Izvor: Mondo, 06.Sep.2017, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Madridu se događaju neREALne stvari...
Čovek koji je došao u evropski fudbal u decembru 2011. i zauvek ga promenio nastaviće da radi stvari zbog kojih, osim u crveno-belom delu španske prestonice, i dalje nije dovoljno poštovan.
"Trener Atletiko Madrida Dijego Simeone potpisao je danas novi ugovor sa tim klubom, do 30. juna 2020. godine", glasi vest koja je ovog utorka stigla iz Madrida.
OK.
Korisna informacija za svakoga ko voli >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << fudbal, La Ligu, Atletiko…
Međutim, ima li tu još nečega? Naravno da ima, samo je potrebno udaljiti se i raširiti kadar na godine koje su prošle, na "Visente Kalderonu" i one koje dolaze, na modernom "Estadio Metropolitano" zdanju na kojem bi "Čolo" trebalo da radi najmanje naredne tri sezone.
Na mestu na kom se od 2000. do 2002. godine igrala Segunda, a klub pod vođstvom hapšenog Hesusa Hila bio na rubu bankrota, Simeone je bez ikakvog iskustva u vođenju timova van rodne Argentine uspeo za "patrljak" sezone 2011/12 da uradi dovoljno da navijači budu ponosni i srećni.
Ispostaviće se već sledeće sezone - prve koju je započeo kao trener - da je ono pravo tek dolazilo…
U trenutku kada je drugi put produžio ugovor sa klubom za koji je u dva navrata tokom igračke karijere zabeležio 173 nastupa, Simeone je već bio tvorac najuspešnije serije rezultata crveno-belih od početka 70-ih godina prošlog veka.
U pet punih sezona, "atleti" su osvojili Ligu Evrope, Primeru, Kup kralja, španski i UEFA Superkup i dva puta igrali finale Lige šampiona nakon što je "drugom" madridskom klubu to uspelo samo jednom od osnivanja 1903. godine.
Do dolaska Zinedina Zidana na klupu Reala, Simeone je ima pozitvan skor sa ovim klubom, ali on sada iznosi 8-6-10. Kada bude pronašao ključ za igru Barselone, sa kojom ima skor 2-7-12, lakše će se vratiti i u borbu za titulu.
Pod Simeoneovim vođstvom, Atletiko nikada nije završio ispod trećeg mesta na tabeli, španski fudbal dobio je konstantnog takmaca Realu i Barseloni, uspostavljen je sistem vrednosti u kojem dominiraju odanost, požrtvovanost, spartanski pristup i treninzima i utakmicama, uživanje u odricanju, nesebičnost i zajedništvo koji je doveo do toga da crveno-beli postanu klub koji niko ne želi da vidi s druge strane terena i s kojim su u prethodnih šest godina uspevali da se izbore samo pomenuti Real i Barselona.
Zapravo, jedini klub od kog je Simeone ikada ispao iz Lige šampiona bio je – Real!
Govorimo o četiri uzastopna nastupa u najjačem evropskom klupskom takmičenju koja su završena porazom u finalu, četvrtfinalu, finalu i polufinalu samo i isključivo u mečevima sa moćnijim i jednako dobro organizovanim gradskim rivalom sa kraljevskim krunom.
Foto: Gonzalo Arroyo Moreno / Stringer / Guliver / Getty Images
E, sad…
Ako bismo "Čola" posmatrali samo kao temperamentnog trenera, koji urla, skače i "loži" publiku da još jače pritiska goste na "Kalderonu", lako bismo zapostavili njegove uspehe na tržištu igrača, koji su jednako impresivni kao i na sportskom terenu.
Atletiko je sve ove uspehe, a nismo nabrojali sve, ostvario kupujući daleko jeftinije i pristupačnije igrače u poređenju sa onima koje su u Simeoneovo vreme kupovali Real, Barselona, Pari Sen Žermen, Mančester siti, Mančester junajted, Čelsi, Bajern Minhen, Arsenal, pa i Juventus…
Atletiko je u 321 utakmici sa Simeoneom na klupi sačuvao mrežu 166 puta, što je 51,7 odsto mečeva.
Daleko od toga da su ti igrači dolazili za "džabe" među crveno-bele, ali Simeoneova služba skauta morala je da se bavi fudbalerima koji nisu bili najveće zvezde svetskog fudbala i koji, usput, nisu bili na meti bogatijih od Atletika, pa je tako do danas ovaj trener potpisao 50 fudbalera od kojih je najskuplji bio Džekson Martinez (40 miliona evra).
Prosečno, "Čolo" je pojačanja plaćao neverovatnih 7,8 miliona evra i za period od 2011. do danas ostvario klubu profit od 36 miliona evra na transakcijama u kojima je po pravilu gubio najveće zvezde, a dovodio igrače za koje pre toga nismo mogli da kažemo da su vedete, "vunderkindovi", skupe zvezde sa trofejnom karijerom iza sebe…
Čak je pristajao i na to da posrnule zvezde, poput Fernanda Toresa, primi nazad i posveti im se kako bi im oporavio karijeru. Slično bi moglo da se dogodi i u januaru, kada je Atletiku isteknu FIFA sankcije zbog kršenja transfer pravila, što je ovog leta sprečilo Dijega Koštu da se vrati tamo gde je stekao ime i reputaciju.
(u radu sa Simeoneom, naravno)
Foto: Alex Grimm / Staff / Guliver / Getty Images
Da bismo jasnije doveli u vezu sportske i poslovne uspehe, navešćemo samo neke od igrača kojih je "Čolo" na nezaboravnom putu morao da se odrekne - Dijego Košta, Radamel Falkao, Arda Turan, David De Hea, Raul Himenez, Mario Mandžukić, Felipe Luis (na sezonu), Oliver Tores, Borha Baston, Tobi Aldervireld, Mario Suarez, Pici, Eduardo Salvio, Adrijan Lopez, itd.
Atletiko je poznat kao klub koji je i u dobrim i u lošim sezonama imao fantastične napadače, a pod "Čolovim" vođstvom golgeteri su bili posebno impresivni - Falkao 36, pa 34 gola, Košta 36, Grizman 25, 32 i 26 golova...
Ništa manje poznata imena nisu igrala za klub u sezoni 1999/00, kada je Klaudio Ranijeri dao otkaz u martu i bukvalno pobegao sa broda koji je tonuo na Segundi i koji u finišu sezone (mart-maj) naš Radomir Antić nije uspeo da uvede u mirnu ruku.
Trener koji je crveno-belima podario "duplu krunu" u sezoni 1995/96 preuzeo je u zoni ispadanja sastav u kojem su igrali Molina, Ajala, Bejbl, Kapdevila, Gamara, Gaspar, Gustavo, Munjoz, Agilera, Baraha, Garsija, Ugo Leal, Luke, Oskar Mena, Roberto, Solari, Valeron, Korea, Haselbajnk, Kiko, Paunović, Markez, Lardin, Domingo i Njeguš i nije uspeo da ih podigne, ni moralno, ni fizički.
Fudbalskom alhemijom, Simeone uspeva da gubeći najveće zvezde iz leta u leto ostane u vrhu španskog i evropskog fudbala ponekad iritirajući navijače i simpatizere rivalskih klubova svojim gerilskim stilom, koji je poput infuzije ubrizgao igračima u krvotok, a oni potom postali pravi zavisnici od takvog pristupa poslu.
Najbolji strelac Atletiko Madrida u poslednje tri sezone, Antoan Grizman (25, 32, 26 golova), tako je ovog leta odbio gotovo ugovoren transfer u Mančester junajted jer, pazite ovo, "nije želeo da okrene leđa klubu u teškoj situaciji kada Atletiko ne može da registruje nove igrače zbog FIFA kazne".
Grizman, koji bi svakako postao jedan od najbolje plaćenih fudbalera sveta na "Old Trafordu", doneo je odluku koja ne samo da se kosi, već i prikosi užasnim trendovima u evropskom fudbalu u kojem je, sada, sasvim prihvatljivo da igrač sam sebe otkupi novcem sumnjivog porekla i jednostavno ode u drugi klub.
Ili, primera radi, da šampion jedne zemlje pozajmi najboljeg igrača vicešampionu pomažući mu tako da zaobiđe UEFA finansijski fer-plej i oformi mega tim koji će se verovatno prošetati do titule.
Isti Grizman, kada je skoro 600 miliona evra vredna reprezentacija Francuske dobila batine od polu-amatera iz Luksemburga i ostala zadržana na 0:0, odbio je i da pomisli da optuži rivale za grubu igru podsećajući da tako igra i njegov Atletiko i da je, zapravo, uživao rvajući se sa srčanim, skromnim i poštenim suparnicima.
Bez namere da glorifikujemo Simeonea, ne možemo da se otmemo utisku da mu na neki način uspevaju stvari koje su nezamislive u drugim klubovima, gradovima, ligama...
Foto: Laurence Griffiths / Staff / Guliver / Getty Images
Argentinac je vozio klub kroz nevreme zvano zabrana transfera i selidba na 240 miliona evra skup stadion tako da je Atletiko stigao na cilj neogreban i spreman da u saradnji sa zauvek zahvalnim navijačima kreira neosvojivu tvrđavu i na novoj adresi, na kojoj će privilegiju da gleda najopasniju gerilu evropskog fudbala imati 68.000 srećnika.
Čovek koji obožava da nosi crno doživeo je samo 22 poraza u prvenstvu u prethodne četiri sezone, što je prosek od 5,5 poraza po sezoni, dok se porazi u Ligi šampiona mogu nabrojati na prste dve ruke i uglavnom su vezani za uspon gradskog rivala čiji prvi tim povremeno košta i četiri puta više od Atletikovog.
Da li je u pitanju nešto lično, ili mu jednostavno leže, Simeone je u mečevima sa Atletik Bilbaom trenutno pri skoru 11-2-1.
Međutim, Simeoneove vrednosti ne iskazuju se najsrećnije kroz valutu - više kroz staž, kontinuitet, broj pobeda i poraza…
Ovaj srčani 47-godišnjak rodom iz grada koji diše fudbal, Buenos Ajresa, za sada je 321 put sedeo (dobro, nije baš sedeo) na klupi Atletika, ostvario je 201 pobedu, 65 remija i 55 poraza uz gol razliku 542:249 i prosek od 2,08 osvojenih bodova po utakmici što je statistika kakvom ne bi mogli da se pohvale ni Luis Aragones, ni Elenio Erera, ni Rikardo Zamora, ni ostali fudbalski mudraci koji su propovedali pisane i nepisane zakone igre u crveno-belom kraju Madrida.
Simeone je već jedan od trojice trenera sa najdužim stažom u "ligama petice", iza legendarnog Arsena Vengera koji je u Arsenal došao 1996. godine i Stefana Mulana iz francuskog Anžea koji je takođe počeo da radi 2011, ali na leto, nekoliko meseci pre nego što je Gregorio Mancano dobio otkaz na "Kalderonu" sa skorom 13-5-10 od jula do decembra te godine.
Znate su ti isti "atleti" poraza doživeli do kraja sezone sa Simeoneom? Dva.
Dobro, i osvojili su Ligu Evrope odmah…
.jpg)
