Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2024, 12:39

Društvo starog srpskog kalendara: Srećno vam novo leto

Članovi Društva starog srpskog kalendara, tradicionalno na Smederevskoj tvrđavi, proslavili su dolazak novog leta, tačnije obeležili su početak nove 7533. godine, na način kako su to naši preci radili. Oni su vreme računali po sunčevom kretanju, tj. po smeni toplog i hladnog vremena, kada je zapravo počinjala nova godina. Inače, naši preci nisu obeležavali početak nove godinu noću, nego danju, u podne.

"Naši preci su imali znanje o prirodi, zapravo njima je svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dan nešto značio. Oni su tačno znali zašto se kupus sadi na letnjeg Svetog Nikolu, a to je 22. maja po kalendaru koji danas koristimo, znali su šta se sadi kada procveta bukva. Oni su razumeli značaj jarila, a jarilo je sunce.

Naši preci su slavili i rađanje sunca od 21. decembra, jer tada je dan najkraći, pa potom idu tri dana zimskog solsticija, mrtvo sunce što se u narodu kaže i onda sledi rađanje sunca 25. decembra. Oni su napravili kalendar tako što su znali šta koji mesec znači i tako im davali imena. Zar nama danas NASA mora da potvrdi ono što su naši preci znali, a to je da se 19. avgusta menja se hemijski sastav vode? Ne znamo zašto je to tako ali se tačno tako

dešava. Na taj datum mi slavimo Preobraženje Gospodnje i zbog toga naš narod kaže – menja se gora i voda. – objašnjava novinar i član Društva Starog srpskog kalendara, Željko Vojinović.

Dva godišnja doba

Interesantno je da Stari srpski kalendar za prvu godinu uzima pretpostavljeni kraj

biblijskog potopa, oko 5509. godina p.n.e, a to je približno rezultatima naučnih istraživanja

koja su se bavila dokazivanjem potopa. Inače, stari srpski kalendar prepoznavao je dva

godišnja doba. Početkom aprila, kada je reč o severnoj hemisferi, ukrštaju se severna i južna

energija koja dolazi sa Sunca i tada počinje leto, a za južnu hemisferu zima. U našim

krajevima leto će trajati sve do Mitrovdana, oko 8. novembra, kada će se godišnja doba

smeniti.

Poštovaoci predhrišćanske istorije srpskog naroda s razlogom se okupljaju baš u Smederevskoj tvrđavi, prestonom gradu despota Đurđa Brankovića. Na jednoj od kula Malog grada Smederevske tvrđave uzidan je natpis koji svedoči o godini njene izgradnje, a njegov tekst glasi: Hristu bogu blagovetni Despot Đurađ, gospodar Srblja i primorja Zetskog, po volji njegovoj sagradi se ovaj grad u leto 6938. - što bi po novom kalendaru značilo 1430. godine.

"Svaki narod za sebe voli da kaže da je najstariji ili bar među najstarijima, svi imaju priče o tome ali većina njih, za razliku od nas, ostala je samo na mitovima i legendama. I zato nije slučajno da se naše Društvo svakog proleća okuplja u Smederevskoj tvrđavi, gde postoji jasan dokaz, pisani trag koliko smo mi zaista star narod. Stari srpski kalendar, ispisan na zidinama tvrđave Despota Đurđa Brankovića, nam je empirijski dokaz ali i važna opomena da svoje pretke, milenijumima staru istoriju i kulturu nikada ne smemo da zaboravimo.“, poručuje osnivač Društva starog srpskog kalendara, Branislav Bogojević.

Srpski narodni ili Stari kalendar bio je zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do Berlinskog kongresa 1878. godine. Mnogi spomenici datirani su po njemu, a najstariji sačuvan je iz šestog veka. Čak i na Mramornom stubu, spomeniku caru Lazaru i izginulim

ratnicima na Gazimestanu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, jasno piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...