Izvor: MVP.rs, 27.Okt.2016, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZVEZDA NA SKENERU: Bojan Popović
Dobar dečko - ukrotitelj velikana.
U septembu 2014. godine, spremajući se za novu, moju poslednju sezonu, trenirao sam pomalo sa FMP-om. Trenirao sam sa njima negde do nove godine, što dođe nešto manje od četiri meseca. Nemojte odmah da pomislite "vidi ga ovaj, šta nam sad to pišeš, nije ovde reč o tebi". Nije! Nije reč o meni, ali jeste o njemu. O Marku Guduriću. Tada sam ga prvi put video i upoznao. I mišljenja sam da sam ga za tih četiri meseca upoznao >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << dovoljno dobro. Malo smo pričali, a malo sam ga i skenirao sa strane.
Kada vam u košarkaškim krugovima kažu "dobar je dečko" to obično (čitaj uvek) znači da nema pojma, ili ako baš hoćete u žargonu - da je Indijanac. Ali, to je ono što meni prvo zapadne za oko. Ja sam taj "old school" tip kome je prvo važno kakav je neko čovek, kako se ponaša prema drugima, pa tek onda da li može da pogodi koš ili ne. Ovo košarkaško skeniranje ću ostaviti drugima, stručnijima, a takvih će kod nas uvek biti. Ja sam ipak skenirao ovo "moje". Dečko je lepo vaspitan, pametan, nesebičan, radan i vredan, uvek nasmejan i razmišlja o košarci na pravi način. A, na terenu je zver. Radna etika je za 10. Kod njega ona da prvi dolazi u salu, a poslednji ide iz nje nije samo otrcana floskula, već živa istina. Ako na "dobar je dečko" dodamo i sve ovo, plus bez sumnje veliki kvalitet i još veći potencijal, onda je to za mene pun pogodak.
Sećam se jedne situacije u teretani, kad se meni baš i nije preterano radilo i kad sam vreme prekraćivao u ćaskanju sa jednim igračem kome se isto tako nije radilo i koji nije bio u prvom planu kod trenera. Marko mu je prišao i na jedan, rekao bih, trenerski način rekao da dva igrača koja su na njegovoj poziciji za vikend neće moći da igraju zbog povrede i da će on sigurno dobiti veliku minutažu. Zamolio ga je da uradi par vežbi u teretani, kako bi spreman dočekao utakmicu i pomogao timu. Mene je to oduševilo, zanemeo sam, malo se i postideo, jer i ja ništa nisam radio, ali od tog dana sam počeo da pratim njegovu karijeru koliko sam mogao. Marko Gudurić zaslužuje sve što mu se dešava u poslednje dve godine. Od Evropskog prvenstva U20, preko prošle sezone, do ovoga danas. A, nadam se da će sve ovo da traje i narednih 10-15 godina. Odavno mi nije bilo toliko drago za nekog igrača kao za njega. Nadam se da i mi konačno za reprezentaciju dobijamo jednog levorukog beka, posle mnogo godina, ako ga je ikad i bilo, jer ja ne mogu da se setim. Poznato je među igračima i trenerima da su oni nezgodni za čuvanje (jer sve rade na suprotnu stranu od dešnjaka i kako su oni navikli i očekuju), a po običaju su izuzetno dobri šuteri.
Iako mi je "šef" rekao da sam za svoju debitantsku analizu protiv Darušafake dobio pozitivne kritike (što mu ja i dalje ne verujem), dobio sam i sugestiju da malo više uključim "coach mode". OK, hajde da probamo.
Malo sam se pribojavao kada mi je rekao da je na mene red, jer sam evroligašku sezonu otvorio porazom, pa da tako i ne nastavim, jer nikako ne bih želeo da me proglase za baksuza. Barselonu sam gledao početkom meseca protv Oklahome, ali to je ipak bio samo pripremni, da ne kažem revijalni meč. Sve se skoro zna o njima i malo toga novog ja mogu da kažem. Ne bih se složio sa konstatacijom, koju sam negde pročitao, da je Barsa spoj mladosti i iskustva. Imaju dva, tri mlada igrača, među njima i našeg Stefana Pena, i to je to. Nisu oni vođe. Barsa je iskusna ekipa, dobro pokrivena na svakoj poziciji. U ovoj utakmici su bili oslabljeni neigranjem nekoliko igrača i vođe, ali i takva Barsa zaslužuje respekt i trebalo ju je pobediti. Bili su Zvezdini igrači i dovoljno oprezni i koncentrisani, jer obično u takvim situacijama neki drugi košarkaši iskoče u prvi plan i preuzmu malo više na sebe. Očekivalo se da samopouzdanje koje su crveno-beli dobili posle pobede na "vrućem" terenu u Istanbulu prenesu na parket Arene. Osim u prvoj četvrtini, u tome su i uspeli. Krenimo redom.
Posle himne EL, koja se na TV-u ovog puta ipak malo čula, spektakl je mogao da počne. Ante Tomić se baš uživeo u melodiju sa tribina i on je bio spreman. Od početka je bilo jasno da nas čeka tvrda utakmica, što bi mi iz "stare škole" rekli prava prvenstvena. Barsa se odlučila da napada Ognjena Kuzmića, malo pikenrol na kapici, malo Tomić na niskom postu. I imao je Kuzmić problema sa tim u prvoj četvrtini. Zvezda je svoje napade uglavnom bazirala na sekundarnom kontranapadu (barem su ga tako zvali ranije), gde čisto pro forme odigraju pik na strani i zavrte loptu sa jedne na drugu stranu, ali sve dok ona opet ne dođe do Stefana Jovića, koji je pokušavao da reši napad pikenrolom. Nijedna ekipa nije bila posebno efikasna u prvih pet minuta igre, te otuda i rezultat 6:6 na početku. Za mene je iznenađenje bilo veliki broj grešaka na obe strane. Izlaskom Jovića opet je pala Zvezdina igra na oba kraja terena, a to je koristio Bred Oleson, koji je strpljivo čekao na svojim pozicijama van 6.75. Sa dve trojke doneo je Barsi, u tom momentu, velikih sedam poena prednosti na kraju prve četvrtine. Samo devet postignutih poena u prvom periodu, na domaćem terenu, je premalo, čak i za okrnjenu Barsu. Evroliga ne prašta prazan hod. Ni Barsa nije blistala, ali bolji procenat šuta, posebno za tri poena, joj je doneo prednost.
Posle nesportske lične Džoia Dorsija, Zvezdini igrači su se malo otkravili i zaigrali bolje. Ali, Barsu je držao dobar procenat šuta za tri. Odstupili su domaći od svoje filozofije i pomalo ishitrenim šutevima pokušavali su da se rezultatski vrate u meč. Međutim, nije im pošlo za rukom, jer je Barsa pohvatala sve promašaje. Posle nove trojke Paua Ribasa i šamara Joviću Crvena zvezda je opet ostala bez prvog organizatora igre na parketu. Ušao je Čarls Dženkins, koji se dopunjuje sa junakom priče sa početka, Gudurićem, na toj poziciji i njih dvojica odlično odrađuju posao organizatora igre i odmah kreiraju poene za svoj tim. A, onda, tri minuta pre kraja je ušao i Branko Lazić, koji je sa saigračima podigao zid na perimetru. Utegli su odbranu i zaigrali muški, čvrsto i naterali Barsu čak i na neke početničke greške (do kraja četvrtine su ih napravili šest). Ako tome dodamo da je Ribas, koji je do tada trojkama držao Barsinu prednost, morao van terena zbog povrede, jasno je zašto se raspala igra gostiju. Zvezda se tada rastrčala, davala je i one, najvažnije, lake poene iz kontre jedan na nula. Dženkins je asistirao, Gudurić i Marko Simonović pogađali, ali sve iz dobre odbrane. Od 24:31 crveno-beli su kreirali seriju 16:0. Gudurić je u tim momentima bio "na vatri" i da je bio malo brži, ili da je četvrtina trajala delić sekunde duže, serija bi bila i veća. Ovako, na poluvremenu "samo" 40:31.
Nije se Zvezdi ponovila Darušafaka i loša treća deonica. Barsa je ponovo pokušavala da napada Kuzmića, ali on je bio mnogo spremniji i čvršći u odbrani na niskom postu. Nedugo zatim stao je i Barsin šut, a da su domaći igrači bili malo više koncentrisaniji kod skoka u odbrani razlika bi uveliko bila dvocifrena. Do takvog kapitala Zvezda je stigla tek kraj deonice, nakon penala Milka Bjelice i Dženkinsove trojke. Potpuno zasluženo je na semaforu stajalo 60:48.
Bjelica je nastavio tamo gde je stao krajem treće četvrtine. Pomalo neprimetno uradio je veliki posao. U situaciji kada je Barsa igrala sa nižom postavom iskusno je napadao na niskom postu Viktora Klavera i Aleksandra Vezenkova, kojima to nije prirodna pozicija. A, Bjelica je sad već iskusan igrač sa mnogo utakmica u Evroligi. Zna da pronađe slobodnog igrača, zna kada treba da izbaci povratni i ekstra pas, ali zna i kada treba sam da napadne do koša.
Kad sam već pomenuo Vezenkova, malo sam se iznenadio kada sam video u statistici da je igrao više od 20 minuta. Osim u skoku, za mene je bio totalno neprimetan na terenu. Šta tek reći za Tajrisa Rajsa, koga je trener Jorgos Barcokas držao skoro sve vreme u igri, a koga je Lazić terorisao u odbrani. Nije da Rajs nije pokušavao, ali je Lazić zagrizao i nije puštao od početka do kraja. Barsa je, u finišu, niskom postavom i trojkama krenula na sve ili nista. Bilo je ništa. Solo akcije Klavera nisu mnogo toga promenile. Ovoga puta Crvena zvezda je iskontrolisala skok, iz koga je bilo i par kontri i lakih poena. Dženkins je obavio odličan posao u timskoj odbrani i korekcijama, uvek je bio na liniji dodavanja, a i u fazi oragnizacije igre je imao zapaženu ulogu. Gudurić je nastavio tamo gde je stao u prvom poluvremenu, a posle trojke Lazića slavlje je moglo da počne.
Piše se velika pobeda, druga ove godine u najelitnijem takmičenju, a prva Zvezdina iz pet susreta sa Barsom, gledajući oglede od neke 1999. Treba je proslaviti, ali i brzo zaboraviti, jer ima mnogo da se igra. U četvrtak je već put u Atinu, a u petak utakmica. Treneru Dejanu Radonjiću ostaju problemi u napadu kada Jović nije na parketu. Brine malo i forma kapitena Luke Mitrovića, ali sigurno da je sve to prolazno. Mnogo više stvari može da raduje, kao na primer dobra igra Dženkinsa, koji je odlično zamenio Jovića u proigravanju (7as, 5uk). Raduje zrela igra Gudurića, momka od 21 godine, koji je svojim dobrim igrama od ranije verovatno razmazio mnoge. Zabeležio je lični rekord u Evroligi (a mislim i u ABA) sa 21 poenom , a uz to je imao i pet asistencija. Lazić, Simonović, Bjelica i Kuzmić su, svi odreda, uradili ono što se od njih očekivalo.
Naglasio bih i da mi se svidela muška igra sa obe strane, sa dosta kontakta, a i sudije su to dobro ispratile. Zato me malo čudi izjava Barcokasa i pominjanje tretmana kod sudija. Svojom igrom sigurno nisu zaslužili bolji tretman ili protekciju. Pogotovo ne protiv Crvene zvezde u "Kombank Areni". Protiv Crvene zvezde koja je ostvarila nestvarnih 28 asistencija na postignutih 76 poena, tačnije 30 ubačaja iz igre.
I za kraj, izvinjavam se ako sam već postao dosadan, ali dobio sam uverenja "sa vrha" da sam slobodan u narednih par kola tako da neko vreme nećete morati da me čitate. Mada, kako ove sezone mečevi u Evroligi idu kao na traci, izgleda da će brzo opet doći red na mene, ako do tada ne dobijem otkaz.
(foto: KK Crvena zvezda)
