Izvor: Blic, 06.Okt.2017, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ova evropska zemlja je pred GORUĆIM REFERENDUMOM
Nakon katalonskog referenduma, još jedna evropska zemlja najavila je referendum za sledeću godinu. Irci neće glasati o nezavisnosti već zakonima o abortusu, što je u toj zemlji gotovo podjednako osetljivo pitanje.
Krajem septembra, irska vlada potvrdila je da će referendum biti održan u maju ili junu sledeće godine i to uoči posete pape Franje toj većinski katoličkoj zemlji. Referendum o abortusu je deo niza planiranih referenduma kojima u Irskoj žele da izmene ustav.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Osmi amandman
Abortusom se u irskom ustavu bavi osmi amandman kojim se garantuje "pravo na život" embriona, imajući u vidu "jednaka prava za život majke". Abortus je dozvoljen samo u slučaju da ugrožava život trudnice, a još je zabranjeni i u slučaju incesta ili začeća u slučaju silovanja.
Donji dom irskog parlamenta odobrio je prekid trudnoće u određenim slučajevima tek 2013. godine i to nakon oštre višemesečne debate, tokom kojih je tadašnjem irskom premijeru Endiju Keni poslato pismo napisano krvlju. Rasprava je puna dva dana, a "istorijska" odluka, kako su je mediji tada prozvali, izglasana je sa 127 glasova za i 31 protiv.
I jedna i druga strana bile su nezadovoljne. Oni koji se zalažu za potpunu zabranu abortusa, što je deo irskog ustava od 1983. godine, smatrali su da je vlada popustila pod pritiskom pro-abortus nevladinih organizacija i demonstranata, dok je su oni sa druge strane tvrdili da je vlada u strahu od reakcije većine odlučila da abortus "malo zabrani, malo odbori". Vlada Endija Kene suočila se tada sa više nezadovoljnih nego tokom oštrih mera štednje, čak neki saveznici su mu okrenuli leđa, poput ministarke za evropska pitanja Lusinde Krejton.
Tragedija zbog abortusa
Posebno nezadovoljstvo, pa čak i bes, tada je izazvala odredba uneta u zakon kojom se kao pretnja životu majke tretira i rizik od samoubistva. Protivnici abortusa smatrali su da će ta odredba često biti zloupotrebljavana i da svaka žena koja bude želela da abortira legalno jednostavno se pozvati na to. Ipak, Irska pamti slučaj kada je, pre donošenja ove odredbe, 1992. godine 14-devojčica ostala trudna nakon silovanja, a abortus joj je sudski dozvoljen tek nakon pretnji da će oduzeti sebi život.
U toj pretežno katoličkoj zemlji, vrlo konzervativih pogleda na abortus, pamti se slučaj još jedne trudnice. Reč je o zubarki Saviti Halapanavar (31) koja je preminula u bolnici 28. oktobra 2012. u 17. nedelji trudnoće od sepse nakon što su lekari odbili da izvrše kiretažu i izvade mrtav plod iz njene utrobe tri dana nakon spontanog pobačaja, jer su prema njihovim tvrdnjama, još mogli da ustanove otkucaje srca ploda. Njena smrt izvala je ozbiljne debate i ulične proteste u Dablinu.
U Irskoj cveta tržište ilegalnih abortusa
I danas su mišljenja o abortusu podeljena. Premijer Irske Leo Varadkar, inače lekar po struci, ocenio je aktuelni taj zakon "previše restriktivnim", ali nije sklon ni bezuslovnoj legalizaciji pobačaja.
Pokret "Poništite osmi" jača godinama unazad i okuplja sve veći broj pristalica ideje da žena treba sama da odlučuje o svom telu, pozivajući se na zastrašujuće podatke - 4.000 žena iz Irske (uključujući i Severnu Irsku) otišlo je u Englesku na abortus samo tokom 2016. godine. Paralelno sa tim, u Irskoj cveta tržište ilegalnih i krajnje opasnih abortusa.
Sedam referenduma
Osim pitanje o prekidu trudnoće, vlada želi da modernizuje ustav i iz njega izbriše verske reference, zbog čega se planira još nekoliko referenduma najavljenih za 2018. i 2019. Planirano ih je ukupno sedam.
Za okobar sledeće godine najavljeno je glasanje o ukidanju zabrane bogohuljenja, uvedene članom 40.6.1 Ustava. Istovremeno, moglo bi da se glasa i o sudbini ustavnog člana koji nalaže da je mesto žene u kući. Referendumi o razvodu, smanjivanju glasačke dobi i proširenju glasačkih prava održaće se 2019. godine kako bi se poklopili sa lokalnim i evropskim izborima.
.jpg)
