Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja prilika Kondolize Rajs
Pred posetu američkog državnog sekretara Moskvi analitičari u Vašingtonu tvrde da je Bušova administracija "izgubila Rusiju"
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. oktobra – Dok se pripremaju da s kosmodroma Bajkonur sutra uveče polete ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, Amerikanka Pegi Vitson i Rus Jurij Maljenčenko nehotice izazivaju zavist zemljaka diplomata. Njih dvoje imaju međusobno precizno razvrstane poslove i oblike saradnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za razliku od učesnika predstojećeg ministarskog sastanka dve sile u Moskvi, na kome tek treba da se razjasni – da li, bar donekle, mogu da se usklade sve veći raskoraci između Bele kuće i Kremlja.
Nebeski aranžmani su, ispostavlja se, znatno jednostavniji od zemaljskih, u novoj fazi američko-ruskih veza. Prethodnica ministarskog skupa stoga već večeras kreće odavde da bi dva-tri dana nastojala da s domaćinima pronađe "elemente za zajednički pristup, gde je to mogućno" i da ublaži iskušenja šefovima diplomatija i vojske.
"Dva plus dva"
Sastanci, koji će se održati u petak i subotu ovde su nazvani "dva plus dva", jer se okupljaju ministri spoljnih poslova Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov i ministri odbrane Robert Gejts i Anatolij Serdjukov. "Plus", reklo bi se, proizlazi kao protivteža nizu "minusa", to jest – naraslih nesaglasnosti od raketa do Kosova, pri čemu pojedini analitičari "prepoznaju" reprizu atmosfere hladnog rata, dok drugi nalaze da je reč o novom fenomenu koji bi se mogao okarakterisati kao "hladni mir".
Strateški timovi Vašingtona pomno proučavaju "novu Rusiju", ne libeći se da priznaju da su odande doživeli, u poslednje vreme, niz "iznenađenja. Pa kao takve događaje, koji su izmakli njihovim predviđanjima, mahom nabrajaju: 1. "oživljavanje" ambicija Rusije da ponovo postane globalna sila, 2. jačanje spoljnopolitičkog uticaja uporedio s rastom njenih energetskih prihoda i domašaja, 3. snažan otpor projektu "skromnog" američkog raketnog štita u centralnoj Evropi, 4. istrajno protivljenje nametanju nezavisnosti Kosova kao kršenju međunarodnog prava, 5. centralizaciju unutrašnje moći koja "potiskuje demokratizaciju", 6. nagoveštaj da će Vladimir Putin ostati u vrhu vlasti i kad s mesta predsednika ode "verovatno na funkciju premijera", 7. ukupni zaokret kojim se Moskva od poslehladnoratovskog "podređenog partnera" pretvorila u aktera osporavanja američkog "globalnog liderstva", 8. uporedo održavanje "ličnog prijateljstva" Putina i Džordža Buša, uprkos umnožavanju strateških trzavica.
Ovdašnja preispitivanja aktuelnih zbivanja na tom polju možda je najpreciznije, u sažetom vidu, izrazio republikanski senator i spoljnopolitički veteran Ričard Lugar. "Odnosi s Rusijom su i važniji i komplikovaniji za Ameriku nego ikad posle hladnog rata, a u sadašnjoj fazi i Vašington i Moskva ispoljavaju značajne frustracije i razočaranja stanjem međusobnih veza", naglasio je u inače opsežnom jučerašnjem izlaganju u instituciji Brukings. Po njemu, i drugim vašingtonskim ekspertima, dve sile se nalaze pred izazovom da redefinišu pozicije jedna prema drugoj i domet njihovih spoljnih uticaja.
Ruski suficit
Dolazi, pri tom, i do razmimoilaženja u procenama. Analitičar "Vašington posta" je, tako, izvestio da je Bušova administracija zaključila da je "nemoćna da spreči rusko odstupanje od demokratije pa da se i odrekla primedbi o tim zbivanjima" i da bi pitanje "ko je izgubio Rusiju" moglo da postane deo tekuće predizborne kampanje za predsednika SAD. Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Frid nije se složio s konstatacijom da se Vašington odrekao "pokušaja da utiče na rusku unutrašnju politiku" i na konferenciji za štampu uputio novinare da pročitaju nedavni intervju Kondolize Rajs "Njujork postu". Tom prilikom, ona je rekla, uz ostalo, da "zabrinjava koncentracija vlasti u Kremlju", da nema "jake institucionalne protivteže" i da "SAD nastavljaju pokušaje da podrže tek rođeni demokratski pokret... za promene koje dolaze".
Istovremeno – razvijaju se ekonomske veze. Američki izvoz u Rusiju je prošle godine povećan za 20 procenata dostigavši vrednost od 4,7 milijardi dolara. Dolazak robe iz Rusije ovamo u tom periodu je još osetniji, njene isporuke su porasle za 30 odsto, do sume od 19 milijardi dolara. Te podatke je u "Vašington tajmsu" izneo Edvard Lozanski, predsednik Američkog univerziteta u Moskvi, uz napomenu da su se prošle godine strane investicije u Rusiji udvostručile na 28,4 milijarde dolara, od kojih su 11 milijardi došle iz SAD.
Predstojeći ministarski sastanak "dva plus dva" usredsrediće se, prema vašingtonskim naznakama, na – sporni projekat postavljanja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi, uzvratnu rusku meru povlačenja iz sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i o nadgradnji sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja čija važnost ističe 2009. godine, kao na iransko nuklearno i kosovsko statusno "pitanje".
Mnogi, kao Lugar, misle da je sastanak sledećeg vikenda u Moskvi i "poslednja prilika" za predstavnike Buša i Putina da poprave odnose između dveju zemalja. Te veze su izgledale "dobre" kad su im oni preuzeli državna kormila, da bi se potom to ispostavilo kao iluzija, osim u iskazima dva lidera o međusobnom, ličnom, poverenju.
Momčilo Pantelić
-----------------------------------------------------------
Putin i Sarkozi o Kosovu za večerom
Kosovo će biti glavna tema razgovora francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, ocenjuje agencija Frans pres. Za Sarkozija, koji je juče stigao u prvu posetu Rusiji i koji se snažno zalaže za nezavisnost južne srpske pokrajine, priređena je večera u rezidenciji predsednika u Podmoskovlju, a očekuje se da osim statusa Kosova na dnevnom redu budu i iranski nuklearni program, francuska ulaganja i zajednički programi u aeronautici.
S. R.
[objavljeno: 10.10.2007.]
