira, ali da budući njegov status treba da se odredi do kraja ove godine, da bude prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, kao i da izrazi volju naroda koji živi na Kosovu.
"Mislim da međunarodna zajednica još nema potpuno čvrst stav i čini se da je došlo do ponovnog otvaranja debate o Kosovu", izjavio je dopisniku Bi-Bi-Sija profesor Čarls Kapčan iz ovdašnjeg nevladinog Saveta za međunarodne odnose. On kaže i da je lično u proteklih nekoliko nedelja "od nekih ličnosti u Vašingtonu čuo fleksibilnije stavove o prirodi nezavisnosti Kosova, o tome da li će Kosovo imati stolicu u UN ili će odluka o tome biti odložena i čini mi se da konačne odluke o statusu Kosova još nema"...
Ako je situacija još tako nedefinisana, Koštuničin tekst u "Postu" će doprineti da se lakše identifikuju stavovi Srbije o Kosovu i šire povodom njegovog statusnog procesa. "Nedopustivo je da jedna demokratska zemlja bude lišena dela njene teritorije samo zato što jedna etnička grupa, koja ima aspiracije na tu teritoriju, preti nasiljem", napisao je premijer. Uz podsećanje da su "tragični događaji naučili čovečanstvo da politika popuštanja prema onima koji prete silom, samo otvara put za još veće nasilje".
Protiv nezavisnosti
Za stavove Srbije rekao je da su "zasnovani na temeljnim dokumentima – Povelji UN, Završnom dokumentu iz Helsinkija i relevantnoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN". Istrajno iznoseći argumente protiv nezavisnosti Kosova, Koštunica je ocenio i da bi ono kao takvo bilo "rasadnik napetosti u regionu, kako zbog verovatnih novih teritorijalnih zahteva, tako i zbog ekonomske neodrživosti i raširene mreže organizovanog kriminala".
Premijer je pozvao međunarodnu zajednicu da uzme "u obzir i uticaj koji bi nezavisnost Kosova imala na demokratsku Srbiju". Podsetivši da se Srbija "oslobodila komunističkog režima, ulažući izuzetne napore i stavljajući mnogo toga na kocku", postavio je pitanje "može li takva zemlja, po svim merilima demokratska, da preživi da joj se silom oduzme 15 odsto njene teritorije". "Ako ljudi prestanu da veruju u pravila demokratije, ako počnu da misle da se jedan set zakona primenjuje na jedan narod a na druge ne, ukoliko se osećaju da su ih izdale moćne institucije i ukoliko su standardi i norme ponašanja među pojedincima i nacijama pogaženi, onda će ljudi izgubiti veru", smatra Koštunica uz ocenu – "a tamo gde je nestala vera, ne može biti demokratije"...
U ovdašnjim krugovima povremeno se takođe može čuti zabrinutost za demokratiju u Srbiji u slučaju nametanja nezavisnosti Kosova. Istovremeno se, međutim, iskazuje i težnja da Amerika povećanim angažmanom doprinese da se novi status Kosova odredi već ove godine, kako bi "dobila više vremena da se posveti krupnijim problemima" kao što su Irak, Iran, Severna Koreja...
M. Pantelić
[objavljeno: 13.07.2006.]
