Izvor: Deutsche Welle, 04.Nov.2014, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji bastion opozicije
Opozicionari i politički aktivisti u Egiptu se proganjaju i maltretiraju. Ipak, vlada u Kairu ne uspeva da zadrži pod kontrolom političke proteste i pobune na egipatskim univerzitetima.
Nakon svrgavanja bivšeg predsednika Mohameda Mursija u julu 2013. Godine, vlada i vojska u Egiptu snažno su pritegle uzde: Mursijeva Muslimanska braća proganjaju se kao „teroristi“ i kažnjavaju drakonskim kaznama; sekularni, levičarski pokret mladih „Šesti april“, takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je zabranjen, a državna kontrola nad aktivistima za zaštitu ljudskih prava i novinarima znatno je pooštrena.
Na univerzitetima se ipak stalno pokreću politički protesti koje režim do sada, uprkos pojačanim merama bezbednosti, nije stavio pod kontrolu. Ti protesti javljaju se i van univerzitetskog života. Tako su, na primer, u utorak (28.11.) desetine studenata renomiranog islamskog univerziteta Al-Azhar u Kairu blokirale više ulica i prilaza autoputevima, te ispaljivale svetleće rakete pre nego što je policija okončala demonstracije upotrebom suzavca. Nepunu nedelju dana ranije, na Univerzitetu u Kairu je čak došlo i do bombaškog napada pri čemu je 11 osoba povređeno. U Aleksandriji je, navodno, jedan student preminuo od posledica ranjavanja za šta su, navodi se, odgovorne snage bezbednosti.
Prividni mir na univerzitetu u Kairu
„Kao da smo teroristi“
Pri tom su univerziteti proteklih sedmica i meseci vrlo dobro „naoružani“ protiv svake forme političkih protesta i protiv nasilnih akcija. Uočljiva su čelična vrata, metalni detektori i nadzorne kamere. Kampuse obezbeđuju psi-čuvari, a studenti moraju da se podvrgnu sveobuhvatnoj kontroli i pretresu pre nego što im bude dozvoljeno da uđu u učionice. „Kada dolazim na univerzitet imam osećaj kao da dolazim na poprište rata“, kaže jedan student Filozofskog fakulteta u Kairu. „To su vrlo pedantne provere. Gledaju nas kao da smo potencijalni teroristi“, kaže taj student koji iz straha od političkog progona želi da ostane anoniman.
Vlasti pokušavaju da proteste na univerztetima stave pod kontrolu znatnim povećanjem broja pripadnika državnih snaga bezbednosti kao i privatnih firmi za obezbeđenje. One nameravaju da ubuduće čak i pooštre mere protiv protesta na egipatskim univerzitetima na kojima širom zemlje studira oko 1,5 miliona studenata – i to promenom zakona. Ministar za visoko školstvo Abdul Čalik tim povodom je izjavio da je krivično gonjenje civila na vojnim sudovima olakšano i da je to zakonski promenjeno u cilju „zaštite univerziteta“.
Osim studenata, postoji i znatan broj profesora kojima se politička kontrola ne dopada. Lejla Suveif, profesorkaa na Univerzitetu Kairo, ocenjuje da je reč o „napadu na nezavisnost univerziteta“ i o „ludilu kontrole kakvo do sada nikada nismo doživeli“. Prema njenom mišljenju, država danas kontroliše i sam izbor dekana na fakultetima. Prof. Suveif dodaje da joj je poznato više od 90 slučajeva izbacivanja studenata sa univerziteta bez sprovođenja odgovarajućeg disciplinskog postupka. Prema njenim rečima, slični slučajevi događali su se i u Aleksandriji gde je, navodno, sedam studenata isključeno sa fakulteta zbog učešća na demonstracijama.
Politikolog Ajman Abdel Vahab kritikuje ulogu i uticaj Muslimanske braće na studente
Hazem Husni, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kairu, protestima pripisuje i nešto pozitivno: „Na univerzitetu su koncentrisani mladi ljudi, pa se u skladu s tim i glas mlade opozicije tamo može čuti znatno jasnije nego bilo gde drugde, Verujem da se trenutno, generalno gledano, formira nova opozicija, iako se ona možda još uvek nije u potpunosti iskristalisala. Ta opozicija će uglavnom nastupati van tradicionalnih stranaka i biće sastavljena od obrazovanih i avangardnih mladih ljudi, koji razumeju šta se oko njih dešava.“
„Univerziteti postaju poprište borbe“
Njegov kolega Ajman Abdel Vahab, također profesor na Fakultetu ekonomije i političkih nauka Univerziteta u Kairu, na situaciju gleda drugačije. On kaže da su univerziteti „postali poslednji bastion za opozicione grupe“ i to negativno ocenjuje: „Ono što se ovde dešava jeste iskorišćavanje mladih ljudi, često seoskog porekla, od strane određenih društvenih grupa. Muslimanska braća i druge političke grupacije ciljano privlače studente. Univerziteti tako postaju poprište političke borbe, a time univerzitet gubi svoju prvobitnu ulogu.“
Većina studenata koji demonstriraju na egipatskim univerzitetima, pripadaju organizacijama iz ideološkog okruženja Muslimanske braće. Ali i druge, leve i liberalne studentske grupe učestvuju u protestima. Zato među njima dolazi i do ideoloških borbi. Tako Emad Abdel Hamid, predstavnik studenata u levo-sekularnom pokretu „Šesti april", kaže da se Mursijeve pristalice interesuju samo za povratak režima Muslimanske braće. „Oni izazivaju konfrontaciju sa snagama bezbednosti u svoje sopstvene svrhe“, kritikuje Abdel Hamid. Mahmud Al Azari, portparol pokreta „Studenti protiv državnog udara“ odbacuje kritike: „Mi smo drugim studentskim pokretima uvek pružali ruku i želimo da se ujedinimo pod jednom zastavom.“ On svoju viziju opisuje rečima da bi studenti trebalo da „vode egipatski narod kako bi se on oslobodio vladavine vojske“.
