Izvor: RTV 5, 07.Apr.2012, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme u kojem je i Evropa "strepela" (video, foto)
Najsjajnija generacija Radničkog, tim koji je pre tačno 30 godina, 7. aprila 1982. godine, igrao polufinale Kupa UEFA, okupio se danas na stadionu Čair, gde su evocirane uspomene na dane kada je kada je, kako to vole da kažu, i Evropa strepela. Sezona u kojoj su pred Radničkim padali Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi junjted, a bolji je u dva meča bio Hamburger, ponajpre se okupila u restoranu, gde je ugostila i članove generacije koja je pre 50 godina bila bolja od Vardara u baražu za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTV 5 << plasman u Prvu ligu, a potom je, nakon minuta ćutanja za one iz te generacije, koji nisu više sa nama, izašla na teren stadiona koji se renovira, a koji je nekad bio mali da primi sve one koji su pratili Radnički u Kupu UEFA. Tu ih je, pesmom i aplauzom, dočekalo dvadesetak navijača Radničkog, popularnih "Meraklija", koji, za razliku od uprave kluba, imaju poštovanja za prave vrednosti i znaju da ispoštuju one koji su Radničkom doneli i evropsku slavu. A onda se Aleksandar Panajotović podsetio dana kada je Dandi junajtedu smestio dva "komada", dok je Milovan Obradović objašnjavao kako je protutnjao pored Kalca i Vemajera i prevario Štajna za pobedu Radničkog nad Hamburgerom 2:1. Sve je bilo prepuno emocija i vratilo nas je u vreme u kojem se i Evropa pitala kude je taj Niš.
- Prelep dan, prepun lepih sećanja na zlatno vreme Radničkog. Bili smo ekipa u najboljem smislu te reči, verovali smo u sebe i rasli kao tim kroz takmičenje u Kupu UEFA. Na kraju, ta pobeda nad nemačkim timom, koji je samo godinu kasnije postao prvak Evrope, bila je kruna ove generacije – rekao je Milovan Obradoviić, kapiten Radničkog ’82.
- Ne mogu da opišem kako se osećam. Evo i sada se ježim kada se prisetim tih godina. Bio sam mlad igrač, od dvadesetak godina i presrećan sam što sam bio deo tog tima. Bili smo jedna duša, tako kompaktni, živeli jedni za druge. Ono čega se najradije sećam je penal, koji je sudija Dončev iz Bugarske svirao za nas u meču sa Dandi junajtedom. Radosavljević je oštro centrirao, golman Mek Alpin me "poklopio", a onda je Bane Đorđević iz penala doneo 3:0 i prošli smo u polufinale. Tu sreću, te emocije neću nikada zavoraviti – uželeo se Slavoljub Nikolić tih slavnih dana.
Aleksandar Panajtović bio je junak meča sa Dandijem, a novinarima je pokazao na koji način je postigao dva gola.
-Eh, nezaboravne godine! Šteta je što nismo ušli u finale, jer mislim da smo imali kvalitet za to dostignuće, ali je splet okolnosti na koje nismo mogli da utičemo, učinio da revanš sa Hamburgerom odigramo slabije nego što smo mogli. Ipak, to ne umanjuje naš veliki uspeh, koji nam je doneo poštovanje na svim stadionima ondašnje Jugoslavije, jer nas je, posle toga, publika dočekivala aplauzima, bilo gde da smo igrali – nostalgičan je Panajotović.
Novinar "Narodnih novina" Dušan Marković punih 25 godina je putovao na svaku utakmicu Radničkog i bio je svedok tog nezaboravnog i neponovoljivog vremena.
-Ja sam "igrao ulogu" Bore Jovanovića, koji je jedini pratio naš nacionalni tim na Svetskom prvenstvu u Montevideu. Dakle, jedini sam živi svedok svih utakmica Radničkog u Kupu UEFA, a bilo je, ukupno 22 meča. To su bila vremena – setno je konstatovao Marković.
Na kraju, "Meraklije" su podelile poklone toj slavnoj generaciji i pokazalo kako se uvažavaju oni koji su Radničkom doneli poštovanje i ime i u bivšoj Jugoslaviji i u svetu. Ostaje žal što nije bilo nikog iz sadašnje uprave Radničkog, ali i to pokazuje da danas nešto nije u redu sa sistemom vrednosti koji se neguje. Ono što je sigurno, ova generacija Radničkog nikad neće biti zaboravljena, jer je ono što su oni uradili za ovaj klub, grad i niški sport, nemerljivo i neprocenjivo. Hvala im na tome!
.jpg)
