Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2015, 11:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto brige oko Kine imaju smisla?

Nisam dovoljno inteligentan da shvatim ponašanje "gospodina Tržišta" - manijakalno-depresivnog lika iz uma gurua za investicije Bendžamina Grejama (Benjamin Graham) - niti sam dovoljno luckast da pomislim da bih mogao da ga shvatim, ali ovaj je gospodin očigledno zapao u jednu od svojih depresivnih faza. Razlog za to su izgleda brige koje ga more zbog Kine. Da li je gospodin Tržište s razlogom zabrinut? Ukratko - da.

Moramo da razlučimo oko čega vredi, a oko čega ne vredi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << brinuti. Pad kineske berze spada u drugu kategoriju. Ono oko čega valja brinuti jeste obim zadatka koji suočava kineske vlasti s njihovom očiglednom nesposobnošću da se adekvatno izbore s jednim običnim pucanjem berzanskog mehura.

Berze su zaista vršile korekcije, na čelu s kineskom berzom. Od juna, kada je dostigao svoj maksimum, do utorka, šangajski indeks pao je za 43 odsto. Ipak, kineska berza ostaje 50 odsto jača nego što je bila početkom 2014. godine. Urušavanju drugog mehura kineske berze u ovoj deceniji, čini se, još nije kraj.

Kinesko tržište nije normalno tržište. Čak i više nego većina tržišta, ono je kazino u kom se svaki igrač nada da će naći "veću naivčinu", kojem će uvaliti precenjene žetone pre nego što bude prekasno. Ovakvo tržište mora da bude nestabilno. Međutim, njegova ćudljivost malo nam govori o široj kineskoj ekonomiji.

Ipak, događanja na kineskom tržištu imaju šire značenje u dva smisla. Prvi je da su kineske vlasti odlučile da stave na kocku pozamašne resurse, pa čak i svoj politički autoritet, kako bi poduprli svoje (očekivano neuspešne) napore u zaustavljanju urušavanja mehura. Drugi je taj da su kineske vlasti sigurno bile prinuđene na takav korak zbog zabrinutosti za svoju ekonomiju. Ako su oni zabrinuti do te mere da su spremni da se klade na tako beznadežan slučaj, onda bi trebalo da se brinemo i mi ostali.

To, međutim, nije jedini razlog zbog kog nam ponašanje kineskih vlasti daje povoda za brigu. Drugi razlog jeste odluka da se 11. avgusta devalvira ženminbi (zvanična kineska valuta, prim. prev.). Ovo je samo po sebi nebitan podatak, jer je njegov dosadašnji kumulativni pad u odnosu na dolar samo 2,8 odsto. S druge strane, ovo povlači bitne implikacije. Kineske vlasti žele da stvore uslove za smanjenje kamatnih stopa, kao što se to desilo u utorak. I ovo je jedan od pokazatelja njihove zabrinutosti za kinesku ekonomiju.

Još jedna od mogućih implikacija jeste mogućnost da Peking posegne za oživljavanjem izvozom vođenog privrednog rasta. Teško mi je da u ovo poverujem, jer bi globalne posledice takvog koraka bile poražavajuće. Ipak, razumno je brinuti o mogućnosti ovakvog destabilizacionog postupka. Poslednja moguća implikacija bila bi da se kineske vlasti pripremaju da dopuste odliv kapitala. Ukoliko bi to bio slučaj, SAD bi upale u jamu koju su same iskopale. Vašington je tražio liberalizaciju kapitalnog računa od strane Kine. Zbog toga će možda morati da pretrpi destabilišuće kratkotrajne posledice u vidu slabljenja ženminbija.

Nedavni događaji moraju se sagledati u kontekstu dubljeg značaja. Postavlja se pitanje da li će, i mogu li, kineske vlasti obezbediti prelaz s ekonomije zasnovane na investicijama na ekonomiju koja se oslanja na potrošnju, a da pritom zadrže nivo agregatne tražnje. Ukoliko mogu, ekonomija će zabeležiti porast 6 - 7 odsto. Ako to ne budu mogli da ostvare, preti im ekonomska i politička nestabilnost.

Kineska ekonomija već je posustala. Priča o "novom normalnom" priznaje ovu realnost. Ipak, Konsenzus Ikonomiks (Consensus Economics) predstavio je alternativnu prognozu rasta. Srednja vrednost ove prognoze pokazuje rast od samo 5,3 odsto ove godine do četvrtog kvartala 2015. godine.

Pretpostavimo da je ovako nešto tačno. Prema zvaničnim podacima, fiksna bruto investicija iznosila je 44 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2014. godini. Podaci o investicijama uglavnom su tačniji od onih o BDP. Ali da li ima ekonomskog smisla da ekonomija koja uloži 44 odsto svog BDP zabeleži rast od samo 5 odsto? Ne. Ovi podaci ukazuju na izuzetno nizak, ako ne i negativan granični prihod. Ukoliko je ovo slučaj, investicije bi mogle naglo da opadnu. To možda ne bi umanjilo potencijalni privredni rast, ukoliko bi se prvo ukinule nepotrebne investicije, ali izazvalo bi kolaps u potražnji. Sve što kineske vlasti rade govori da se plaše upravo toga.

Ova zabrinutost nedovoljnom agregatnom tražnjom nije nova. Ona predstavlja velik problem još od finansijske krize zapada, koja je uništila potražnju za kineskim izvozom. Upravo zbog ovoga, Kina se upustila u sopstveni investicioni bum na kreditni pogon. Neobično je (i zabrinjavajuće) što je udeo investicija u BDP skočio, dok je rast potencijalnog autputa pao. To nije bila održiva kombinacija na duge staze.

Ovo sada ostavlja kineske vlasti s tri velike ekonomske glavobolje. Prva je oslobađanje od nasleđa prethodnih finansijskih ekscesa uz izbegavanje finansijske krize. Druga je preoblikovanje ekonomije tako da se više oslanja na privatnu i javnu potrošnju a manje na izuzetno visoke nivoe investicija. Treća je postići sve to a pritom održati dinamički porast agregatne tražnje.

Nedavni događaji bitni su jer sugerišu da kineske vlasti i dalje nisu razradile način da izvedu kombinaciju ova tri činioca. Što je još gore, sredstva koja su isprobali u proteklih sedam godina samo su pogoršala situaciju. Možda je gospodin Tržište shvatio koliko će ovaj put biti težak i koliko destabilišuće mogu da budu neke od opcija koje Kinezi mogu da izaberu. Ove opcije uključuju devalvaciju, vrlo niske kamatne stope, pa čak i kvantitativno popuštanje. Ukoliko ovo bude slučaj, previranje tržišta može biti ozbiljno. Prezasićenost globalne štednje može da se pogorša, a to bi uticalo na sve.

Autor: Martin Vulf (Martin Wolf)

Prevod: Mladen Ranković

Kopirajt - Fajnenšel tajms 2015

© The Financial Times 2015, d. o. o. Sva prava zadržana

Ovaj članak objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Fajnenšel tajmsa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...