Izvor: B92, 21.Sep.2016, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večiti šampion " čelične ruke 'divljeg Zapada'
Koji god sport bio u pitanju, ili uostalom bilo koja druga životna oblast, dominirati u nečemu nekoliko godina, a kamo li decenija, svojevrstan je podvig.
Kroz istoriju u periodu od nekoliko godina to su činili – između ostalih – Muhamed Ali, Majkl Džordan, Dijego Armando Maradona, Novak Đoković... Ali, na kraju, do pada uvek dođe.
Međutim, priča sedamdesetpetogodišnjeg Norma Devija iz Hopkintnoa u Masačusetsu pokazuje da postoje i primeri da se gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neminovni neuspeh može izbeći – ukoliko apsolutno fanatično shvatate ono čime se baviti.
Devi je visok 170 centimetara i težak 70 kilograma, pa je poslednje što će vam pasti na pamet, kada ga ugledate, biti pomisao da je upravo on apsolutni 'kralj' u obaranju ruku – sport kojim dominira punih 40 godina.
"Hej, gledajte, ovo je zlostavljanje starijeg lica", razdrao se Norm u mračnom, prašnjavom podrumu na periferiji Hopkintona, dok je ostatak sale prasnuo u smeh – znajući kakav će ishod biti u okršaju 'starca' i njegovog pedeset godina mlađeg rivala.
Kako je otkrio u razgovoru za 'New York Times', u bogatoj karijeri osvojio je više od 25 nacionalnih titula u različitim ligama, u kategoriji do 70 kilograma. Da sve bude još impozantnije – to je činio i levom i desnom rukom.
Ipak, osim gomile medalja, pehara i plaketa, ono što ga ističe od ostalih jeste njegova dugovečnost jer niko nikada, u ovom sportu, nije bio nadmoćan toliko dugo.
I dok su njegovi rivali u tim godinama već uveliko u penziji, provodeći vreme sa porodicom i unicima, Norm i dalje bez ikakvih problema može da učestvuje na bilo kom turniru. Ispravka, može da pobedi na svakom turniru.
"Norm je legenda. Svi ostali obarači ruku ugledaju se na njega i gaje ogromno poštovanje prema svemu što predstavlja", kaže Bil Koks, direktor Međunarodne federacije obarača ruku.
Devio se po prvi put našao na turniru još 1975. godine, na Šampionatu Nju Inglanda u Nešui. Sve to bilo je novo za njega, kao bivšeg gimnastičara, ali ga to nije sprečilo da odmah trijumfuje – i to nad dugogodišnjim šampionom.
Oni koji ga poznaju kažu da je i danas isti. Trenira i deli savete sa kolegama u podrumima širom Masačusetsa – bio to onaj gde je debitovao na velikoj sceni, oni u Mančesteru ili Midlsborou (oba u SAD, da ne bude zabune), ili u pomoćnoj kuhinjskoj sobi njemu omiljenje picerije.
"On je idol. Ikona. Inspiracija svima i pravi džentlmen sa fascinantnom zaostavštinom", smatra Majkl Šalub, takođe višestruki šampion Sjedinjenih Američkih Država u obaranju ruku.
Za vreme svoje najveće dominacije, osamdesetih i početkom devedesetih godina, Devio je bio bukvalno nezaustavljiv. Nije bilo važno koja je klasa u pitanju, dodaje Šalub.
"Norman bi se pojavio na turniru, a sama činjenica da ga gledate bila je neverovatno inspirišuća. Takođe, svi su znali da će pobediti – i levom i desnom i u svim mogućim kategorijama. Tada su svi ostali takmičari znali da se bore za drugo mesto, u najboljem slučaju".
Iako ga verovatno nikada niste gledali, deo njegove tehnike mogli ste da vidite u jednom od filmova Silvestera Stalonea sa kraja osamdesetih prošlog veka – 'Over the Top' – u kom Silvester glumi kamiondžiju koji se prijavljuje za takmičenje u obaranju ruku kako bi osvojio novi kamion i usrećio sina.
Na insistiranje samog glumca i ostatka ekipe, Devio i nekolicina njegovih kolega 'prodali' su Staloneu nekoliko fora, dok su scene sa finalnog takmičenja u filmu snimane na pravom turniru u Las Vegasu. Devio otkriva da 'Roki' nije bio ni približno ubedljiv kao na platnu, kao i da ga je sa lakoćom savladao kada su vežbali.
"Mogu vam reći da nije bio previše dobar", rekao je Devio kroz smeh, dok je Stalone, preko svoje PR službe, poručio da nema komentar.
"Kada ljudi u njegovoj klasi vide da se i on takmiči iste sekunde postaju jako nervozni. Prava je šteta da mlađi naraštaji, koji tek ulaze u naš sport, ne znaju ko je i šta Norm predstavlja. Sve to dešavalo se u eri pre interneta", ističe Šalub.
Sve stvari koje imaju bilo kakve veze sa sportom koji ga je proslavio Norm drži u svom podrumu, gde je gotovo nemoguće ugledati zid od bezbroj medalja, plaketa, zahvalnica, diploma...
S druge strane, ključ njegove dugovečnosti ne razlikuje se previše, tj. – ne bi trebalo da se razliku ni kod jednog sportiste. Istrajnost. Upornost. Posvećenost.
Norm svakog dana trenira sa svojim nekadašnjim profesorom fizičkog iz srednje škole, radeći uglavnom vezbe aerobika i one koje uključuju tegove. Primera radi, jedna od vežbi sastoji se od tri serije po deset 'izbacivanja' 50 kilogarama iz benča, s čime bi se malo ko njegove građe, ali i starosti, izborio.
"Verujem da je moja radna etika ta koja mi i dalje omogućava da se takmičim. Toliko ljudi, kada ostari, misli da ne može da radi određene stvari kao nekada, ali to jednostavno nije tačno".
No, kao i u svemu – postoji i druga strana medalje jer je Norman, tokom godina bavljena ovim izuzetno napornim i fizičkim zahtevnim sportom, imao nekoliko operacija ruke i ramena, kao i ugradnju veštačkog kuka.
Jednom prilikom, takmičio se samo koristeći desnu ruku, pošto mu je leva bila povređena. Doktori nisu želeli da ga operišu zbog njegovih godina, ali i činjenice da mu nije pravila probleme – osim kada se takmiči.
Veliki šampion ističe da više ni sam ne zna koliko je pobeda tokom godina odneo, ali zna da u podrumu ima preko 500 pehara. Toliko ih ima da je počeo da ih deli porodici i prijateljima.
"Ti trofeji meni ne znače ništa, iskreno. Dosta puta ih nisam ni odneo kući. Samo ih moj unuk ima petnaest", zaključio je Norman.
Za kraj, da Normova priča i te kako ima veze s istinom govore i Koksove reči.
"Kada mu je klinac tražio autogram posle finala on je odlučio da mu umesto potpisa uruči trofej namenjen šampionu. On je prosto takav. Kao što rekoh, svi gaje ogromno poštovanje prema njemu, pobedili ili izgubili – iako uglavnom izgube – mnogo ga vole. Svi pričaju o tome koliko je dobar momak. Svi uvek navijaju za njega", rekao je Koks, "Njega znaju širom sveta, iako je uglavnom poznat ljubiteljima našeg sporta u Sjedinjenim Državama. Veliki broj šampiona iz Istočne Evrope zna za njega i za sve ono što je postigao".
Iako mu pažnja ne prija, ne može da prođe turnir ili bilo kakav javni skup u SAD, a da ne izazove veliku pažnju.
Tako je bilo i na poslednjem turniru u Južnom Portlandu – kada su gotovo svi pristuni prišli da ga pozdrave, dok su oni mlađi među sobom šaputali – 'Vau, znaš li ko je to? To je Norm Devio".
Naravno, novi trijumf nije ni dolazio u pitanje.
.jpg)
