Izvor: RTS, 06.Maj.2010, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Britaniji
Britanci biraju 650 poslanika za Donji dom parlamenta i predstavnike lokalnih vlasti u nekim delovima zemlje. Izbori bi mogli da donesu promene, ne samo u političkom životu već i u izbornom sistemu države, ocenjuju analitičari.
Biračka mesta u Velikoj Britaniji otvorena su jutros u sedam časova po lokalnom vremenu. Više od 4.000 kandidata nadmeće se za 650 mesta u Donjem domu parlamenta, po jedan za svaki izborni okrug, i predstavnike lokalnih vlasti u nekim delovima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zemlje.
Nijedna partija nije dobila ubedljivu većinu, pokazuju ankete među biračima po izlasku sa birališta.
Prema tim procenama, konzervativci bi trebalo da dobiju 307 mesta, laburisti 255, a liberaldemokrati 59, preneo je Rojters. Da bi se osvojila apsolutna većin potrebno je, međutim, da se osvoji 326 mesta.
Agencija AP navodi da su moguća dva scenrija - Braun bi mogao da podnese ostavku ako osteti da rezultati pokazuju da je izgubio mandat da vodi britansku vladu, ili bi mogao da ostane na čelu vlade i pokuša da dobije podršku neke manje partije.
Konačni rezulati možda neće biti poznati pre jutra.
Oko 45 miliona ljudi širom Velike Britanije ima pravo glasa. Po mišljenju analitičara, opšti izbori bi mogli da donesu promene ne samo u političkom životu već i u izbornom sistemu države i da označe kraj dvopartijskog sistema.
Analize govore da su izbori najneizvesniji u poslednjih dvadeset godina, na kojima ne samo da nije sigurno da li će pobediti jedna od dve stranke koje se tradicionalno smenjuju na vlasti, Konzervativna ili Laburistička, već i da li će ijedna imati dovoljno glasova da osvoji većinu u parlamentu i samostalno formira vladu.
Pojedini listovi ocenjuju da je, šta god da se desi, došao kraj dvopartijskom političkom sistemu.
Pre 50 godina, oko 80 odsto birača bilo je apsolutno opredeljeno za jednu od dve vodeće stranke, danas je takvih birača oko 30 odsto, što je dovelo do jačanja uticaja novih partija, pre svega Liberalnodemokratske, naveo je Bi-Bi-Si.
Ankete javnog mnjenja ukazivale su da Konzervativna stranka i njen lider Dejvid Kameron vode sa 33 odsto, dok su Laburistička stranka premijera Gordona Brauna i Liberalnodemokratska stranka na čelu sa Nikom Klegom bile izjednačene sa 28 odsto glasova.
Međutim, u protekla dva dana rejting laburista je porastao na 30 odsto glasova, a liberaldemokrata opao na 24 odsto. Kameron i konzervativci još uvek vode sa 35 odsto glasova.
Premijer Braun kaže da je potreba zemlje većinska laburistička vlada.
"Ako hoćete da se u petak probudite sa novom vladom koja će početi da raščićava zbrku koju su napravili laburisti, onda glasajte za konzervativce", rekao je Dejvid Kameron, lider Konzervativne partije.
Nik Kleg, lider Liberalno-demokratske partije kaže da je "sada vreme za promenu".
Ključna reč - promena
Zbog specifičnog izbornog sistema, koji nije proporcionalan, nije sasvim isključeno ni da laburisti ostanu najveća stranka, ali da ne dobiju većinu u parlamentu.
U skladu sa tim konzervativci bi mogli da osvoje neznatnu većinu u parlamentu ili da budu na korak od dobijanja većine u Donjem domu parlamenta, u zavisnosti od rasporeda glasova u 650 izbornih jedinica.
Kameron bi se tako mogao naći na čelu slabe vlade, ili bi, ukoliko dobije još manje glasova, mogao biti prinuđen na koaliciju najverovatnije sa liberaldemokratama.
Kameron na izbore izlazi dodatno ojačan podrškom uglednog dnevnika Fajnenšel tajms i časopisa Ekonomist.
"Ključna reč ovih izbora je promena", naveo je Fajnenšel tajms uz ocenu da glavni stavovi o ekonomiji, fiskalnoj politici, reformi obrazovanja, unapređenju infrastrukture i smanjenju preglomaznog državnog aparata, ukazuju da jedino konzervatici, uprkos svom zabrinjavajućem evropskepticizmu, nude prihvatljivu promenu.
"Konzervativci neće doneti promene. Oni će smanjiti javne službe i ugroziti oporavak Britanije od najgore recesije od Drugog svetskog rata. Njihove parole su možda moderne ali vode politiku iz 1930-ih i 1980-ih", ocenio je Braun u autorskom tekstu za Gardijan.
Liberaldemokrate željeni partneri
Iznenađenje u predizbornoj kampanji je lider treće, Liberalnodemokratske stranke Nik Kleg, čija je popularnost naglo porasla posle prve televizijske debate 15. aprila, kada su birači pozitivno reagovali na njegov poziv da "probaju nešto novo."
Liberaldemokrate su postale željeni partner u budućoj koaliciji. Kleg je do sada pokazivao znatno manje sklonosti prema savezu sa laburistima nego sa konzervativcima.
Kleg važi za najviše proevropski orijentisanog od lidera glavnih političkih stranaka u Britaniji, a njegova glavna predizborna obećanja su pravedniji porezi, veća izdvajanja za osnovno obrazovanje, ulaganja u infrastrukturu i političke reforme.
U trenutku kada su britanski birači još besni zbog skandala oko troškova poslanika, pozivi liberaldemokrata na političke reforme i kritika bankarskog sektora odgovornog za krizu takođe nailaze na odobravanje.
Ko god bude vladao Britanijom posle 6. maja moraće da rešava ogroman deficit od 235 milijardi dolara, nakupljen tokom globalne finansijske krize.
Britanija će zbog toga morati da pribegne najvećem smanjenju državne administracije od Drugog svetskog rata, porezi će verovatno porasti, a napori da se suzbije nezaposlenost će dugo trajati.
Preliminarni rezultati današnjeg glasanja mogli bi da budu poznati već posle ponoći.
