Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vitez fudbala
Preboleo dve teške povrede (trostruki prelom). – Igrao na tri Svetska prvenstva
Stigao je Mišel Platini.
Po mnogima: čarobnjak fudbala, igrač prefinjenih poteza, driblinga, lepih golova... I ponašanje na terenu uvek za desetku. Zato su Francuzi u dva maha, da potenciramo države Francuska, odlučilo da Mišelu na grudi stave Orden legije časti, ali i onaj drugi koji se zove "Vitez legije časti".
Vitezu fudbala pripalo je jedno od najvećih priznanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zahvaljujući baš njemu Francuska je 1984. godine postala i najbolja u Evropi. "Trikolori" su na čelu s Platinijem prvi put osvojili šampionsku titulu Starog kontinenta. On je bio "galski petao" koji je najbolje – "kukurikao".
Fudbaler sredine terena, veznjak kakav se retko rađa, počeo je karijeru u malom klubu, da bi u Nansiju (osvajač Kupa Francuske), zatim u Sent Etjenu (šampion) prigrabio prve fudbalske trofeje. Put ga je kasnije odveo u Italiju, gde se noseći dres Juventusa proslavio. Francuz je slavu francuskog fudbala preneo na Apeninskom poluostrvu ali i celom svetu. "Stara dama" nikad u svojim redovima nije imal takvog fudbalskog kavaljera, igrača koji je oduševljavao na tri Svetska prvenstva (Argentina 1978, Španija 1982. i Meksiko 1986). "Trikolori" su po mnogim ocenama igrali prvoklasan fudbal i umirali u lepoti. Samo su u Meksiku zauzeli mesto koje im pripada (treće), dok su u Španiji u polufinalu poraženi od Nemačke tek posle izvođenja penala.
Sa Francuskom je bio prvak Evrope. Sa Juventusom je osvojio sve što može da se – osvoji. Čak je bio i najbolji strelac Italije: het-trik golgeter. Da čovek ne poveruje: graditelj igre, onaj koji zamišlja i sprovodi akcije. Paker broj jedan – najbolji strelac!
To je Mišel Platini. Fudbaler koga su i naši reprezentativci upamtili baš na tom "Euro 84" u Francuskoj. U grupi su "plavi" doživeli tri poraza, jedan od Francuza (2:3), a sva tri pogotka postigao je – Mišel. Još jednom je u karijeri tri puta zaredom postigao golove noseći nacionalni dres: opet je to bilo na Prvenstvu Evrope 1984. i to protiv Belgije (5:0).
Ako su ga naši reprezentativci zapamtili kao igrača, on je zauvek upamtio Jugoslaviju kada je bio selektor. Nikad Platini nije pobedio "plave". Beograda će se sećati i po tome što je na klupi "trikolora" (ukupan bilans: 29 16 8 5) debitovao u našem glavnom gradu 18. novembra 1988. godine u kvalifikacijama za "Mundijal 1990". Rezultat je glasio: 3:2 za četu Ivana Osima.
Francuzi su evropskom šampionskom zvanju 1998. dodali i svetsku titulu. Slika za pamćanje: stojeći pored Žaka Širaka na finalnoj utakmici sa Brazilom na Stadionu "Francuska" u Sent Deniju. Mišel Platini ispod sakoa umesto košulje nosio je dres francuske reprezentacije. I to je dokaz koliko voli fudbal i svoju domovinu. "Trikolori" su se popeli na svetski tron. Tome je, sigurno, doprineo i Mišel Platini koji je tada bio direktor "Mundijala".
Ko je još Mišel Platini?
Smeran i iznad svega simpatičan čovek. Fudbaler koji je na početku karijere imao dve teške povrede. Jednom je doživeo trostruki prelom noge, drugi put povredu desnog članka. Blistave trenutke imao je u Juventusu, pre toga je zajedno sa Ivanom Ćurkovićem doprineo najlepšim danima Sent Etjena.
Zašto je Platini došao u Beograd?
Bitka za evropsku fotelju je počela: fudbalski ljudi nacionalnih saveza saslušaće važećeg predsednika Lenarta Johansona (izabran na Malti 1990. godine) ali i viziju čoveka sa terena Mišela Platinija. Kasnije će dići ruku za jednog od njih dvojice.
Odluka će pasti 27. januara u Diseldorfu. Johanson ili Platini? Pored ostalih i u FS Srbije su dužni da dobro izvagaju kojim će putem dalje ići Evropa.
Mi ni u fudbalu ne možemo mimo Evrope.
--------------------------------------------------------------------------
Tri puta naj-igrač Evrope
Rođen: 21. juna 1956. godine u Žoefu (Francuska)
Igračka karijera
AS Žoef (Francuska)
1971–1972.
Nansi (Francuska)
1972–1979.
Sent Etjen (Francuska)
1979–1982.
Juventus (Italija)
1982–1987.
Kup Francuske
1978.
Prvenstvo Francuske
1981.
Prvenstvo Italije
1984. i 1986.
Kup Italije
1983.
Kup evropskih šampiona
1985.
Kup pobednika kupova
1984.
Interkontinentalni kup
1985.
Super Kup Italije
1984.
Najbolji strelac Italije
1983. – 18 golova
1984. – 20 golova
1985. – 18 golova
Francuska
1976–1987.
Utakmica
72
Golova
41
Debi
ČSSR (2:2), 27. 3. 1976. u Parizu
Poslednja utakmica
Island (2:0), 29. 4. 1987.
Bilans u reprezentaciji 72 37 16 19
R. Gvozdenović
[objavljeno: 08.11.2006.]
