Izvor: MozzartSport.com, 19.Jan.2021, 19:19

Voša položila “evropski“ test, Simić već opravdava epitet pojačanja, Zorja pobegla s giljotine

Novosadski klub gotovo čitav meč bio bolji protiv ovogodišnjeg učesnika Lige Evrope, ali je još jednom ostao bez zaslužene pobede - 2:2

Kada dođe zimska pauza vreme je da se podvuče crta i odredi cilj za nastavak sezone. A cilj koji po dolasku u Belek u Vojvodini ističu je da se, pored odbrane Kupa, domognu i Evrope. Posle druge pripremne utakmice na tlu Turske reklo bi se s pravom. Ne toliko po samom rezultatu (2:2) jer je Vojvodina protiv Zorje još jednom, baš kao u >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << prethodnom meču sa Altajem, ispustila pobedu, ali je prikazanom igrom protiv ukrajinskog tima, koji je podsetimo ove sezone učestovao u grupnoj fazi Lige Evrope, pokazao da u Konferencijskoj ligi, ukoliko je na kraju sezone obezbedi, neće biti puki statista.

Još da je uspela da izbegne žutu minutu, Voša bi za prikazanu igru dobila vrlo visoku ocenu na evropskom testu. Ipak, ona se ovog puta javila u dva navrata. Na startu i u finišu meča.

Trener Nenad Lalatović ukazao je neposredno pre početka meča svom standardnom dvojcu u srcu odbrane Bralić – Saničanin da se nije najbolje zagrevao, što se primetilo već na startu utakmice kada je Komčenovski pobegao bosanskohercegovačkom reprezentativcu i zakucao loptu pod mrežu.

Novi peh za Vojvodinu dogodio se sredinom prvog dela. Goran Vukliš se posle duela sa kapitenom Zorje povredio, pa je na teren morao Nikola Simić. Međutim, 24-godišnji čuvar mreže još jednom je pokazao da mu minuti i te kako fale posle četvoromesečne pauze. Slabo je postavio živi zid kod slobodnog udarca u 77. minutu, pritom se dosta loše pozicionirao, te nije bio ni blizu da zaustavi udarac Nazarine, kojim je ukrajinski tim pobegao sa Vošine giljotine. Na kraju je Vojvodina u svega nekoliko minuta mogla sve da baci niz vodu, ali se Simić nedugo posle kardinalne greške iskupio, skinuvši zicer protivničkom napadaču sa pet metara.

Njegov prezimenjak Veljko, jedino dosadašnje pojačanje Vojvodine u januarskom prelaznom roku, potvrdio je taj epitet, pošto je nedugo po ulasku u igru na poluvremenu, postigao prvenac u dresu svog novog tima, i pride odličnom saradnjom sa Nemanjom Čovićem stavljao na muke protivničke defanzivce. Simićev premijerni pogodak za Vošu stigao je na identičan način kao i izjednačujući Dejana Zukića sredinom prvog dela. Teledirigovana prenosna lopta Nikole Drinčića sa desne na levu stranu, ubacivanje bočnog fudbalera, povratni pas u srce kaznenog prostora i rutinska završnica. Akcija koju smo večeras neretko mogli da vidimo od Lalatovićevog tima.

Čitav period između primljenih golova pripao je Vojvodini. Lalatović je, kako bi uvideo snagu svoje ekipe, na teren poslao prilično jaku postavu, u kojoj od standardnih prvotimaca nije bilo samo Nemanje Čovića. Nije se ni Zorja štedela, trener Viktor Skripnik poslao je vrlo kvalitetan sastav, sa pet, šest standardnih prvotimaca, ali je i pored toga u većem delu meča bio u podređenom položaju.

Veliku prevagu Novosađananima je donelo i osvajanje “dugih“ lopti, koje su kupili tokom čitavog meča, a na čemu je strateg Vojvodine takođe insistirao pred start utakmice. Mada im je u prvom poluvremenu posao znatno olakšao Momčilo Mrkaić, koji praktično da nije izgubio vazdušni duel. Pokušali su Ukrajinci da promene i formaciju, prešavši na takozvani romb posle uvodnih petnaestak minuta, ali je Lalatović povlačenjem Aranđela Stojkovića bliže srcu odbrane potpuno neutralizovao nameru protivnika da sa dva špica poremeti novosadsku ekipu.

Ipak sve što su uspeli da izgrade za gotovo osamdeset minuta, ispustili su trenutkom nepažnje, pa na prvu pobedu u Beleku još uvek čekaju. Mada je Lalatović i posle remija sa Altajem isticao da mu trijumf nije presudan u pripremnom periodu. Bilo kako bilo, već 22. će imati priliku da je upiše protiv slovenačke Mure.

Tagovi:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...