Izvor: Politika, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj porodičnog duha
U našoj ženskoj odbojkaškoj reprezentaciji, koja će ove godine da bude na velikim iskušenjima, ističu da tim mora da počiva na zajedništvu
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije se priprema za veliki međunarodni turnir u Montreu, u Švajcarskoj. Utakmice u grupi s Holandijom (5. jun), Rusijom (6. jun) i Nemačkom (8. jun) biće joj prvi ispiti posle podviga na Svetskom prvenstvu u Japanu krajem prošle godine gde je osvojena bronza i korisna uvertira za iskušenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove sezone – kvalifikacije za Gran-pri u avgustu i septembru (to je kod odbojkaša Svetska liga) i Evropsko prvenstvo u Belgiji i Luksemburgu (20-30. septembar).
U drugoj grupi su Kina, Kuba, Turska i Poljska. Polufinale i razigravanje od 5. do 8. mesta je 9. juna, a sutradan je finale i mečevi za treće i peto mesto.
Naše su svesne da ih svet gleda drugim očima, ali rezultat u Montreu nije u prvom planu.
Treninzi su posvećeni sticanju snage i kondicije i vraćanju u takmičarski ritam igračica koje su odavno završile s obavezama u klubovima.
Na megdane Holanđankama, svetskim prvacima Ruskinjama i Nemicama ide se s timom koji je neznatno drukčiji nego u Japanu.
Pripremama će kasnije da se priključe tri igračice koje su u okosnici – kapiten Vesna Čitaković-Đurišić je povređena, a Jelena Nikolić i Anja Spasojević i dalje biju bitke u italijanskom prvenstvu.
I stručni štab i iskusnije reprezentativke su usmerili pažnju na to da se mlađe igračice što pre oslobode grča i da se naviknu na porodični duh koji se u reprezentaciji ukorenio na Svetskom prvenstvu.
– Noge su nam, kako se to kaže, još uvek teške, ali se na kondicionim treninzima postavlja osnova za teške utakmice koje nas očekuju ove godine. U Švajcarskoj ćemo biti bez tri ključne igračice, ali je naša obaveza da ih odmenimo na najbolji mogući način i da podignemo igru na nivo na kojem bi bila da su one u timu – veli Ivana Đerisilo-Stanković, od koje se očekuje da u Montreu vodi glavnu reč. – Ne postoji pritisak zbog toga što više nismo autsajderi nego treći na svetu. Svesni smo da i dalje treba da se dokazujemo kako bismo se što duže održali u svetskom vrhu.
Slađana Erić je u reprezentaciju posle dve godine. O tome kaže:
– Svaki povratak je težak, pogotovo što se vraćam u tim koji je na Svetskom prvenstvu osvojio bronzanu medalju. Ali, sa selektorom Zoranom Terzićem sam dugo sarađivala pa mi nije teško da se prilagodim na njegov način rada. Odsustvo tri važne igračice prilika nam je za dokazivanje.
Maja Simanić je među reprezentativkama koje su u Japanu ušle u istoriju naše odbojke.
– Ovo je najteži deo priprema, ali veoma važan za dalje. Očekujem da se nove snage brzo prilagode na tehničke i taktičke varijante i da prihvate način rada ali i života u reprezentaciji. Do bronze smo i došle zato što smo se razumele na svaki mig. Kolektivnost je naš adut – ukazuje Simanićeva.
I drugi trener Nebojša Protić ističe da su dobra atmosfera u timu i duh zajedništva presudni da se krene u nove pobede.
– I van terena je bitno da svi dišemo kao jedan. U ovom delu priprema tome treba posvetiti veću pažnju nego opterećivati se rezultatima. Svaka pobeda u Montreu, naravno, uliće nam samopouzdanje, jer su to ekipe iz svetskog vrha, ali i iz poraza možemo mnogo da naučimo. Priželjkujem da savladamo Holandiju pošto njen skalp još uvek nemamo – veli Protić.
G. A.
[objavljeno: 25.05.2007.]
