Izvor: Blic, 19.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina uzdrmala svet
Kina uzdrmala svet
Uspavani zmaj se probudio: Kina ne prestaje da impresionira svet svojim neverovatnim i dinamičnim ekonomskim rastom. Koliko brzo se ova zemlja razvija govori i činjenica da je nedavno preporučena kao prvi kandidat za prijem u proširenu Grupu najrazvijenijih zemalja sveta.
Princip globalizacije je krajnje jednostavan: u kineskim metropolama niče oblakoder za oblakoderom, a u Nemačkoj mašine za veš postaju sve skuplje. Zbog građevinskog buma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dalekom istoku poskupljuju rudna bogatstva, poput gvožđa, koje se koristi za izgradnju čeličnih konstrukcija višespratnica, ali i za proizvodnju bele tehnike.
'Cena sirovina je toliko skočila da smo prinuđeni da podignemo cene naše robe na tržištu', izjavio je prošle nedelje Kurt-Ludvig Gutberlet, direktor fabrike za kućne aparate 'Boš-Simens'.
Uprkos 7.379 kilometara koji dele Peking od Berlina, Kina se osetno približila Nemačkoj i celom zapadu i postala novi ekonomski džin. Sa stopom rasta od oko devet odsto godišnje bacila je ostale zemlje u zasenak (vidi grafikon gore levo) i znatno uzdrmala globalnu ekonomiju:
- Snažni kineski talas doveo je do poskupljenja važnih elemenata svake nacionalne privrede, sirovina poput ruda gvožđa, koksa, nafte i čelika;
- Armija školovane i jeftine radne snage predstavlja opasnost za radna mesta zaposlenih u drugim zemljama;
- Poslodavci na zapadu dobijaju ozbiljnu konkurenciju u kineskim koncernima koji čine sve da ostvare što veći profit;
- Još ozbiljnije posledice imao bi nagli prekid kineskog buma, pošto je ova zemlja postala važna pogonska snaga svetske privrede.
Podeljena su mišljenja o rizicima ekonomske implozije u Srednjem carstvu. Činjenica je da je inflacija u aprilu iznosila 3,8 odsto - posle više godina deflacije. Klaus-Jirgen Gern sa Instituta za svetsku privredu u Kilu vidi simptome 'pregrevanja kineske privrede', ali ističe da 'vlada sebi ne sme da dozvoli recesiju, jer mora da pruži perspektivu armiji nezaposlenih sezonskih radnika'.
Svaki kineski 'manevar' izaziva burne reakcije u svetu. U aprilu mesecu lansirana je lažna vest da je Peking zabranio svim bankama da daju nove kredite, koja je dovela do naglog pada vrednosti akcija i cena sirovina u Aziji, Evropi i Americi.
Peter Borger, predstavnik 'Simensovog' koncerna u Šangaju, upoređuje situaciju u Kini sa onom u istočnoj Nemačkoj posle pada Berlinskog zida.
Za sada još ne mogu svi Kinezi (1,3 milijarde) da priušte sebi kupovinu luksuzne robe i modnih artikala, ali ipak na desetine miliona njih već čine novi građanski srednji sloj i žele da imaju najnovije modele mobilnih telefona, modernu garderobu i brze automobile. U gradovima potrošnja raste za devet odsto godišnje, a procenjuje se da će se do 2020. još 300 miliona ljudi preseliti iz sela u metropole.
Povoljna kineska roba prilično je popularna među potrošačima, ali vlade zapadnih zemalja uopšte nisu oduševljene. Političari strahuju za domaću privredu, pa su tako SAD u maju mesecu odlučile da zbog navodnog dampinga cena uvedu kaznene carine za nekoliko kineskih proizvođača TV-prijemnika. CDC/MA
