Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Nov.2017, 14:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stefanović: Ove godine ubijeno 26 žena u porodičnom nasilju

U okviru porodice i partnerskih odnosa, ove godine ubijeno je 26 žena i to je i dalje užasno veliki i neprihvatljiv broj, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

"To jeste manje od prošle godine i poražavajućeg i najtežeg skora koji smo imali - 36 žena koje su izgubile život, ali je neprihvatljivo. Takođe, imamo 3.424 prijavljena krivična dela nasilja u porodici od 1. juna do 15. novembra", rekao je Stefanović uoči Međunarodnog dana borbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << protiv nasilja nad ženama.

Naglasio je da je od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna do 15. novembra, policija izrekla 10.504 hitnih mera.

Ta tema, ističe Stefanović, za našu državu postala je veoma važna i tvrdi da je predugo naše društvo odbijalo da prihvati činjenicu da postoji porodično nasilje i nasilje nad ženama, te da rešavanje tog problema nije posao nekog drugog, već da je to obaveza svakog čoveka i svake institucije.

"Nasilje nad ženama u okviru partnerskih odnosa predstavlja zloupotrebu moći, ranije se tretiralo kao porodični i privatni problem, iako je to ozbiljan društveni problem, koji ima nesagledive društvene posledice. To se dešava svakoga dana, ne s vremena na vreme, potrebno je da imamo jedinstven i snažan odgovor svih državnih organa. Imamo nultu toleranciju prema nasilju, želimo da zaštitimo pre svega najranjivije društvene grupe", rekao je ministar.

Naglašava da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je počeo da se primenjuje od 1. juna ove godine ozbiljan pomak, čak jedan od najznačajnijih, jer, kako smatra, reč je o preventivnom zakonu, da bi se uveo novi pristup u radu, u smislu preventivne reakcije policije, pre izvršenja krivičnog dela i zaštite žrtve.

"Taj zakon jeste učinio da policijski službenici dobiju veća ovlašćenja, ali ovaj zakon pre svega treba da skrene pažnju na veliki broj slučajeva nasilja u porodici, koji su decenijama unazad bili potiskivali i koje kao društvo nismo hteli da vidimo. Ta crna statistika nikada nije bila na ozbiljan način sagledavana", tvrdi Stefanović.

Od početka primene tog zakona, od 1. juna do 15. novembra, policija je izrekla 10.504 hitne mere, navodi ministar i kaže da je, od tog broja, 7.095 je privremenih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja, dok je 3.409 mera udaljenje učinioca iz stana.

"Samo u junu, tokom prvog meseca primene tog zakona, izrečena je 1.721 hitna mera, dok ih je u avgustu bilo čak 2.219. Statistika pokazuje koliko je problem ozbiljan, a primenom zakona i ohrabrivanjem žrtava činimo da dobiju snagu da se obrate državnim organima, da prijave nasilje kom su izložene i organi onda da zakonski reaguju. Mere su, veruje, učinile i pomogle da se žene, kažem žene, jer su najčešće žrtve, da sprečimo da trpe kontinuirano nasilje, i da sprečimo fatalne ishode", rekao je ministar.

Nažalost, konstatuje da postoje "zveri" koje nikakve zakonske mere neće sprečiti da sprovedu svoje namere, ali i da mora da se deluje na svest čitavog društva, da svi shvate da njihovo ćutanje jednako doprinosi teškom položaju žrtve.

"Očekujemo da svi oni koji imaju saznanja, da to i prijave, da ukažu na to, a ovoliko povećan broj prijava, nije rezultat da imamo povećano nasilje, već hrabrije žene koje se odlučuju da prijave nasilje. Nisu pre imale dovoljno poverenja, ni u policiju, ni u tužilaštvo plašile su se da ta prijava neće završiti nikakvim pozitivnim ishodom, nego da će nasilnik imati samo više motiva da bude nasilan", istakao je Stefanović.

Fokus rada MUP-a, zajedno sa NVO, biće osnaživanje žena u ruralnim područjima da prijave nasilje, zato što se shvatilo da su u tim područjima žene ekonomski zavisnije od muškarca, te da su to, prema rečima ministra, sredine u kojima se nekad dešavaju najteža krivična dela, jer vladaju stereotipi da je to stvar te porodice, uverenje da je to privatna stvar i da u to ne treba niko da se meša, i kada policija sazna za to, obično je već kasno.

"Želimo da ohrabrimo svakoga da prijavi i da poručimo jasno ženama da nije sramota prijaviti nasilnika, nego je sramota biti nasilnik i vršiti nasilje nad ženama. To jasno poručujemo", rekao je Stefanović.

Otkriva da MUP završava izradu aplikacije koja će početi da se primenjuje početkom sledeće godine i koja će svim policijskim službenicima omogućiti uvid u kompletne podatke o nasilnicima.

"Sa ovog skupa, uoči Međunarodnog dana posvećenog borbi protiv nasilja, naša obaveza je da ih učinimo snažnijim i sigurnijim, njihova borba nije njihova, nego je naša", smatra ministar.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič - Štamcar naglasila je da su žene i devojke unutar i izvan EU i dalje suočene sa nasiljem, kao i da su širom sveta, žene i devojke i dalje žrtve fizičkog nasilja u svojim domovima, seksualne i ekonomske eksploatacije, zlostavljanja na ulici, poslu, internetu, tokom sportskih aktivnosti, silovanja, sakaćenja, prinudnih radova.

"Svaka treća žena u EU doživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja. Ne možemo da zanemarimo ogromne posledice koje to ostavlja na porodice, zajednice, ekonomiju. Zajedno moramo i možemo da učinimo više kako bismo eliminisali svaki oblik nasilja", rekla je Norčič- Štamcar.

Iznosi statistiku po kojoj je bezmalo 25 odsto žena u EU od 15. godine života bilo žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja od strane partnera, da više od 25 odsto evropljana ohrabruje seksualni odnos bez pristanka, više od 20 odsto njih smatra da žene često izmišljaju ili preuveličavaju da su zlostavljane i silovane.

"Žrtve nasilja često ne prijavljuju zločin, očevici ne reaguju i zajedno moramo da se borimo protiv tih problema i stereotipa, kao i da pokažemo da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da ga niko neće tolerisati", naglašava Norčič- Štamcar.

Paunović: Ohrabrimo žene da prijave nasilje

Ohrabrimo žene da prijave nasilje, poručila je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad zenama i podseća da od danas u Srbiji počinje akcija "16 dana aktivizma".

"Svi zajedno moramo ohrabriti žene da ne trpe i ne prikrivaju nasilje kome su izložene. Žene će biti zaštićene, a nasilnici najoštrije kažnjeni, i to je osnovni zadatak celokupnog društva", kaže Paunović i dodaje da akcija "16 dana aktivizma" do 10. decembra, koji je Međunarodni dan ljudskih prava.

Paunović navodi da nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja najčešći i najteži oblik kršenja ljudskih prava i sloboda, te dodaje da podaci pokazuju da je jedna od tri žene u svetu pretrpela fizičko nasilje, bila žrtva seksualnog nasilja ili je doživela neki vid zlostavljanja, pri čemu je nasilnik najčešće muškarac iz bliskog okruženja.

"Muškarac koji zlostavlja ženu ima momente kada je ljubazan i nežan do sledećeg čina nasilja. Kupuje joj cveće, parfeme, izvodi je u šetnju, deci kupuje poklone. Tim pozitivnim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti. Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi, a nasilje sve češće. Nažalost, u nekim slučajevima ima i smrtni ishod", objašnjava Paunović uobičajeni model ponašanja nasilnika.

Zato je, kaže, važno da se unaprede aktivnosti na lokalnom nivou, s obzirom da su jedinice lokalne samouprave ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti od nasilja.

Ukoliko do nasilja dođe, sve službe na lokalnom nivou moraju biti mobilne i koordinisano delovati, navodi Paunović, ali kaže da je osim pomoći države i društva jednako važna i podrška nevladinog sektora koji žrtvama nasilja po pravilu pruža pomoć i radi na prevenciji nasilja.

Paunović je podsetila da Srbija kao članica Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) u skladu sa preporukama, redovno izveštava nadležni Komitet Ujedinjenih nacija o rezultatima postignutim u prevenciji i zaštiti žena od nasilja, te poručuje da obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama treba da doprinese podizanju svesti o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.

UN: Više od trećine žena na svetu doživi nasilje

Širom sveta, više od trećine žena je tokom svog života doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje. 750 miliona žena je stupilo u brak pre navršenih 18 godina, a više od 250 miliona njih je podvrgnuto sakaćenju ženskih genitalija, navodi se u poruci generalnog sekretara UN povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad zenama.

U poruci koja je dostavljena iz kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu, navodi se da svaka žena i svaka devojčica ima pravo na život bez nasilja, ali i konstatuje da se kršenje ljudskih prava u različitim vidovima javlja u svakoj zajednici, a da posebno pogađa najmarginalizovanije i najugroženije.

Navodi se i da je učestalost napada na aktivistkinje za prava žena zabrinjavajuća, a da nasilje nad političarkama ometa napredak u ostvarivanju građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava žena.

U tekstu poruke se, međutim, napominje da je danas široko prihvaćen stav da nasilje nad ženama, uključujući uznemiravanje i štetne prakse, predstavlja značajnu prepreku ostvarivanju ljudskih prava i neposredno dovodi u pitanje uključivanje i učešće žena u održavanju mira.

"Ako se ne uhvatimo u koštac sa tim problemom, nikada nećemo ostvariti Agendu održivog razvoja do 2030. godine", konstatuje se u poruci, te navodi da je potrebno da svi u svojim zemljama, regionima i zajednicama, zajednički i istovremeno radimo na ostvarivanju istog cilja.

Uz podsećanje da UN čine mnogo toga kako bi se problem nasilja nad ženama rešio, pominju se Fond UN za suzbijanje nasilja nad ženama, inicijativa Spotlight, pokrenuta sa Evropskom unijom, te Globalna inicijativu UN za bezbedne gradove i bezbedan javni prostor.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...