Izvor: Politika, 07.Mar.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostižna Policijska akademija
Od 214 prijavljenih kandidata srpske nacionalnosti na konkursu za zapošljavanje u ovoj ustanovi primljeno je samo 15, a ostali su pali na psihičkom i fizičkom testu i na „sigurnosnoj proveri”
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, marta – Jedan od pokazatelja nezavidnog pa i diskriminirajućeg položaja pripadnika srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj jeste neispunjavanje zakonske obaveze u njihovom zapošljavanju u državnim i javnim službama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucijama prema procentu koji čine u stanovništvu administrativne jedinice u kojoj žive. Posebno drastično – u negativnom smislu – to se dešava kod zapošljavanja u policiji, tako da i danas ima sredina u Hrvatskoj gde u većem broju žive Srbi, a da nema nijednog ili je tek poneki u redovima te službe.
Najnoviji negativni pokazatelj u tom pogledu otkriva srpski nedeljnik iz Zagreba „Novosti”, koji ukazuje da je srpskim mladićima koji se prijave na Policijsku akademiju skoro nemoguće da na nju budu i primljeni. Dobro fizički pripremljeni sportisti padaju na testovima telesnih sposobnosti, drugi na psihotestovima, a trećima se „iz sigurnosnih razloga” proveravaju porodice do deda i baba, da li su učestvovali u oružanoj pobuni, angažman u političkim strankama i slično, a na kraju ne dobijaju pismeno obrazloženje zašto nisu prošli na konkursu za šestomesečno školovanje na Policijskoj akademiji, već samo obavest o odbijanju.
Kako to u praksi za srpske kandidate izgleda ilustruju i ovi primeri onih koji su pristali da govore. Mladić iz Ogulina M. R. aktivan je sportista i u odličnoj fizičkoj kondiciji pa ipak nije prošao na testu telesnih sposobnosti za Policijsku akademiju.
„Svakodnevno posećujem teretanu, treniram fudbal, ali sve to nije bilo dovoljno da prođem test telesnih sposobnosti MUP-a”, kaže on i opisuje: „Posle psihotesta usledila je provera kondicije, sklekovi, trbušnjaci, crta, poligon, trčanje četiri kilometra. Zatim su brzo usledili rezultati – prozvali su me i vratili mi dokumenta. Bio sam zatečen. Iskreno, nisam očekivao eliminaciju u onom što je moje područje i čime se bavim svaki dan. Želeo bih znati razlog zašto sam pao.”
Njegov vršnjak D. P. iz Vrginmosta (promenjen naziv u Gvozd bez saglasnosti većinskog autohtonog srpskog stanovništva) dva puta je konkurisao za Policijsku akademiju i oba puta odbijen bez obrazloženja.
„Još uvek mi nije jasno zašto sam prvi put pao. Bio sam na testu fizičke kondicije i psihotestu. Posle dva meseca dobio sam spisak onih koji su prošli, među njima nije bilo moje ime. U pismu iz MUP-a nije stajao razlog zašto sam pao”, kaže on i napominje da je u isto vreme ispunjavao i psihotest za posao u jednoj osiguravajućoj kući i uspešno ga položio.
Među najčešćim razlozima odbijanja mladih Srba na konkursu za Policijsku akademiju je izgleda „sigurnosna provera”. O svom negativnom iskustvu u tom pogledu priča devojka M. M. iz Dvora na Uni: „Želim upisati kriminalistiku, o tome sam uvek sanjala. Međutim, ne mogu finansijski izdržati školovanje u Zagrebu, pa mi se ovo učinilo kao prilika da se ipak nađem u tom svetu. Obavila sam psihotest, proveru fizičke kondicije, poznavanje Ustava i onda je stigla policija na moju kućnu adresu. Postavili su čak pitanje šta je u ratu radila moja prababa koja je tada imala 90 godina.”
Za nekoliko dana je stigla i kriminalistička policija i tada su pitanja postavljana samo njenom ocu, inače članu Samostalne demokratske srpske stranke.
„Osećao sam se kao kod istražnog sudije. Gde sam bio za vreme rata, u kojoj jedinici, kakvu političku funkciju imam, zašto sam politički aktivan...” priča on. Ćerka mu na kraju ipak nije bila podobna za školovanje na Policijskoj akademiji i na kraju se zaposlila u jednoj firmi za obezbeđivanje gde očito nisu bila presudna „krvna zrnca”, to jest nacionalna pripadnost.
Prema službenim podacima koje je od MUP-a dobio ovaj srpski nedeljnik na konkurs za upis polaznika Policijske akademije prijavilo se u protekloj godini 214 mladih Srba, a primljeno ih je tek 15. Prethodne godine u celoj Hrvatskoj primljeno ih je tek 18. Ostali navodno nisu ispunjavali neki od zadatih kriterijuma, ali nijedan odbijeni ne zna koji. U propratnom objašnjenju iz MUP-a o tome piše: „Ističemo da svi kandidati, uključujući i kandidate koji su se pozvali na Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i ostale zakonima utvrđene prednosti, moraju udovoljavati proverama duševne i telesne zdravstvene sposobnosti, isto tako kandidati moraju biti dostojni za obavljanje policijskih poslova, što se utvrđuje sigurnosnom proverom.”
Drugim rečima, ispada da su mladi Srbi koji su se javili na šestomesečnu obuku za policajce uglavnom psihički i fizički „s druge strane” od normalnog ili nedostojni hrvatske policijske uniforme, o čemu razloge nije teško razaznati. Rezultat svega toga se vidi i u ovim činjenicama: od stotinu policajaca koji rade, na primer, u Dvoru na Uni, samo su četvorica Srbi, a u sastavu stanovništva ih je 60 odsto. Slično je u Glini, gde je među policajcima samo jedan Srbin, u Topuskom dvojica, u Donjem Lapcu trojica itd. A kako li je tek tamo gde Srba ima ispod 50 odsto?
Radoje Arsenić
[objavljeno: 08/03/2010.]
.jpg)
