Izvor: Blic, 07.Feb.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Natalitet problem za čitavu planetu
Službenici u Ministarstvu zdravlja Južne Koreje nedavno su od nadređenih dobili savet da odu kući i prave decu. Jednom mesečno Ministarstvo zdravlja će isključivati svetla u svojoj zgradi, kako bi na taj način podstakli rast nataliteta, s obzirom na to da Južna Koreja spada u red zemalja sa najmanjim prirodnim priraštajem stanovništva.
Mnoge vlade sveta na razne načine podstiču natalitet, na primer, davanjem novčanih nagrada parovima koji imaju više od jednog deteta
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Osim davanja novčanih nagrada parovima koji imaju više od jednog deteta, mnoge državne institucije organizuju česte susrete svojih službenika, sve sa ciljem da se oni međusobno bolje upoznaju.
Iako je sve više ljudi na našoj planeti, mnoge države se trude da motivišu svoje građane da daju doprinos uvećanju nacije.
Razlozi za podsticanje povećanja broja novorođenčadi mogu se pronaći u upozorenjima ekonomista da ćemo se u skorijoj budućnosti suočiti sa sve starijom populacijom i sve manjom radnom snagom.
Geri Beker, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije, koji je ujedno i pionir u ekonomskim istraživanjima porodice, smatra da će pad ukupne stope plodnosti (broj živorođenih na jednu ženu u njenom reproduktivnom životu) imati značajan efekat na ekonomsku budućnost savremenog društva.
– Penzioni i zdravstveni sistemi su projektovani tako da mladi plaćaju za starije. Međutim, sveopštim starenjem populacije to se sve teže postiže, jer je sve manje radno sposobnog stanovništva. Japan, Nemačka, Rusija, kao i mnoge druge zemlje suočavaju se s ovim problemom – rekao je Beker.
Rešenja koja Beker navodi za ovaj problem jesu smanjivanje ograničenja imigracije, povećanje zarada mlađih radnika, povećanje investicija u visoko obrazovanje, povećanje uticaja žena u braku, kao i smanjenje ulaganja u istraživanje masovne proizvodnje.
Od evropskih zemalja, natalitet je najveći u Francuskoj, gde žene rađaju prosečno dvoje dece. Razlog tome je, kažu stručnjaci, višedecenijska politika podsticanja nataliteta koja obuhvata jeftinu zdravstvenu negu, pristupačno i jeftino čuvanje dece, poreske olakšice i velikodušno porodiljsko bolovanje. Osim Francuske, i neke nordijske zemlje poput Norveške i Danske subvencionišu dečju negu, ali majke u mnogim drugim evropskim zemljama imaju teškoće da usklade obaveze prema deci i poslu.
Stručnjaci Evropske unije su 2005. godine upozorili da bi stopa nataliteta mogla da nanese štetu ekonomiji u regionu, životnom standardu i odnosima između generacija u predstojećim godinama. Zato su mnoge vlade ovih država počele da podstiču povećanje broja novorođenčadi. Nemačka, zemlja sa najnižim natalitetom u EU, sastavila je plan za povećanje broja dečjih vrtića i donela zakon koji predviđa dodatne poreske olakšice za porodice. Italija i Španija nude novčane bonuse kako bi ohrabrili majke da imaju više dece. Međutim, stručnjaci veruju da plaćanje roditeljima da imaju više dece nije najbolja politika i da bi trebalo da podstiču žene tako što će da im omoguće više da rade.
– Na mom poslu su puni razumevanja i shvataju da ako imate decu to ne znači da ste nekompetentni. Nisu me kaznili onemogućavanjem napredovanja u karijeri, kako sam mislila da bi moglo da se desi – rekla je Mari Kler King, 39-godišnja Amerikanka i majka troje dece, koja živi u Francuskoj skoro 20 godina.
Sedam milijardi ljudi očekuje se na Zemlji 2011, a to je samo 12 godina nakon dostizanja cifre od šest milijardi 1999. godine. Porast stanovništva planete biće pre svega u razvijenim zemljama, dok će se mlađa populacija (između 15 i 24 godine) „premestiti" u najsiromašnije države.
Stopa plodnosti
U svetu se vodi debata o tome kolika je veza između ljudske plodnosti i socioekonomskog razvoja. Većinski prihvaćena ideja u društvenim naukama je da razvijene zemlje teže da imaju nižu plodnost, dok je u nerazvijenim zemljama ona visoka. To znači da je pad plodnosti posledica ekonomskog razvoja. Međutim, ovaj stav je nedavno doveden u sumnju novom teorijom. U tekstu publikovanom u magazinu "Nature”, istraživači sa Univerziteta Pensilvanija u SAD smatraju da postoji takozvana J-veza između ljudske plodnosti i razvijenosti. Jednostavnije rečeno, dalji napredak u ekonomskom razvoju, nakon nekog vremena, doprineće porastu stope plodnosti.
